Pređi na sadržaj

Zapisi na brezinoj kori

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stranica broj 155 (deo) iz zbirke istorijskog muzeja.[1]

Pisma na brezinoj kori (rus. Берестяные грамоты, blr. Берасцяныя граматы ukr. Берестяні грамоти) su rukopisi, dokumenti, pisani na komadu unutrašnjeg sloja brezine kore, koja se obično koristila za pisanje, pre pojave masovne proizvodnje papira, literatura Rusa i njihovih naslednika iz XI do XV veka. Takođe su najstariji sačuvani pisani izvori za proučavanje, kako istorije Kijevske Rusije, tako i istoriju srednjovekovnog društva i svakodnevnog života, kao i istoriju zapadnoruskog jezika, a kasnije ruskog jezika.[2]

Pisma na brezinoj kori su bila poznata stanovništvu velikog broja kultura, uključujući Rusine i Fince.

Budistička pisma Gandara[uredi | uredi izvor]

)
)

Budistička pisma, napisana na gandarskom jeziku, verovatno su najstariji postojeći indijski tekstovi, koji potiču otprilike iz 1. veka pre nove ere. Pisani su na brezinoj kori i čuvani u glinenim posudama. Britanska biblioteka ih je nabavila 1994. godine. Pisane su na karoštiu i veruje se da su poreklom iz Avganistana, jer su slični rukopisi na brezinoj kori pronađeni u istočnom Avganistanu.[3] Od 1994. godine pojavila se slična zbirka tekstova na gandarskom jeziku, iz iste ere, pod nazivom Starija kolekcija.[4]

Pisma na brezinoj kori, iz britanske biblioteke, bila su u obliku svitaka, širine od pet do devet inča. Tekst je napisan crnim mastilom, sa obe strane svitka, počevši od vrha na jednoj strani, nastavljajući tako da se svitak preokrene naopako, tako da se tekst završava na istom mestu odakle je počeo. Najduži netaknuti svitak, iz kolekcije britanske biblioteke, dugačak je osamdeset i četiri inča.[3]

Zbirka sadrži razne poznate komentare i diskurse Sidarta Gautama, koji uključuju tekstove avadane i abidarme.[5][6]

Delovi svitka ukazuju na to da su se već nalazila u lošem stanju i pre stavljanja u glinene posude.[3]

Pisma na bramanskom i sanskrtskom jeziku[uredi | uredi izvor]

Pisma na brezinoj kori oko 17. veka

Pisma na betuli utilis (himalajskoj brezi) vekovima su se koristila u Indiji za pisanje religioznih tekstova. Njegova upotreba bila je naročito rasprostranjena u Kašmiru. Upotrebu kore, kao papira, spomenuli su rani sanskritski pisci poput Kalidasa (oko 4. veka pre nove ere), Maharišia Sušruta (oko 3. veka pre nove ere) i Varahamihira (6. vek pre nove ere). U Kašmiru, rani naučnici prepričavali su da su sve njihove knjige napisane na himalajskim breznim korama do 16. veka.[7]

Delovi svitka od breze na sanskrtskom jeziku i bramanskom pismu bili su deo kolekcije svitaka britanske biblioteke Gandara. Pretpostavlja se da su iz severne Indije, a počinju negde tokom prvih nekoliko vekova pre nove ere.[8] Pisma na brezinoj kori, na bramanskom pismu, otkrivena su u antičkom budističkom manastiru u Jaulinu, u blizini Taskila, u Pandžabu, od 5. veka.[9]

Bakšalska pisma se sastoje od sedamdeset delova brezine kore pisanih na sanskrtskom i praktitskom jeziku. Na osnovu jezika i sadržaja procenjuje se da pripadaju periodu od 2. do 3. veka pre nove ere. Tekst govori o različitim matematičkim tehnikama.[10][11]

Velika zbirka svitaka, od brezine kore, otkrivena je u Avganistanu tokom građanskog rata krajem 20. i početkom 21. veka, verovatno u Budi iz Bamijana. Otprilike, 3.000 delova svitka koji se nalaze na sanskrtskom ili budističkom sanskrtskom jeziku, na bramanskom pismu, počinju u periodu od 2. do 8. veka pre nove ere.[8]

Ručna pisma su jedna od najstarijih sanskrtskih tekstova na brezinoj kori, na bramanskom pismu. Sadrži nekoliko tekstova koji obrađuju teme među kojima su medicinski traktati i poslovice. Otkrivena su u Kuči (trenutno u Sinkjangu), antičkom budističkom kraljevstvu na severnom putu svile, a procenjeno je da su stari 450. godina.[12]

Pisma Giglita su bili budistički tekstovi otkriveni u oblasti Pakistana 1931. godine i uključuju različite sutre, narodne priče, medicinu i filozofiju. Potiču, otprilike, između 5. i 6. veka, a napisani su na budističkom sanskritu.[13][14][15]

Smatralo se da pisma koja sadrže tekst himne boginje Durge štite osobu koja ih nosi od zlih uticaja poput amajlije.[16] Primer jednog od ovih tekstova, iz Nepala, napisan je u biblioteci univerziteta Kembridža.

Brezine kore još uvek se koriste u nekim delovima Indije i Nepala za pisanje svetih mantra.[7][17] Ova praksa je prvi put spomenuta u 8. ili 9. veku, u Lakšmi tantri.[18]

Istočnoslovenska pisma[uredi | uredi izvor]

Najstariji poznati tekst na karelijskom jeziku (prva polovina 13. veka).
Crtež dečaka urasta 6—7 godina[19]

Tokom iskopavanja u Velikom Novgorodu, 26. jula 1951. godine, sovjetska ekspedicija pronašla je prva ruska pisma na brezinoj kori u sloju koja potiču oko 1400. Od tada, više od 1.000 sličnih dokumenata su otkriveni u Staraja Rusu, Smolensku, Toržoku, Pskovu, Tveru, Moskvi, Rjazanju i Vologdi,[20] iako Veliki Novgorod ostaje daleko najplodniji njihov izvor. U Ukrajini, pisma na brezinoj kori pronađena su u Zvenihorodu, Volinju. U Belorusiji pronađeno je nekoliko pisama u Vitepsku i Mscislavu.

Brezina kora, 1340—90, Veliki Novgorod

Kasno otkriće pisma na brezinoj kori, kao i njihovo zadivljujuće stanje očuvanosti, objašnjavaju dubokim slojem kulture u Novgorodu (do osam metara ili 25 stopa) i teškim zamrznutim glinenim tlom koje sprečavaju pristup kiseoniku. Ozbiljna iskopavanja u Novgorodu započela su tek 1932. godine, iako su neki pokušaji izvršeni u 19. veku.

Iako je njihovo postojanje spomenuto u nekim starim istočnoslovenskim rukopisima, otkriće pisma na brezinoj kori značajno je promenilo razumevanje kulturnog nivoa i jezika kojim su Istočni Sloveni govorili između 11. i 15. veka. Takođe je pronađeno oko stotinu stilosa, uglavnom napravljenih od gvožđa, nešto od kostiju ili bronze.

Većina dokumenata su obična pisma raznih ljudi napisana na onome što se smatra narodnim dijalektom. Pisma su ličnog ili poslovnog karaktera. Nekoliko dokumenata uključuje složene opscenosti. Vrlo malo dokumenata je napisano staroslovenskim, a samo jedan na staronordijskom jeziku. Školske vežbe i crteži dečaka po imenu Onfim privukli su veliku pažnju.[21][22][23]

Dokument pod brojem 292 iz novgorodskih iskopavanja (otkriven 1957) najstariji je poznati dokument na finskom jeziku. Potiče sa početka 13. veka. Smatra se da je jezik korišćen u dokumentu arhaični oblik jezika koji se govori u Olonjecu, dijalektu karelskog jezika.

Sovjetski Savez[uredi | uredi izvor]

U moderna vremena postoje pisma na brezinoj kori, pre svega, od žrtava sovjetskih represija. Ljudi u sovjetskim naseljima i kampovima Gulaga, u Sibiru, koristili su parče brezine kore kako bi pisali pisma svojim najmilijima, zbog nepristupačnosti papira. Primeri ovih pisama letonskih žrtava sovjetskog režima trenutno su uključeni u Uneskovu listu Sećanje sveta.[24] Tokom Drugog svetskog rata, propagandne novine, o borcima, su štampane i objavljivane ponekad na brezinoj kori zbog nedostatka papira.[25][26]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Gramota 155,”. Arhivirano iz originala 22. 3. 2016. g. Pristupljeno 24. 3. 2016. 
  2. ^ „V Vologde vpervыe v istorii goroda naйdena berestяnaя gramota” (na jeziku: ruski). Vologda-Region. 21. 7. 2015. Arhivirano iz originala 22. 07. 2015. g. Pristupljeno 22. 7. 2015. 
  3. ^ a b v Salomon, Richard (1. 4. 1997). „A preliminary survey of some early Buddhist manuscripts recently acquired by the British Library”. The Journal of the American Oriental Society. American Oriental Society. 
  4. ^ Salomon, Richard; Glass, Andrew (2000). A Gāndhārī Version of the Rhinoceros Sūtra: British Library Kharoṣṭhī Fragment 5B. University of Washington Press. str. xi. ISBN 978-0-295-98035-5. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  5. ^ Richard Salomon. Ancient Buddhist Scrolls from Gandhāra: The British Library Kharosthī Fragments, with contributions by Raymond Allchin and Mark Barnard. Seattle: University of Washington Press; London: The British Library, 1999. pg 181
  6. ^ Salomon, Richard (1999). Ancient Buddhist Scrolls from Gandhāra. Seattle: University of Washington Press. ISBN 0-295-97769-8. 
  7. ^ a b Müller, Friedrich Max (1881). Selected essays on language, mythology and religion, Volume 2. Longmans, Green, and Co. str. 335—336fn. 
  8. ^ a b Olivelle, Patrick (13. 7. 2006). Between the Empires: Society in India 300 Bce to 400 Ce. Oxford University Press. str. 356—7. ISBN 978-0-19-530532-6. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  9. ^ Behrendt, Kurt A. (2003). Handbuch Der Orientalistik: India. The Buddhist architecture of Gandhāra. Brill. str. 35—36. ISBN 978-90-04-13595-6. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  10. ^ John Newsome Crossley; Anthony Wah-Cheung Lun; Shen, Kangshen; Kangsheng, Shen (1999). The Nine Chapters on the Mathematical Art: Companion and Commentary. Oxford University Press. ISBN 0-19-853936-3. 
  11. ^ „The Bakhshali Manuscript”. Treasures of the Bodleian. University of Oxford Bodleian Library. Arhivirano iz originala 5. 10. 2011. g. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  12. ^ Diringer, David (1953). The Book Before Printing: Ancient, Medieval, and Oriental. Courier Dover Publications. str. 361. ISBN 978-0-486-24243-9. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  13. ^ Marwah, Gyan. „Gilgit Manuscript — Piecing Together Fragments of History”. The South Asian Magazine. Haryana, India. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  14. ^ „Gilgit Manuscript”. Memory of the World Register. UNESCO. Arhivirano iz originala 22. 9. 2008. g. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  15. ^ „India: Rare Buddhist manuscript Lotus Sutra released”. BBC News. 3. 5. 2012. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  16. ^ „Devīkavaca”. Cambridge Digital Library. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  17. ^ Wheeler, David Martyn (2008). Hortus Revisited: A 21st Birthday Anthology. London: Frances Lincoln. str. 119. ISBN 0-7112-2738-1. [mrtva veza]
  18. ^ Gupta, Sanjukta (1972). Laksmi Tantra a Pancaratra text; Orientalia Rheno-traiectina; v.15. Brill Archive. str. xxi. 
  19. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 24. 11. 2015. g. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  20. ^ V Vologde vpervыe v istorii goroda naйdena berestяnaя gramota (na jeziku: ruski). Vologda-Region. 21. 7. 2015. Arhivirano iz originala 22. 07. 2015. g. Pristupljeno 26. 3. 2020.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  21. ^ Kwakkel, Erik (novembar 2013). „Medieval kids’ doodles on birch bark”. Tumblr. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  22. ^ *Schaeken, Jos (2012). Stemmen Op Berkenbast: Berichten Uit Middeleeuws Rusland: Dagelijks Leven en Communicatie. Amsterdam University Press. str. 101—105. ISBN 9789087281618. 
  23. ^ * Yanin, Valentin L. (Feb 1990). "The Archaeology of Novgorod". Scientific American, p. 84. Covers, History, "Kremlin of Novgorod", "Novgorod Museum of History", preservation dynamics, and the production of 'Birch bark documents'. This article contains examples of birch bark documents, styluses, and photographs.
  24. ^ „In Siberia Written Letters on Brich Bark |”. www.atmina.unesco.lv. Arhivirano iz originala 26. 03. 2020. g. Pristupljeno 26. 03. 2020. 
  25. ^ „Guerilla press of the Oryol Region during the years of war”. Arhivirano iz originala 25. 2. 2017. g. Pristupljeno 26. 3. 2020. 
  26. ^ „Gusman "prosvetil" Fetisova”. Rossiйskaя gazeta. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zapisi na brezinoj kori na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Записи_на_брезиној_кори&oldid=27826287”