Zahvalnost
Zahvalnost je ljudska osobina koja čoveku pomaže da napravi nekoliko razlika, npr. poput onih između zdravlja i patologije. Zahvalnost je ujedno i pokazatelj jedne od ljudskih osobina po kojoj možemo praviti razliku između zadovoljnih i nezadovoljnih ljudi.[1][2] Najveći broj ljudi ne zna da zahvalnost ima veze sa zadovoljstvom, kao što ni sve osobe nisu voljne da u sebi probude zahvalnost, jer smatraju da je zahvalnost nekakvo „neprimereno“ stanje koje može da ugrozi njihovu jačinu i čvrst stav... i smatraju da bi se ponizili kada bi pokazali zahvalnost drugima, pa i kada osete nešto poput zahvalnosti, oni to ne žele da pokažu, ili da nema razloga da bilo kome budu zahvalni, jer sve što imaju im, u stvari, i pripada.[3]
Između zahvalnosti i obaveze?[uredi | uredi izvor]
Zahvalnost ne treba mešati sa „zaduživanjem“ za učinjeno dobro delo, što mnogi čine pa onda u sebi umesto zahvalnosti razvijaju jak osećaj krivicu koju zaduživanje u vidu duga kod njih pokreće. Takve osobe često preteruju zahvaljivanjem, ali umeju i da zaziru od onih opsoba koje bi im učinili neku uslugu, kako sebe ne bi uvukli u osećaj krivice.
Takođe neke osobe su sklone naglim promena mišljenja i osećaja, kojke se smenjuju, pa u jednom trenutku mogu biti veoma zahvalni, a onda u drugom, iznenada smatraju da oni, u stvari, nemaju na čemu da budu zahvalni jer a) ili im to što su dobili već i pripada b) ili su osobu od koje su nešto dobili već zadužili, pa što bi onda bili zahvalni? Nekima se smenjuju ovakve misli u vezi sa zahvalnošću često, a nekima ređe. Ne bi bilo neobično da bilo koja od ovakvih misli svakom prođe kroz glavu, ali jeste problematično ukoliko neki od pomenutih stavova postane naša difolt opcija.[3]
Postoji i kategorija osoba koja živi u uverenju da se sve u životu plaća. Takve osobe smatraju da sve što su dobili već platili ili će tek platiti, pa nemaju razlog da budu zahvalni.
Benefiti[uredi | uredi izvor]
Zahvalni ljudi se osećaju budnije, življe, zainteresovanije, osećaju više entuzijazma i povezanosti sa drugima. Zahvalnost takođe ublažava stres, smanjuje osećaj zavist, ljutnju, nezadovoljstvo, kajanje i druga neprijatna osećanja koja izazivaju stresni događaji.
Prem preliminarnim teorijama koje proučavaju hormone u krvi i neurotransmitere u mozgu utvrdile su povezanost sa ovim osećanjem. Takođe se i leva prefrontalna kora velikog mozga, povezuje sa pozitivnim osećanjima kao što su ljubav i saosećanje, i verovatno je ključna tačka, za osećanje zahvalnosti i brojne benifite proistekle iz nje.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Wood, A. M., Maltby, J., Stewart, N., Linley, P. A., & Joseph, S. (2008). A social-cognitive model of trait and state levels of gratitude Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. jul 2011).Emotion, 8, 281-290.
- ^ McCullough, M. E., Tsang, J. & Emmons, R. A. (2004). Gratitude in intermediate affective terrain: Links of grateful moods to individual differences and daily emotional experience. Journal of Personality and Social Psychology, 86,295-309. (electronic copy) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2011)
- ^ a b Renata Senić, Zahvalnost, Psihoterapijske teme - psihološko savetovalište
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Emmons, R. A., & Crumpler, C. A. (2000). Gratitude as a human strength: Appraising the evidence. Journal of Social and Clinical Psychology, 19, 56-69
- Smith, A. (1790/1976). The Theory of Moral Sentiments (6th ed.). Indianapolis, IN: Liberty Classics. (Original work published 1790).
- Linley, P. A., Joseph, S., Harrington, S., & Wood, A. M. (2006). Positive psychology: Past, present, and (possible) future.The Journal of Positive Psychology, 1, 3-16.</ref>
- Wood, A. M., Joseph, S., & Linley, P. A. (2007). Gratitude: The parent of all virtues. The Psychologist, 20, 18-21<
