Zaljubljenost
Zaljubljenost ili očaranost je stanje u kome je osoba zanesena nerazumnom strašću, obično prema drugoj osobi za koju je razvila snažna romantična ili platonska osećanja.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Koks tvrdi da zaljubljenost može da se razlikuje od romantične ljubavi samo kada se gleda na poseban interes. Očaranost se takođe može razviti u zrelu ljubav.[1] Goldstajn i Brandon su opisali zaljubljenost kao prvu fazu odnosa pre nego što se razvije u zrelu intimnost.[2] Filips opisuje kako iluzije očaranosti dovode do razočarenja kada se sazna prava istina o osobi kojom smo bili očarani.[3] To je predmet ekstravagantne, kratkotrajne strasti ili privremene ljubavi kod adolescenata.[4]
Vrste[uredi | uredi izvor]
Braun je prepoznao tri vrste zaljubljenosti: prva, možda i najčešća, je stanje kada je biće zaneto, bez uvida ili odgovarajuće procene, slepom željom. Druga, procena može biti dobra iako ljubav ili žudnja ostaju njome nepromenjene; dok je treći tip onaj kada se loše proceni zbog neznanja ili nesmotrenosti, bez obzira na želju.
Intelektualna zaljubljenost[uredi | uredi izvor]
Zaljubljenost ne mora uključivati samo ljude, već se može proširiti i na objekte, aktivnosti i ideje. „Ljudi se uvek zaljubljuju u druge ljude... u svoje ratne i sportske heroje”:[5] u institucije, govore i uzore. Tako su, na primer. Jungovu inicijalnu „bezuslovna predanost” Frojdovim teorijama i njegovu „ne manje bezuslovno poštovanje” Frojdove ličnosti, obojica smatrali u to vreme kao „kvazi-religioznu zaljubljenost... u kultni predmet”;[6] dok je Frojda zauzvrat „veoma privukla Jungova ličnost”,[7] možda je „u Jungu video idealizovanu verziju sebe”: zajedničko društvo divljenja - „intelektualno upleteni jedan drugim”.[8] Žena, takođe, mogla je da „žudi za jednim guruom, pa zatim i drugim... volela je da bude učenik".<”ef>C. P. Snow, Corridors of Power (Penguin 1975) pp. 146.</ref> Takođe postoje i kolektivne zaljubljenosti: „svi smo skloni da budemo privučeni u društvene fantazijske sisteme”.[9] Tako, na primer, „nedavna intelektualna zaljubljenost u strukturalizam i poststrukturalizam”[10] verovatno je trajalo najkraće dok "11. septembar nije prekinuo intelektualnu zaljubljenost u postmodernizam"[11] u celini.
Književni opisi[uredi | uredi izvor]
Šekspirovi soneti su opisani kao „poezija za zaljubljivanje”; kao da dominira jednom temom i „ta tema je zaljubljenost, njena inicijacija, kultivacija i istorija, zajedno u svojim vrhuncima trijumfa i devastacije” - dugotrajno istraživanje stanja u kome smo „podložni odgovarajućim poremećajima koji pripadaju našoj zaljubljenosti... stanju zaljubljenosti”.[12]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Frank D. Cox, Human Intimacy (2008). str. 72.
- ^ A. Goldstein and M. Brandon, Reclaiming Desire (2009). str. 232.
- ^ Adam Phillips, On Flirtation (London 1994) pp. 40.
- ^ „Infatuation meaning - Spinfold”. www.spinfold.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 09. 10. 2018.
- ^ Carol O'Connell, Flight of the Stone Angel(London 1997) pp. 74.
- ^ Peter Gay, Freud: A Life for Our Time (London 1989) pp. 204.
- ^ Ernest Jones, The Life and Work of Sigmund Freud (Penguin 1964) pp. 328.
- ^ Anthony stevens, Jung (Oxford 1994) pp. 12.
- ^ R. D. Laing, Self and Others (Penguin 1972) pp. 38.
- ^ Sally Banes, Terpsichore in Sneakers (1980) str. xxviii
- ^ David Stoesz, Quixote's Ghost (2005)
- ^ R. P. Blackmur/J. T Jones, Outsider at the Heart of Things (1989). str. 242. i pp. 246.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Grohol, J. Phys.D (2006). "Love Versus Infatuation", Retrieved: Nov 24th 2008
- Harville, H. PhD. (1992). Keeping the Love You Find, New York: Pocket Books.
- Glencoe/McGraw-Hill. (2000). Whitney, DeBruyne, Sizer-Webb, Health: Making Life Choices (pp. 494–496)
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
