Zvonimir Runko

zvonimir runko
Zvonimir Runko Pavle
Lični podaci
Datum rođenja	(1920-01-04)4. januar 1920.
Mesto rođenja	Ljubljana, Kraljevstvo SHS
Datum smrti	16. jun 1942.(1942-06-16) (22 god.)
Mesto smrti	blizina Novog Mesta, Kraljevina Italija
Delovanje
Član KPJ od	1941.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije
Heroj
Narodni heroj od	27. novembra 1953.

Zvonimir Runko Pavle (Ljubljana, 4. januar 1920 — blizina Novog Mesta, 16. jun 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 4. januara 1920. godine u Ljubljani. Otac mu je bio istarski Hrvat, a majka Srpkinja iz Gacka. Pre Prvog svetskog rata i za vreme rata, porodica Runko je živeo u Puli, gde mu je otac bio policajac. Posle italijanske okupacije Istre, porodica je došla u Ljubljanu i stari Runko je i tu kratko vreme bio policajac.

Zvonko je završio osnovnu školu u Šiški, predgrađu Ljubljane. Porodica je stanovala u starim vojničkim barakama, gde su uglavnom živele izbeglice iz Koruške, Istre i Slovenačkog primorja. Posle osnovne škole, produžio je školovanje u gimnaziji, u Bežigradu. Najstariji brat u to vreme već je radio u železničkim radionicama i donosio je komunističku štampu. Zvonko je bio, kao mnogi drugi sinovi izbeglica, u početku jugoslovenski nacionalista i član „Sokola“.

Štampa, koju mu je donosio brat, vrlo brzo je uticala na Zvonka. Istupio je iz „Sokola“, odbacio nacionalizam i počeo da sarađuje s komunistima, tako da je već 1936. godine primljen u Savez komunističke omladine Jugoslavije. Uoči Božića, 1937. godine, kad su đaci imali kratki raspust, otišao je s nekoliko mladića u planine, da tamo u jednoj kući proučava marksizam. Tamo je trebalo da dođe i tadašnji student medicine Sergej Krajger, upravo pušten iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, gde je izdržavao kaznu zbog političke aktivnosti.

Izgleda da ih je pratila policija, a uz to su neki meštani javili žandarmeriji da se u planinarskoj kući nalazi grupa sumnjivih đaka. Došli su policijski agenti, pohapsili ih i napravili kod svih premetačinu. Našli su neke materijale, zbog čega su izvršili premetačine i kod njihovih kuća i opet su ponešto našli. Zvonko Runko bio je mesec dana u istražnom zatvoru. Nepunoljetan, nije mogao da bude kažnjen sudski, već je predat nadležnim školskim vlastima. Isključen je iz svih srednjih škola u Jugoslaviji, ali s pravom polaganja privatnih ispita. Posle isključenja, Runko se posvetio isključivo političkom radu među omladinom. Godine 1940. pozvan je u vojsku, ali je odbijen zbog čira na stomaku. Krajem godine, ili početkom 1941, primljen je u Komunističku partiju Jugoslavije.

Već u leto 1941. godine, organizovao je u Šiški, pod rukovodstvom Franca Ravbara Viteza, tri udarne grupe koje su kasnije izvršile mnoge akcije. U oktobru ga je tražila policija, ali ga nisu našli kod kuće. Od tada se kretao po gradu s obojenom kosom i lažnim ispravama. Jednom su ga policajci legitimisali i hteli da ga uhapse kao sumnjivog, ali je pobegao, iako su za njim pucali.

Kad su italijanske vojne vlasti, krajem februara 1942. godine, zatvorile Ljubljanu pojasom žicanih prepreka i bunkera i počele masovno da odvode muškarce u logore, kretanje i zadržavanje ilegalaca u gradu postalo je vrlo teško. Zbog toga je rukovodstvo poslalo Runka u Novo Mesto, da tamo radi na organizaciji udarnih grupa. 1. marta 1942. godine, s lažnim ispravama putovao je vozom iz Ljubljane.

U novoj, nepoznatoj sredini i u manjem gradu vrlo brzo je bio uhapšen. U zatvoru se pretvarao se da je oboleo od upala slepog crevaupale slepog creva, posle čega je prebačen u bolnicu zbog operacije. Operisan je, posle čega je, s još nezaceljenom ranom, uz pomoć lekara, pobegao iz bolnice skačući kroz prozor. Izvesno vrijeme se još lečio kod poverljivih ljudi u okolini Novog Mesta, a posle je otišao u partizane. Tamo je postao član štaba Treće grupe odreda i bio odgovoran za Varnostno-obveščevalnu službu.

Početkom juna 1942. godine, dobio je zadatak da u okolini Novog Mesta izvidi šta se tamo dešava oko sumnjivog „štajerskog bataljona“, u kojem su bili, u partizane prerušeni, belogardisti. Oni su činili sve da među narodom diskredituju Narodnooslobodilački pokret.

16. juna 1942. godine, grupa lažnih partizana namamila je Runka i njegovog pratioca na sastanak u šumi kod crkve Svetog Roka, u blizini Novog Mesta. Tamo su obojicu mučki zaklali, a leševe zakopali.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.