Pređi na sadržaj

Згаришта

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zgarišta
Filmski poster
Izvorni naslovIncendies
RežijaDeni Vilnev
ScenarioDeni Vilnev
Valeri Bogran-Šampanj
ProducentLik Deri
Kim Makro
Temelji se naZgarišta
(Vajdi Muavad)
Glavne ulogeLubna Azabal
Melisa Dezormo-Pulen
Maksim Godet
Remi Žirar
MuzikaGregoar Hecel
Direktor
fotografije		Andre Tirpen
MontažaMonik Darton
Producentska
kuća		micro_scope[1]
StudioEntertainment One
Godina2010.
Trajanje130 minuta
Zemlja Kanada
Jezikarapski[2]
francuski
Budžet6,5 miliona dolara[3]
Zarada16 miliona dolara[4]
Veb-sajtwww.trinityfilm.co.uk/films/incendies/
IMDb veza

Zgarišta (fr. Incendies) je kanadski dramski film iz 2010. godine, režisera Denija Vilneva, koji je i napisao scenario zajedno sa Valeri Bogran-Šampanj. Film je adaptiran prema istoimenoj predstavi Vajdija Muavada, a glavne uloge tumače Lubna Azabal, Melisa Dezormo-Pulen, Maksim Godet i Remi Žirar.

Priča prati kanadske blizance koji putuju u rodnu zemlju svoje majke na Bliskom istoku kako bi otkrili njenu skrivenu prošlost usred krvavog građanskog rata. Iako zemlja nije imenovana, događaji u filmu su pod velikim uticajem Libanskog građanskog rata, a posebno priče o zatvorenici Suhi Bešari. Film je sniman uglavnom u Montrealu, sa nekoliko dana provedenih u Jordanu.

Premijerno je prikazan na filmskim festivalima u Veneciji i Torontu u septembru 2010. i objavljen je u Kvebeku 17. septembra 2010. godine. Naišao je na pohvale kritičara u Kanadi i inostranstvu i osvojio brojne nagrade.

Godine 2011. nominovan je za Oskara za najbolji film na stranom jeziku. Film je takođe osvojio osam nagrada Džini, uključujući i onu za najbolji film.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Nakon smrti njihove majke Naval, arapske imigrantkinje u Kanadi, Žana i njen brat blizanac Simon sastaju se sa frankokanadskim beležnikom Žanom Lebelom, poslodavcem i porodičnim prijateljom njihove majke. U Navalinom testamentu se spominje neodržavanje obećanja, čime ona sebi uskraćuje odgovarajući nadgrobni spomenik i kovčeg, osim ako Žana i Simon ne pronađu svog misterioznog brata za čije postojanje ranije nisu znali, i njihovog oca, za koga su verovali da je mrtav. Naval je ostavila dva pisma; jedno treba predati ocu Žane i Simona, a drugo njihovom bratu. Žana prihvata; Simon, s druge strane, koji je imao komplikovaniji odnos sa Naval i njenom naizgled neobičnom ličnošću, nerado se pridružuje Žani u ovoj potrazi.

Serija flešbekova otkriva da je Naval došla iz hrišćanske arapske porodice iz neimenovane bliskoistočne zemlje i da se zaljubila u izbeglicu po imenu Vahab, sa kojim je zatrudnela. Njen brat ubija njenog ljubavnika i umalo je upuca kao ubistvo iz časti, ali je njena baka poštedi, naterajući je da obeća da će napustiti selo nakon rođenja bebe i započeti novi život u gradu Dareš. Baka tetovira bebinu potpeticu i šalje je u sirotište.

Dok je Naval na univerzitetu u Darešu, izbija građanski rat i počinju ratni zločini, a Naval se protivi ratu na osnovu ljudskih prava. Sirotište njenog sina u Kfar Khutu uništio je muslimanski militant, Šamsedin, koji islamsku decu odatle pretvara u maloletne vojnike. Nakon što je jedva izbegla masakr u autobusu punom muslimanskih izbeglica od strane hrišćanskih nacionalista, Naval za dlaku uspeva da se pridruži muslimanskim borcima i na kraju puca u jednog nacionalističkog vođu. Zatvorena je u Kfar Rajatu, gde je siluje mučitelj Abu Tarek, nakon čega rađa blizance.

Nakon što je otputovala u rodnu zemlju svoje majke, Žana postepeno otkriva ovu prošlost i ubeđuje Simona da joj se pridruži. Uz pomoć Lebela, saznaju da se njihov brat zove Nihad od Maja i ulaze u trag Šamsedinu. Simon se sastaje sa njim lično i otkriva da su tokom rata Nihada uhvatili nacionalisti, preobratili ga, obučili kao mučitelja, a zatim poslali u Kfar Rajat, gde je uzeo ime Abu Tarek, što ga čini i polubratom i ocem blizanaca; kao takvom, oba pisma su upućena istoj osobi. Kao i Naval, Nihadovi nadređeni su mu posle rata dali novi život u Kanadi. Igrom slučaja, Naval ga je srela na jednom kanadskom bazenu, gde je videla i tetovažu i njegovo lice. Šok saznanja istine doveo je do toga da Naval doživi moždani udar koji je doveo do kraha njenog zdravlja i prerane smrti u šezdesetoj godini.

Blizanci pronalaze Nihada u Kanadi i dostavljaju mu Navalina pisma. Otvara ih oba; prvo pismo mu se obraća kao ocu blizanaca, silovatelju, i ispunjeno je prezirom. Drugo pismo ga oslovljava kao brata blizanaca, a napisano je brižnim rečima, u kojima se kaže da on, kao Navalin sin, zaslužuje ljubav.

Naval dobija svoj nadgrobni spomenik. Nešto kasnije, Nihad ga posećuje.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Lubna Azabal Naval Marvan
Melisa Dezormo-Pulen Žana Marvan
Maksim Godet Simon Marvan
Remi Žirar Žan Lebel
Abdelgafur Elaziz Abu Tarek / Nihad „od Maja” Harmani
Alen Altman beležnik Madad
Mohamed Madžd Šamsedin
Nabil Savalha Fahim
Baja Balan Maika
Bader Alami Nikolas

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Režiser Deni Vilnev adaptirao je predstavu Zgarišta Vajdija Muavada nakon što ju je odgledao u Montrealu 2004. godine.

Delovi priče zasnovani su na životu Suhe Bešare.[5][6][7] Priča je zasnovana na događajima koji su se desili tokom Libanskog građanskog rata od 1975. do 1990. godine, ali su filmski stvaraoci pokušali da lokaciju radnje učine nejasnom.[8][9]

Reditelj Deni Vilnev je prvi put video predstavu Vajdija Muavada Zgarišta u jednom pozorištu u Montrealu 2004. godine, komentarišući: „Imao sam snažnu intuiciju da sam pred remek-delom”.[9] Vilnev je priznao da nije bio upoznat sa arapskom kulturom, ali ga je predstava privukla kao „moderna priča sa svojevrsnim elementom grčke tragedije”.[10] U adaptaciji scenarija, Vilnev je, zadržavajući strukturu priče i likove, zamenio „sve” dijaloge, čak je zamislio i nemi film, ali je napustio tu ideju zbog troškova.[9] Pokazao je Muavadu nekoliko završenih scena kako bi ubedio prvobitno nevoljnog pisca da mu da dozvolu za film.[9] Vilnev je proveo pet godina radeći na scenariju, između režiranja dva filma.[11] Muavad je kasnije pohvalio film kao „sjajno elegantan” i pripisao je Vilnevu punu zaslugu.[12] Film je imao budžet od 6,5 miliona dolara,[3] a finansirala ga je kompanije Telefilm Canada.[13]

Kasting[uredi | uredi izvor]

Marokansko-belgijska glumica Lubna Azabal dobila je ulogu Naval nakon opsežne potrage i osvojila je belgijsku nagradu Magrit i kanadsku nagradu Džini za najbolju glumicu.

Za ulogu Naval, Vilnev je izjavio da je sproveo opsežnu potragu za glumicama širom Kanade.[11] Smatrao je da je uloga glavne junakinje najizazovnija, i u jednom trenutku je razmišljao o tome da koristi dve ili tri glumice da igraju ovaj lik, pošto se priča odvija tokom četiri decenije.[14] Na kraju je upoznao Lubnu Azabal, belgijsku glumicu marokansko-španskog porekla[15] u Parizu, zaintrigiranu njenim „izražajnim i elokventnim” licem u filmu Raj sada (2005).[11] Iako je ona imala 30 godina, Vilnev je smatrao da može da glumi 18-godišnjakinju i da može da igra ulogu tokom celog filma, uz šminku.[14]

Vilnev je odabrao kanadsku glumicu Melisu Dezormo-Pulen za ulogu Žane, rekavši da ta uloga zahteva veštine slušanja i da je Melisa „veoma velikodušna glumica”.[11] Pre Zgarišta, ona je uglavnom bio poznat po „trivijalnijim ulogama”.[16] Glumac iz Montreala Alen Altman, koji je igrao beležnika, radio je sa trenerom dijalekata satima kako bi razvio mešavinu francuskog i arapskog akcenta pre audicije.[17] Dok je snimao u Jordanu, da bi istražio svoju ulogu, glumac Maksim Godet je obišao palestinski izbeglički kamp u blizini Amana.[18]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Neki delovi filma snimljeni su u Amanu, glavnom gradu Jordana.

Film je sniman u Montrealu i Jordanu.[17] Snimanje filma trajalo je 40 dana, od kojih je 15 proveo u Jordanu, a Vilnev je imao za cilj da ne snimi nijednu scenu a da nije siguran da neće biti isečena.[3]

Za scene snimljene u Jordanu, Vilnev je koristio libansku i iračku ekipu, iako se plašio da će ih ratne scene previše podsećati na loša iskustva. Međutim, izjavio je da su arapski članovi posade osećali da je „važno da se takve priče prikazuju na filmskom platnu”.[19] Neki delovi filma snimljeni su u Amanu, glavnom gradu Jordana.[1] Da bi rekreirao Bejrut, umetnički direktor Andre-Line Boparlan je postavio kamenje i krhotine na jednoj ulici u Amanu.[18]

Muzika[uredi | uredi izvor]

Dve numere britanskog benda Radiohead sa njihovog albuma Amnesiac, „You and Whose Army?” i „Like Spinning Plates”, korišćene su u filmu.[20] Muzika se smatrala toliko značajnom i sastavnom za film da je spominjana u mnogim recenzijama.[21][22][23][24] Filmski kritičar Dejvid Erlih napisao je da „Film eksploatiše numere Radiohead-a zbog mnogostrukosti njihovog značenja, osnažujući film tako što izvlači gledaoce iz njega”. Vilnev je izjavio da je ubacio pesmu „You and Whose Army?” u scenario još na početku, jer je trebalo da bude „jasno da će [film] biti zapadnjačka tačka gledišta o ovom svetu”.[25] Jedan muzički recenzent dao mu je prvo mesto na listi „Deset najboljih muzičkih trenutaka u filmu”.[26]

Objavljivanje[uredi | uredi izvor]

Film je zvanično izabran za prikazivanje na Filmskom festivalu u Veneciji 2010, Filmskom festivalu u Teljurajdu 2010, Filmskom festivalu u Torontu 2010, Filmskom festivalu Sandens 2011. i Festivalu novih reditelja/novih filmova 2011. godine.[27] Film je izdat u Torontu i Vankuveru u januaru 2011. godine.[9]

U Sjedinjenim Državama, film je distribuirao Sony Pictures Classics.[10] Kada je film prikazan u Bejrutu u martu 2011, Vilnev je tvrdio: „Mnogo ljudi mi je reklo da treba da pokažemo ovaj film njihovoj deci, da im pokažemo kroz šta su prošli”.[19]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Zarada[uredi | uredi izvor]

U Kanadi, film je prešao granicu od milion dolara na blagajnama do oktobra 2010. godine.[28] Do kraja aprila 2011. film je zaradio 4,7 miliona dolara.[29] Samo u bioskopima u Kvebeku, film je zaradio 3 miliona dolara.[3] Smatran je uspešnim u zemlji.[19]

Prema sajtu Box Office Mojo, film je završio prikazivanje u bioskopima 29. septembra 2011. nakon što je zaradio 2.071.334 dolara u SAD.[30] Prema sajtu The Numbers, film je zaradio 6.857.096 dolara u Severnoj Americi i 9.181.247 dolara na drugim teritorijama, što čini ukupnu zaradu od 16.038.343 dolara širom sveta.[4]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Film je dobio veoma pozitivne kritike od strane kritičara. Na sajtu Rotten Tomatoes ima rejting odobravanja od 93% na osnovu 121 recenzije, sa prosečnom ocenom od 7,92/10. Konsenzus kritičara sajta glasi: „Neuredan je, predugačak i pomalo melodramatičan, ali ti nedostaci blede pred impresivnom glumom i razornim emocionalnim uticajem”.[31] Na sajtu Metacritic film ima prosečnu ocenu 80 od 100 na osnovu 42 recenzije, što ukazuje na „generalno povoljne kritike”.[32]

Film je naišao na pozitivan prijem u svojoj zemlji i pokrajini. Kevin N. Laforest iz Montreal Film Journal-a dao mu je 3,5 od četiri zvezdice i napisao: „Vilnev je ovde uradio svoj najbolji posao do sada“.[33] Brendan Keli iz Montreal Gazette-a dao je filmu pet zvezdica i nazvao ga „remek-delom”.[34] Mark Kasivi iz La Presse-a je tvrdio da je film prevazišao predstavu.[35] Piter Hauel, koji je pisao za Toronto Star, dao je filmu četiri zvezdice, nazvao ga je „zapovedničkim filmom višestrukih otkrića”, najboljim iz 2010. i pohvalio je Lubnu Azabal kao „prvu među jednakima”.[36] Međutim, CBC News nije bio impresioniran, rekavši: „Rediteljeva ekranizacija uklanja sve ovo fino teksturirano meso i ostavlja samo gole kosti”.[37] Filmski stručnjak sa Univerziteta u Berlinu Klaudija Kot je napisala da film, zajedno sa Gospodinom Lazarom (2011) i Ratnom vešticom (2012), predstavlja prelaz u kinematografiji Kvebeka od fokusa na lokalnu istoriju do globalnih problema, pri čemu Zgarišta dodaju Edipove teme.[38] Autori Gada Maruz, Šantal Maje i Danijel Sale napisali su da filmovi Zgarišta, Gospodin Lazar i Inš'Alah, prikazuju Kvebek kao deo globalnog sela i kako prihvata manjine, posebno sa Bliskog istoka ili „ostale muslimane”.[39]

Rodžer Ibert dao je filmu tri i po zvezdice, rekavši da „želi da bude mnogo više od trilera i uspeva da pokaže koliko je besmisleno i uzaludno mrzeti druge zbog njihove religije”, a da Azabalova „nikada nije manje nego ubedljiva”.[40] Kasnije je odabrao film kao svoj favorit za osvajanje Oskara za najbolji film na stranom jeziku,[41] ali je izgubio od filma U boljem svetu iz Danske. Leonard Maltin je takođe dao filmu tri i po zvezdice, nazvavši ga „teškim, očaravajućim”.[42] Taj Ber, pisac za The Boston Globe, dao je filmu tri i po zvezdice, hvaleći scenu u autobusu kao mučnu, ali rekavši da je vrhunac „zaplet koji se čini kao da je predaleka slučajnost”, što „ostavlja publiku da radi matematiku na svojim prstima, a ne da se šokira”.[43] Zgarišta je Stiven Holden iz The New York Times-a proglasio jednim od 10 najboljih filmova 2011. godine.[44] Betsi Šarki iz Los Angeles Times-a nazvala ga je Vilnevovim „najbolje realizovanim delom do sada”.[45] Brojni kritičari su pohvalile korišćenje pesme „You and Whose Army?” od Radiohead-a.[11][37][46][47] Neki su film kritikovali zbog melodrame i orijentalizma.[48]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Dana 22. septembra 2010. film je izabran da predstavlja Kanadu na 83. dodeli Oskara u kategoriji najbolji film na stranom jeziku.[49] Ušao je u uži izbor 19. januara 2011, kao jedan od devet filmova i bio je nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku 25. januara 2011. godine.[50][51]

Osvojio je osam nagrada na 31. dodeli nagrada Džini, uključujući najbolji film, najbolju glumicu (Azabal) i najbolju režiju za (Vilnev).[52] Uz Zgarišta, Vilnev je 2009. godine osvojio nagradu Rodžers za najbolji kanadski film za film Politehnika, što ga je učinilo prvim kanadskim režiserom koji ju je osvojio dva puta zaredom.[53] Film je takođe osvojio nagradu Jutra za najbolji film, režiju, scenario, glumicu (Azabal), montažu, kinematografiju, umetničku režiju, kostime i zvuk.

Ovo je takođe jedini film do sada koji je osvojio i nagradu Međunarodnog filmskog festivala u Torontu za najbolji kanadski film i nagradu Međunarodnog filmskog festivala u Vankuveru za najbolji kanadski film.[54]

Nagrada Kategorija Nominovani Ishod Ref.
Oskar Najbolji film na stranom jeziku Deni Vilnev Nominacija [55]
Filmski festival u Adelejdu Međunarodna nagrada za najbolji film Osvojeno [56]
Atlantski filmski festival Najbolji kanadski film Osvojeno [28]
Nagrade Udruženja filmskih kritičara Australije Najbolji prekomorski film (engleski jezik) Osvojeno [57]
Bostonsko društvo filmskih kritičara Najbolji film na stranom jeziku Osvojeno [58]
Nagrade BAFTA Najbolji film na stranom jeziku Nominacija [59]
Nagrade Sezar Najbolji strani film Nominacija [60]
Nagrade Udruženja filmskih kritičara Čikaga Najbolji film na stranom jeziku Nominacija [61]
Nagrade David di Donatelo Najbolji strani film Nominacija [62]
Nagrade Džini Najbolji film Lik Deri i Kim Makro Osvojeno [63]
Najbolji režiser Deni Vilnev Osvojeno
Najbolja glumica Lubna Azabal Osvojeno
Najbolji adaptirani scenario Deni Vilnev Osvojeno
Najbolja umetnička režija Andre-Line Boparlan Nominacija
Najbolja kinematografija Andre Tirpen Osvojeno
Najbolja montaža Monik Darton Osvojeno
Najbolji zvuk Žan Umanski i Žan-Pjer Lafors Osvojeno
Najbolja montaža zvuka Silven Belmar, Simon Mejer i Kler Pošon Osvojeno
Najbolja šminka Katrin Kaso Nominacija
Međunarodni filmski festival u Roterdamu Nagrada publike Deni Vilnev Osvojeno [64]
Nagrade Jutra Najbolji film Lik Deri i Kim Makro Osvojeno [65]
Najbolji režiser Deni Vilnev Osvojeno
Najbolji scenario Osvojeno
Najbolja glumica Lubna Azabal Osvojeno
Melisa Dezormo-Pulen Nominacija
Najbolja umetnička režija Andre-Line Boparlan Osvojeno
Najbolja kinematografija Andre Tirpen Osvojeno
Najbolja montaža Monik Darton Osvojeno
Najbolji zvuk Silven Belmar, Žan Umanski i Žan-Pjer Lafors Osvojeno
Najbolja kostimogarfija Sofi Lefebr Osvojeno
Nagrade Limijer Najbolji film na francuskom jeziku Deni Vilnev Osvojeno [66]
Nagrade Margit Najbolja glumica Lubna Azabal Osvojeno [67]
Nagrada Udruženja njujorških filmskih kritičara za najboljeg glumca Najbolji film na stranom jeziku Deni Vilnev Finalista [68]
Nagrade Udruženja filmskih kritičara Toronta Najbolji kanadski film Osvojeno [69]
Filmski festival u Torontu Najbolji kanadski film Osvojeno [28]
Filmski festival u Valjadolidu Nagrada publike Osvojeno [70]
Najbolji scenario Osvojeno
Nagrada mladog žirija Osvojeno
Nagrade Kruga filmskih kritičara Vankuvera Najbolji kanadski film Osvojeno [71]
Najbolji režiser kanadskog filma Osvojeno
Najbolja glumica u kanadskom filmu Lubna Azabal Osvojeno
Najbolji sporedni glumac u kanadskom filmu Maksim Godet Nominacija
Najbolja sporedna glumica u kanadskom filmu Melisa Dezormo-Pulen Nominacija
Filmski festival u Vankuveru Najbolji kanadski film Deni Vilnev Osvojeno [72]
Filmski festival u Vilnjusu Nagrada publike Osvojeno [73]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Chabot, Simon (27. 6. 2009). „Les coulisses d'Incendies : plonger dans le décor”. La Presse. Arhivirano iz originala 6. 10. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  2. ^ „Incendies”. British Board of Film Classification. Arhivirano iz originala 17. 7. 2018. g. Pristupljeno 22. 10. 2018. 
  3. ^ a b v g „Quebecers all benefit when we can tell our own stories”. Montreal Gazette. 1. 3. 2011. 
  4. ^ a b „Incendies (2010)”. The Numbers. Arhivirano iz originala 20. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  5. ^ Snaije, Olivia (2. 2. 2011). „Seeing yourself re-made as fiction”. The Daily Star. Arhivirano iz originala 16. 9. 2013. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  6. ^ Perreault, Laura-Julie (8. 3. 2009). „L'ex-kamikaze Soha Béchara dénonce le sort des Palestiniens”. La Presse. Arhivirano iz originala 6. 10. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  7. ^ Holstun, Jim (jesen 2015). „Antigone Becomes Jocasta: Soha Bechara, Résistante, and Incendies”. Mediations vol. 29, no. 1. Arhivirano iz originala 3. 3. 2017. g. Pristupljeno 19. 7. 2017. 
  8. ^ Sum, Glenn (20. 1. 2011). „Denis is on Fire”. Now Toronto. Arhivirano iz originala 13. 8. 2011. g. Pristupljeno 19. 9. 2011. 
  9. ^ a b v g d Nestruck, J. Kelly (18. 1. 2011). „Will Denis Villeneuve's 'Incendies' light a fire under Oscar? - The Globe and Mail”. The Globe and Mail. Toronto. Arhivirano iz originala 2. 4. 2012. g. Pristupljeno 1. 9. 2017. 
  10. ^ a b Brooks, Brian (15. 2. 2011). „OSCARS 2011: 'Incendies' Director Denis Villeneuve”. IndieWire. Arhivirano iz originala 18. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  11. ^ a b v g d Gritten, David (18. 6. 2011). „Incendies: Universal tragedy with fire in its heart”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 17. 9. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  12. ^ Wyatt, Nelson (24. 2. 2011). „Author of Incendies, the play, praises movie version”. The Toronto Star. Arhivirano iz originala 20. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  13. ^ Baillie, Andrea (25. 1. 2011). „Denis Villeneuve's 'Incendies' nominated for Best Foreign Film”. CTV News. Arhivirano iz originala 21. 8. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  14. ^ a b Dawson, Thomas (2. 1. 2015). „Blood lines: Denis Villeneuve on Incendies”. British Film Institute. Arhivirano iz originala 9. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  15. ^ „Lubna Azabal”. 
  16. ^ Kelly, Brendan (15. 6. 2012). „How Incendies changed Mélissa Désormeaux-Poulin's life”. Montreal Gazette. Arhivirano iz originala 18. 8. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  17. ^ a b Macdonald, Gayle (18. 2. 2011). „Allen Altman gets fired up about Oscar-nominated 'Incendies'”. The Globe and Mail. Arhivirano iz originala 13. 9. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  18. ^ a b Chabot, Simon (27. 6. 2009). „Incendies: Parfum de guerre”. La Presse. Arhivirano iz originala 6. 10. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  19. ^ a b v Jenkins, Mark (15. 5. 2011). „'Incendies' filmmaker takes on war in a fictional, but very real, Middle East”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 26. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  20. ^ „All 5 songs from the Incendies (2010) Soundtrack”. WhatSong. 12. 1. 2011. Pristupljeno 27. 2. 2021. 
  21. ^ Kohn, Eric (21. 4. 2011). „REVIEW: Until Its Bitter End, "Incendies" is a Moving Wartime Drama”. IndieWire. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  22. ^ „A Heartbreaking Work Of Staggering Horror”. NPR. 22. 4. 2011. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  23. ^ Whipp, Glenn (17. 4. 2011). „'Incendies' director Denis Villeneuve talks about his journey”. Los Angeles Times. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  24. ^ Pike, David L. (1. 11. 2011). „Burning the Candle at Both Ends: Denis Villeneuve's Incendies (2010)”. Bright Lights Film Journal. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  25. ^ Ehrlich, David. „Radiohead's motion picture soundtracks”. The Dissolve. Arhivirano iz originala 26. 01. 2022. g. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  26. ^ Muk, Keya (29. 2. 2012). „Top 10 Music Moments In Film”. Purple Sneakers. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  27. ^ „Incendies” (PDF). Sony Pictures Classics. n.d. Arhivirano (PDF) iz originala 27. 10. 2011. g. Pristupljeno 19. 9. 2011. 
  28. ^ a b v „Incendies Passes $1M Mark at the Canadian Box Office”. Telefilm Canada. 5. 10. 2010. Arhivirano iz originala 20. 9. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  29. ^ Afan, Emily Claire (3. 5. 2011). „Hot Sheet: Top 5 Canadian Films (April 23 – April 29, 2011)”. Playback. Arhivirano iz originala 19. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  30. ^ „Incendies (U.S. only)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 5. 10. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  31. ^ „Incendies (2011)”. Rotten Tomatoes. Fandango. Arhivirano iz originala 10. 12. 2010. g. Pristupljeno 5. 1. 2020. 
  32. ^ „Incendies Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Arhivirano iz originala 9. 5. 2018. g. Pristupljeno 16. 7. 2018. 
  33. ^ „Incendies”. Montreal Film Journal. 14. 9. 2010. Arhivirano iz originala 18. 12. 2010. g. Pristupljeno 26. 1. 2011. 
  34. ^ Kelly, Brendan (17. 9. 2010). „Incendies a Masterwork”. Montreal Gazette. str. C1. .
  35. ^ Cassivi, Marc (16. 9. 2010). „Incendies : d'une maîtrise remarquable”. La Presse. Arhivirano iz originala 31. 7. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  36. ^ Howell, Peter (20. 1. 2011). „Movie review: Villeneuve's 'Incendies' a masterful film”. The Toronto Star. Arhivirano iz originala 20. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  37. ^ a b Morrow, Martin (21. 10. 2010). „Review: Incendies”. CBC News. Arhivirano iz originala 12. 6. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  38. ^ Kotte, Claudia (2015). „Zero Degrees of Separation: Post-Exilic Return in Denis Villeneuve's Incendies”. Cinematic Homecomings. Bloomsbury Academic. str. 288. ISBN 978-1441101075. 
  39. ^ Mahrouse, Gada; Maillé, Chantal; Salée, Daniel (Fall—Winter 2013). „Monsieur Lazhar: Exploring the dis/junctures between art and life in Québec”. Quebec Studies. 56: 8. doi:10.3828/qs.2013.3.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  40. ^ Ebert, Roger (27. 4. 2011). „Incendies”. Rogerebert.com. Arhivirano iz originala 14. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  41. ^ „Roger Ebert picks Canadian film as Oscar favourite”. CTV News. 11. 2. 2011. Arhivirano iz originala 19. 1. 2012. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  42. ^ Maltin, Leonard (2014). Leonard Maltin's 2015 Movie Guide. Penguin Group. 
  43. ^ Burr, Ty (13. 5. 2011). „Incendies”. The Boston Globe. Arhivirano iz originala 19. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  44. ^ Holden, Stephen (14. 12. 2011). „Awards Season”. The New York Times. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  45. ^ Sharkey, Betsy (22. 4. 2011). „Movie review: 'Incendies'”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 22. 8. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  46. ^ Blais, Marie-Christine (11. 9. 2010). „Incendies : se souvenir des cendres”. La Presse. Arhivirano iz originala 6. 10. 2016. g. Pristupljeno 8. 8. 2016. 
  47. ^ Edelstein, David (22. 4. 2011). „A Heartbreaking Work Of Staggering Horror”. NPR. Arhivirano iz originala 21. 8. 2016. g. Pristupljeno 8. 8. 2016. 
  48. ^ Kotte, Claudia (2015). „Zero Degrees of Separation: Post-Exilic Return in Denis Villeneuve's Incendies”. Cinematic Homecomings. Bloomsbury Academic. str. 295—296. 
  49. ^ „Canada picks Incendies to vie for Oscar”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 1. 10. 2010. g. Pristupljeno 29. 9. 2010. 
  50. ^ Duchesne, André (19. 1. 2011). „Oscars: Incendies dans les demi-finalistes”. moncinema.cyberpresse.ca (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 22. 1. 2011. g. Pristupljeno 26. 1. 2011. 
  51. ^ „9 Foreign Language Films Continue to Oscar Race”. oscars.org. Arhivirano iz originala 21. 1. 2011. g. Pristupljeno 19. 1. 2011. 
  52. ^ „Villeneuve's Incendies wins eight Genies, including best picture”. The Globe and Mail. 10. 3. 2011. Arhivirano iz originala 20. 1. 2012. g. 
  53. ^ „Incendies best Canadian film: Toronto critics”. CBC News. 12. 1. 2011. Arhivirano iz originala 19. 3. 2017. g. Pristupljeno 22. 10. 2018. 
  54. ^ „Incendies best Canadian film: Toronto critics”. CBC Arts. 12. 1. 2011. 
  55. ^ „Incendies”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. n.d. Arhivirano iz originala 2. 9. 2011. g. Pristupljeno 19. 9. 2011. 
  56. ^ „Incendies wins 10 Evening News International Award for Best Feature Film”. Adelaide Film Festival. 7. 3. 2011. Arhivirano iz originala 20. 3. 2012. g. Pristupljeno 19. 9. 2011. 
  57. ^ „AFCA 2012 Writing & Film Award Winners”. Australian Film Critics Association. Arhivirano iz originala 22. 11. 2017. g. Pristupljeno 22. 11. 2017. 
  58. ^ „Past Award Winners”. Boston Society of Film Critics. Arhivirano iz originala 8. 10. 2014. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  59. ^ „Film in 2012”. British Academy of Film and Television Arts. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  60. ^ „Le film Incendies est finaliste pour un César”. Le Devoir. 27. 1. 2012. Arhivirano iz originala 21. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  61. ^ Knegt, Peter (19. 12. 2011). „'The Tree of Life' Leads Chicago Critics Awards”. IndieWire. Arhivirano iz originala 18. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  62. ^ „Italy's Davide di Donatello Nominations Announced”. Yahoo!. 7. 4. 2011. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  63. ^ „Incendies, Barney's Version dominate Genies”. CBC News. 10. 3. 2011. Arhivirano iz originala 15. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  64. ^ „Incendies is Rotterdam 2011 audiences' favourite; 340,000 visits to anniversary edition”. Filmfestivals.com. 6. 2. 2011. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 1. 8. 2016. 
  65. ^ „Incendies sweeps Jutra Awards”. CBC News. 14. 3. 2011. Arhivirano iz originala 19. 3. 2017. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  66. ^ „'The Artist' Named Best Film at France's Lumiere Awards”. The Hollywood Reporter. 13. 1. 2012. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 8. 8. 2016. 
  67. ^ Demers, Maxime (5. 2. 2012). „Incendies récompensé aux Magritte”. Le Journal de Montréal. Arhivirano iz originala 6. 10. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  68. ^ Corliss, Richard (29. 11. 2011). „New York Film Critics Can't Wait to Give Their Top Prizes to The Artist”. Time. Arhivirano iz originala 14. 8. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  69. ^ „Incendies wins the 2010 Rogers Best Canadian Film Award”. Toronto Film Critics' Association. 12. 1. 2011. Arhivirano iz originala 21. 1. 2011. g. Pristupljeno 19. 9. 2011. 
  70. ^ „Le film Incendies de Denis Villeneuve remporte trois prix à la Semaine du cinéma international de Valladolid”. Université du Québec à Montréal. 11. 11. 2010. Arhivirano iz originala 31. 3. 2018. g. Pristupljeno 31. 3. 2018. 
  71. ^ Knegt, Peter (11. 1. 2011). „'Social Network,' 'Incendies' Leads Vancouver Critics' Awards”. IndieWire. Arhivirano iz originala 18. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  72. ^ „Incendies best Canadian film: Toronto critics”. CBC News. 12. 1. 2011. Arhivirano iz originala 19. 3. 2017. g. Pristupljeno 6. 8. 2016. 
  73. ^ „Incendies”. Seville International. Arhivirano iz originala 15. 10. 2020. g. Pristupljeno 15. 10. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Згаришта&oldid=26550545”