Pređi na sadržaj

Zdravko Kuzmanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zdravko Kuzmanović
Zdravko Kuzmanović 2012. godine
Lični podaci
Puno ime Zdravko Kuzmanović[1]
Datum rođenja (1987-09-22)22. septembar 1987. (36 god.)[1]
Mesto rođenja Tun, Švajcarska
Visina 1,86 m
Pozicija vezni
Juniorska karijera
1994—2002 Direnast
2002—2004 Jang bojs
2004—2005 Bazel
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
2005—2007 Bazel 34 (4)
2007—2009 Fjorentina 70 (3)
2009—2013 Štutgart 96 (17)
2013—2015 Inter 42 (0)
2015—2020 Bazel 28 (1)
2016 → Udineze 16 (0)
2016—2018 → Malaga 12 (0)
Reprezentativna karijera
2006—2007 Švajcarska do 21 4 (0)
2007—2014 Srbija 50 (6)

Zdravko Kuzmanović (Tun, 22. septembar 1987) bivši je srpski fudbaler, koji je igrao na sredini terena.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Kuzmanović je rođen u Tunu, Švajcarska, a poreklom je iz Skugrića kod Modriče u Republici Srpskoj.[2] Potiče iz fudbalske porodice, deda i otac igrali su u Zvijezdi iz Gradačca, a Kuzmanović senior je jedno vreme igrao i u Berlinu, odakle je i došao u Švajcarsku i nosio dres FK Tun.[3] Zdravko je počeo da trenira fudbal u FK Direnast iz Tuna. Tokom 2002. godine je prešao u mlađe kategorije Jang bojsa,[4] da bi dve godine kasnije postao igrač Bazela.[5] U prvom timu Bazela se ustalio u sezoni 2005/06.

U januaru 2007. je potpisao ugovor sa Fjorentinom u trajanju od četiri i po godine.[6] Debitovao je za klub 4. marta 2007. na prvenstvenoj utakmici sa Torinom.[7] Do kraja sezone 2006/07. je zabeležio još tri nastupa u Seriji A.[7] U narednoj 2007/08. sezoni postaje standardan prvotimac. Prvi gol je za Fjorentinu je postigao 17. februara 2008. na prvenstvenoj utakmici sa Katanijom.[8] U ovoj sezoni je zabeležio 34 nastupa u Seriji A,[7] a pored toga je još 12 puta izlazio na teren u Kupu UEFA, gde je klub eliminisan u polufinalu od Glazgov Rendžersa.[9] Kuzmanović je postigao i jedan gol u Kupu UEFA, i to u četvrtfinalnoj utakmici protiv Evertona.[10] U sezoni 2008/09. je zabeležio 32 nastupa u Seriji A, uz dva postignuta gola. Pored toga u ovoj sezoni je po prvi put zaigrao i u grupnoj fazi Lige šampiona, gde su protivnici njegovog kluba bili Bajern Minhen, Olimpik Lion i Steaua.[11] Počeo je i sezonu 2009/10. u Fiorentini, s tim što nije nastupio ni na jednoj utakmici, nakon čega je poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka, 31. avgusta 2009, prešao u nemački Štutgart, sa kojim je potpisao četvorogodišnji ugovor.[12][13]

Tri i po sezone je igrao za Štutgart i tokom tog perioda je odigrao 96 utakmica u Bundesligi, uz 17 postignutih golova.[14] Zabeležio je još 21 nastup u evropskim utakmicama a igrao je i na 10 mečeva u Kupu Nemačke.[14] Sa Štutgartom je igrao i u grupnoj fazi Lige šampiona u sezoni 2009/10. Klub je tada prošao grupu u kojoj su mu protivnici bili Sevilja, Glazgov Rendžers i Unirea, nakon čega je eliminisan u osmini finala od Barselone.[15] Krajem januara 2013. godine, Kuzmanović je napustio Štutgart i prešao u Inter iz Milana.[16] Za dve i po sezone, koliko je proveo u Interu, odigrao je 55 takmičarskih utakmica uz jedan postignut gol.[17] Jedini gol je postigao 27. novembra 2014. na utakmici sa ukrajinskim Dnjeprom u grupnoj fazi Lige Evrope.[18]

U junu 2015. se vratio u Bazel, sa kojim je potpisao petogodišnji ugovor.[19] Proveo je jednu polusezonu u Bazelu, nakon čega je u januaru 2016. prosleđen na pozajmicu u Udineze do kraja takmičarske 2015/16.[20] Nakon isteka pozajmice u Udinezeu, Kuzmanović se nije vratio u Bazel već je ponovo pozajmljen, ovoga puta španskoj Malagi.[21] U Malagi je je propustio veći broj utakmica zbog povreda Ahilove tetive, lista i butnog mišića i u periodu od dve godine je odigrao samo 12 mečeva.[22] Od sezone 2018/19. je ponovo bio u Bazelu. U maju 2019. sa Bazelom je osvojio Kup Švajcarske, što mu je i prvi trofej u igračkoj karijeri.[23] U sezoni 2019/20. je odigrao samo tri meča u prvenstvu i dva u kupu, uglavnom zbog serije povreda. U sezonu je ušao sa povredom leđa, a onda je posle nekoliko odigranih mečeva pokidao Ahilovu tetivu.[22] Nakon isteka ugovora 30. juna 2020, Bazel je objavio da neće produžiti ugovor sa Kuzmanovićem.[22]

Kuzmanović je u oktobru 2020. godine objavio da završava igračku karijeru.[24]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Nastupao je u mlađim reprezentativnim selekcijama Švajcarske. U martu 2007. je odbio poziv selektora mlade reprezentacije Švajcarske pred mečeve te selekcije sa Turskom i Bosnom i Hercegovinom.[25] Iako je bio stalni član i kapiten švajcarske mlade reprezentacije, posle poziva Fudbalskog saveza Srbije je odlučio da ubuduće nastupa za reprezentaciju Srbije.[26][27]

Za seniorsku reprezentaciju Srbije je debitovao dok je selektor bio Havijer Klemente. Prvi nastup je imao 2. juna 2007. u pobedi (0:2) na gostovanju Finskoj u Helsinkiju u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. godine.[28] Prve golove u nacionalnom dresu je postigao na svojoj drugoj utakmici, 22. avgusta 2007, u porazu od Belgije (2:3), kada je bio dvostruki strelac.[29] Kuzmanović je igrao i kod selektora Radomira Antića u uspešnim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi. Postigao je i gol u odlučujućoj utakmici za plasman na Mundijal, 10. oktobra 2009. u pobedi od 5:0 nad Rumunijom na Stadionu Crvene zvezde u Beogradu.[30] Nastupio je na sve tri utakmice Mundijala u Južnoj Africi (Gana, Nemačka, Australija). Na prvom meču sa Ganom je skrivio jedanaesterac koji je afrička selekcija realizovala i na kraju slavila rezultatom 1:0.[31]

Poslednji put u dresu reprezentacije Srbije je nastupio 14. novembra 2014. na utakmici sa Danskom u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2016. u Francuskoj.[32] Ukupno je u dresu seniorske reprezentacija Srbije odigrao 50 utakmica uz šest postignutih golova.[32]

Golovi za reprezentaciju[uredi | uredi izvor]

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 22. avgust 2007. Brisel, Belgija  Belgija 2-1 3-2 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
2. 22. avgust 2007. Brisel, Belgija  Belgija 3-2 3-2 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
3. 10. oktobar 2009. Beograd, Srbija  Rumunija 3-0 5-0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010.
4. 3. mart 2010. Alžir, Alžir  Alžir 0-2 0-3 Prijateljska
5. 6. septembar 2011. Beograd, Srbija  Farska Ostrva 3-1 3-1 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2012.
6. 28. februar 2012. Limasol, Kipar  Jermenija 0-2 0-2 Prijateljska

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „FIFA World Cup South Africa 2010 List of Players” (PDF). FIFA. str. 25. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 1. 2019. g. 
  2. ^ „Zdravko Kuzmanović - Klupa me koštala i dresa orlova”. glassrpske.com. 5. 11. 2012. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  3. ^ „Momak iz Modriče igrat će za Srbiju”. sportin.ba. 13. 3. 2007. Arhivirano iz originala 16. 03. 2007. g. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  4. ^ „Von Dürrenast in die Champions League”. bernerzeitung.ch (na jeziku: nemački). 5. 11. 2008. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  5. ^ „Ličnost Danas: Zdravko Kuzmanović”. danas.rs. 14. 6. 2010. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  6. ^ „Zdravko Kuzmanović u Fiorentini”. mondo.rs. 31. 1. 2007. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  7. ^ a b v „Zdravko KUZMANOVIC - Rai Sport”. raisport.rai.it (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  8. ^ „Mutu spinge i viola in alto Fiorentina quarta in classifica”. repubblica.it (na jeziku: italijanski). 17. 2. 2008. Pristupljeno 27. 2. 2021. 
  9. ^ „Rendžers prošao, Vijeri tragičar”. b92.net. 1. 5. 2008. Pristupljeno 28. 2. 2021. 
  10. ^ „Fiorentina prove too strong for Everton”. UEFA.com. 6. 3. 2008. Pristupljeno 27. 2. 2021. 
  11. ^ „Debitanti okupirali Ligu šampiona”. danas.rs. 30. 8. 2008. Pristupljeno 27. 2. 2021. 
  12. ^ „Zdravko Kuzmanović potpisao za Štutgart”. danas.rs. 31. 8. 2009. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  13. ^ „Kuzmanović predstavljen u Štutgartu”. b92.net. 11. 9. 2009. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  14. ^ a b „Kuzmanovic makes Inter switch”. bundesliga.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  15. ^ „Fudbaleri Barselone i Bordoa u četvrtfinalu”. rtv.rs. 17. 3. 2010. Pristupljeno 27. 2. 2021. 
  16. ^ „Kuzmanović u Interu”. mondo.rs. 30. 1. 2013. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  17. ^ „Zdravko Kuzmanovic”. inter.it. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  18. ^ „Kuzmanović pokrenuo Inter”. rts.rs. 27. 11. 2014. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  19. ^ „Kuzmanović se vratio u Bazel!”. rts.rs. 30. 6. 2015. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  20. ^ „Kuzmanović stigao u Udineze: Jedva čekam da zaigram s Di Nataleom!”. mozzartsport.com. 22. 1. 2016. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  21. ^ „Kuzmanović na pozajmici u Malagi”. b92.net. 30. 6. 2016. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  22. ^ a b v „Zdravko Kuzmanović je slobodan igrač”. mozzartsport.com. 12. 6. 2020. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  23. ^ „KONAČNO DOČEKAO Zdravko Kuzmanović osvojio prvi trofej u karijeri”. maxbetsport.rs. 19. 5. 2019. Arhivirano iz originala 04. 05. 2021. g. Pristupljeno 10. 10. 2020. 
  24. ^ „Zdravko Kuzmanović završio karijeru”. mozzartsport.com. 9. 10. 2020. Pristupljeno 10. 10. 2020. 
  25. ^ „Kuzmanović rešio da igra za Srbiju”. b92.net. 11. 3. 2007. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  26. ^ „Samo za Srbiju”. novosti.rs. 30. 3. 2007. Pristupljeno 12. 6. 2020. 
  27. ^ „Stigla potvrda za Kuzmanovića”. b92.net. 6. 4. 2007. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  28. ^ „MOJA REPREZENTACIJA - ZDRAVKO KUZMANOVIĆ”. Fudbalski savez Srbije. 8. 2. 2021. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  29. ^ „Belgija - Srbija 3:2”. b92.net. 22. 8. 2007. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  30. ^ „Orlovi lete u Južnu Afriku”. rts.rs. 10. 10. 2009. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  31. ^ „Kuzmanović: "Izvinjavam se svima"”. b92.net. 13. 5. 2010. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  32. ^ a b „Kuzmanović Zdravko”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 13. 6. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Здравко_Кузмановић&oldid=26885677”