Зидни гуштер

Obični zidni gušter
	Zidni gušter u kamenjaru
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Reptilia
Red:	Squamata
Porodica:	Lacertidae
Rod:	Podarcis
Vrsta:	P. muralis
Binomno ime
	Podarcis muralis; (Laurenti, 1768)
	Rasprostranjenost običnog zidnog guštera u Evropi
Sinonimi
	Seps muralis Laurenti, 1768; Lacertus terrestris Garsault, 1764; Lacerta muralis (Laurenti, 1768);

Obični zidni gušter (lat. Podarcis muralis)je vrsta guštera široko rasprostranjena u Evropi. U Amerike je prenet ljudskom zaslugom i tamo ga zovu evropski zidni gušter. Mali je i bezopasan, a raste do 20 cm u dužinu (uključujući rep, na koji otpada 2/3 dužine).

Raspoznavanje[uredi | uredi izvor]

Ovo je mali, tanušan gušter, a boja i šare su mu raznoliki. Uglavnom su braonkasto-sivi, a mogu imati i zelenih šara (zelena sa obično javlja samo na leđima). Neki primerci mogu imati tačkice po leđima, a drugi nepravilne šare sa tačkama na bokovima. Rep im je braon, siv ili riđ i takođe može imati svetle pruge sa strana. Na trbuhu imaju 6 redova krupnih pravougaonih pločica koje su obično crvenkaste, ružičaste ili narandžaste. Mogu imati tamne fleke na grlu. U doba parenja, mužjacima se grlo i trbuh boje u narandžasto.

Rasprostranjenost i status[uredi | uredi izvor]

Potiče iz srednje Evrope, a ima ga i u centralnoj Španiji, južnoj Belgiji i Holandiji. Prenet je u Britaniju i Severnu Ameriku. Ne spada u ugrožene vrste; naprotiv, to je najrasprostranjenija vrsta guštera u Evropi.

Staništa[uredi | uredi izvor]

Zidni gušteri najviše vole kamenito okruženje, a odlično se snalaze i u ljudskim naseljima (kako im i ime kaže). Kriju se među kamenjem, u procepima stena, pukotinama i fugama zidova, među ruševinama i na drugim mestima koja su za to pogodna. Zahvaljujući oštrim kandžicama, mogu se peti i uz uspravne površine, samo ako su dovoljno hrapave da se za njih mogu zakačiti.

Ostali podaci[uredi | uredi izvor]

Dnevna je vrsta. Hrani se sitnim beskičmenjacima, uglavnom insektima i paucima, mada jede i druge guštere. Leže se iz jaja, a ženka položi oko osam komada. Spava zimski san od početka novembra do polovine februara. Pari se tokom marta i početkom aprila.

Glavni prirodni neprijatelji su mu: ptice, zmije, mačke i lasice.

U slučaju nužde, može da odbaci rep i tako zavara grabljivca. Novi rep mu izraste kroz neko vreme, ali mu nedostatak repa otežava borbu za životni prostor.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Wolfgang Böhme; Valentin Pérez-Mellado; Marc Cheylan; Hans Konrad Nettmann; László Krecsák; Bogoljub Sterijovski; Benedikt Schmidt; Petros Lymberakis; Richard Podloucky; Roberto Sindaco; Aziz Avci (2009). „Podarcis muralis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 31. 3. 2021.
^ P. Uetz (ur.). „Podarcis muralis (Laurenti, 1768)”. The Reptile Database. Pristupljeno 9. 5. 2012.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Gušteri Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. септембар 2010)
Фотографије гуштера

[IUCN-1] Wolfgang Böhme; Valentin Pérez-Mellado; Marc Cheylan; Hans Konrad Nettmann; László Krecsák; Bogoljub Sterijovski; Benedikt Schmidt; Petros Lymberakis; Richard Podloucky; Roberto Sindaco; Aziz Avci (2009). „Podarcis muralis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 31. 3. 2021.

[2] P. Uetz (ur.). „Podarcis muralis (Laurenti, 1768)”. The Reptile Database. Pristupljeno 9. 5. 2012.

[1]

[2]