Zija Bunijatov

Zija Bunijatov
Spomenik Ziji Bunajitovu
Datum rođenja	(1923-12-23)23. decembar 1923.
Mesto rođenja	Astara, Zakavkaska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika, SSSR
Datum smrti	21. februar 1997.(1997-02-21) (73 god.)
Mesto smrti	Baku, Azerbejdžan
Zanimanje	istoričar i akademik
Aktivni period	1942—1945.

Zija Musa oglu Bunijatov (azer. Ziya Bünyadov; Astara, 21. decembar 1923 — Baku, 21. februar 1997) bio je azerski i sovjetski istoričar, akademik i potpredsednik Azerbejdžanske akademije nauka. Radio je dugi niz godina kao istoričar u Institutu istorije Akademija nauka Azerbejdžana. Bio je veteran Drugog svetskog rata i imao zvanje Heroja Sovjetskog Saveza.

Biografija

Bunijatov je rođen 21. decembra 1923. godine u gradu Astara u Azerbejdžanu. Njegov otac, rođen u selu u okoli Bakua, bio je carinski službenik, a zbog prirode njegovog posla, porodica Bunijatov se često selila.

Godine 1942, Zija Binijatov poslat je na kavkaski front u blizini grada Mozdoka. Sovjetske novine Crvena zvezda pisale su o Bunijatovu 1942, naglasivši da je bio brz kao tigar, snalažljiv i orijentisan u svim situacija i da je odlično procenjivao neprijatelja. Nakon borbi u blizini grada Mozdoka, Bunijatov se borio i u Varšavi i Berlinu.

Nagrađen je najvišim počasnim zvanjem u Sovjetskom Savezu, zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza, za doprinos u bici na mostu preko reke Pilice u Poljskoj, 14. januara 1945. Pored ove medalje, za učešće i herojstvo u Drugom svetskom ratu, dodeljen mu je i Orden crvene zastave, Orden crvene zvezde, Orden Aleksandra Nevskog i Orden Otadžbinskog rata drugog reda. Godinu dana nakon završetka Drugog svetskog rata, Bunijatov je postao zamenik vojnog komandanta Pankova, administrativnog okruga Berlina.

Akademska karijera

Nakon završetka rata, diplomirao je na Moskovskom institutu orijentalnih studija, a 1954. odbranio doktorsku disertaciju. Nakon toga, vratio se u Baku i počeo da radi u Institutu za istoriju Akademije nauka Azerbejdžanske Sovjetske Socijalističke Republike. U okviru instituta bio je na položaju istraživačkog naučnika, a kasnije napredovao i postao glavni naučnik, šef Instituta za istoriju i dopisni član Akademije nauka, a potom i potpredsednik Akademije nauka. Bio je autor i urednik brojnih monografija, knjiga i članaka o istoriji Kavkaza.

Sovjetski orijentalističar i novinar Farid Sejful-Mulukov, pohvalio je Bunijatov prevod Kurana i naglasio da je on bio izvanredan učitelj i odličan poznavalac arapskog jezika.

Smrt

Zija Bunijatov je ubijen na ulazu u svoj stan u Bakuu, 21. februara 1997. godine. Iako je zvanična državna istraga kao odgovorne za ubistvo optužila grupu islamskih ekstemista, od kojih su mnogi dobili doživotne kazne, pravi krivci i okolnosti ubistva nisu poznati javnosti. Po Džonu V. Parkeru, ubice Bunijatova su obučavane u Iranu.

Sahranjen je u Aleji slavnih u Bakuu.

Kritike

Bunijatov je istraživao drevnu i srednjovekovnu azersku istoriografiju, a bio je specijalizovan u istraživanju Kavkaske Albanije i Azerbejdžana za vreme kalifata, naročito na periodu između 7. i 19. veka. U različitim oblastima, njegov rad se susreo sa ozbiljnim kritikama. Prema novinaru Tomasu de Volu, koji je smatrao da je Bunijatov vodio rasizmom tokom istraživanja. Takođe, Vasilij Veličko, ruski pesnik kritikovao je njegov rad u vezi sa Kavkaskom Albanijom, a kasnije se ispostavilo da su dva rada koje je objavio 1960. i 1965. o Kavkaskoj Albaniji plagijati.

Nagrade i priznanja

• Heroj Sovjetskog Saveza
• Orden Lenjina
• Orden crvene zastave
• Orden crvene zvezde
• Orden Otadžbinskog rata
• Orden Oktobarske revolucije
• Orden Aleksandra Nevskog

Spoljašnje veze

• Biografija Zije Bunijatova