Златни цвикер
| Zlatni cviker | |
|---|---|
 Ilustracija iz 1904. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Adventure of the Golden Pince-Nez |
| Autor | Artur Konan Dojl |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Izdavanje | |
| Datum | 1904. |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Tri studenta |
| Naslednik | Nestanak desnog krila |
„Zlatni cviker” (engl. The Adventure of the Golden Pince-Nez) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i deseta je priča u zbirki kratkih priča Povratak Šerloka Holmsa. Objavljena je u britanskom časopisu The Strand Magazine u julu 1904, kao i u američkom časopisu Collier's u oktobru iste godine.[1]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Jedne novembarske noći, inspektor Stenli Hopkins posećuje Šerloka Holmsa u Ulici Bejker 221b kako bi razgovarao o nasilnoj smrti Viloubija Smita, sekretara ostarelog invalidnog profesora Korama. Koram je pre toga otpustio svoja prethodna dva sekretara. Ubistvo se dogodilo u blizini Čatama, profesorovim nožem za pisma kao oružjem. Hopkins ne može da razotkrije motiv za ubistvo, budući da Smit nije imao neprijatelje ili probleme u svojoj prošlosti. Smita je pronašla Koramova sobarica, koja je izvestila da su njegove poslednje reči bile: „Profesore; to je bila ona.”
Sobarica je dalje rekla Hopkinsu da je pre ubistva čula Smita kako izlazi iz svoje sobe i odlazi u radnu sobu; kačila je zavese i nije ga videla, samo je prepoznala njegov brz korak. Profesor je u to vreme bio u krevetu. Minut kasnije, iz radne sobe se začuo promukli vrisak, a sobarica je, nakratko oklevajući, pregledala sobu i pronašla Smita mrtvog. Ona kasnije govori Holmsu da je Smit izašao u šetnju nedugo pre ubistva.
Jedini način na koji je ubica mogao da uđe bio je kroz zadnja vrata nakon što bi prošao stazom sa puta, a Hopkins pronalazi neke nejasne tragove stopala kako trče pored staze, pri čemu je ubica očigledno želeo da ne ostavi trag. Hopkins nije mogao da utvrdi da li tragovi dolaze ili odlaze, kao ni da li su napravljeni velikim ili malim stopalima.
Profesorova radna soba sadrži radni sto, sa koga naizgled ništa nije ukradeno. Njegove fioke su ostavljene otvorene, što je bilo i normalno, a kredenac u sredini je bio zaključan. Profesor je zadržao ključ.
U ruci Viloubija Smita pronađen je jedini dokaz: zlatni cviker. Holms ga ispituje i samo na osnovu njega izvodi sledeće detalje o ubici:
- To je bila žena;
- Dobro je vaspitana;
- Oblači se kao dama;
- Prefinjena je osoba;
- Ima debeo nos;
- Oči su joj blizu jedno drugog;
- Ima naborano čelo, pogled koji pilji i verovatno zaobljena ramena;
- Bila je kod optičara najmanje dva puta u poslednjih nekoliko meseci.
Holms, doktor Votson i Hopkins idu u profesorovu kuću sledećeg jutra, a Holms pažljivo ispituje to mesto. U radnoj sobi on primećuje nedavnu ogrebotinu na stolu i razloge zašto je ubica nameravao da pristupi njegovom sadržaju. Smit je ubijen pošto je njegovo prisustvo ometalo provalu. Niko nije video da ubica odlazi, niti je neko čuo otvaranje vrata. Holms napominje da su oba hodnika, onaj koji vodi od stražnjih vrata i onaj koji vodi do profesorove spavaće sobe, približno iste dužine i obloženi prostirkama.
Holms ispituje profesora u njegovoj spavaćoj sobi, pušeći mnogo egipatskih cigareta i bacajući pepeo po podu. Profesor tvrdi da ne zna apsolutno ništa u vezi ubistva i nagoveštava da bi Smitova smrt mogla biti samoubistvo. Holms pita za zaključani kredenac, a profesor mu predaje ključ. Holms pregleda ključ i odmah ga vraća, ostavljajući kredenac zapečaćenim.
Votson pita Holmsa da li ima neke tragove, a Holms mu kaže da bi pepeo od cigareta mogao otkriti istinu. Holms upoznaje domaćicu u bašti i naizgled nevažno razgovara o profesorovim navikama u ishrani; ispostavlja se da je danas mnogo jeo. Popodne, trojica muškaraca se vraćaju u profesorovu sobu, a Holms namerno baca cigaretu kao izgovor da bolje pogleda pod. Holmsova sumnja je potvrđena – u pepelu su otisci stopala. U tom trenutku, ubica, koji se pojavljuje tačno onako kako je Holms zaključio, izlazi iz skrovišta kraj police za knjige.
Događaji su se odvili ovako: žena je došla u tajnosti u profesorovu kuću kako bi uzela neka dokumenta, koristeći duplikat ključa koji je dobila od jednog od bivših sekretara. Iznenadio ju je Smit, koga je napala predmetom koji joj se našao pri ruci, nožem za pisma; nije nameravala da ga ubije. Izgubila je cviker u borbi, nakon čega je pobegla i ne videći jasno, skrenula pogrešnim hodnikom i završila je u profesorovoj sobi. Iako se iznenadio, on ju je sakrio. Ona je, u stvari, profesorova otuđena supruga Ana, i oboje su Rusi. Godinama ranije, njih dvoje su bili u vezi sa nihilistima; nju i njenog nenasilnog prijatelja nihilistu profesor je izdao kako bi se izvukao. Pošto je završila zatvorsku kaznu u Sibiru, Ana je došla u potragu za dokazima koji bi oslobodili njenog prijatelja.
Ana je upoznala Smita dok je on šetao, što objašnjava Smitove poslednje reči. Profesorov povećan apetit se, naravno, objašnjava time što je morao da nahrani drugu, skrivenu osobu. Ubrzo nakon konačnog otkrića, Ana umire od otrova koji je uzela dok se krila. Njena poslednja želja je da Holms dostavi dokumente ruskoj ambasadi, što on uredno ispunjava.
Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]
Pripovetka je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u julu 1904, kao i u američkom časopisu Collier's 29. oktobra iste godine.[1] Priča je objavljena sa šest ilustracija Frederika Dora Stila u časopisu Collier's i sa osam ilustracija Sidneja Padžeta u časopisu The Strand Magazine.[2] Uvrštena je u zbirku kratkih priča Povratak Šerloka Holmsa,[2] koja je objavljena u SAD u februaru 1905. i u Ujedinjenom Kraljevstvu u martu iste godine.[3]
Adaptacije[uredi | uredi izvor]
Film i televizija[uredi | uredi izvor]
Kratki nemi film adaptiran po priči objavljen je 1922. godine, kao deo filmskog serijala sa Eje Norvudom u ulozi Šerloka Holmsa. Pored njega su se pojavili Hjubert Vilis kao Votson, Tedi Arundel kao inspektor Hopkins, Norma Vejli kao Ana Koram i Sesil Morton Jork kao profesor Koram.[4]
Epizoda serije Avanture Šerloka Holmsa sa Džeremijem Bretom u glavnoj ulozi, malo se razlikuje. Bradati član Ruskog bratstva vreba u bašti i deli konačnu pravdu nad zlobnim profesorom. Anin ključ je bio njen original. Dr Votsona zamenjuje brat Šerloka Holmsa, Majkroft Holms, zbog nedostupnosti Edvarda Hardvika za epizodu i, umesto da Šerlok Holms ispusti pepeo od cigareta na pod, Majkroft razbacuje burmut. Tokom Majkroftove istrage na mestu zločina sa inspektorom Hopkinsom, Šerlok promrmlja nešto o ironiji da je njihov otac dao svoju lupu Majkroftu koji je oduvek bio prikazan kao lenj i letargičan. Takođe, Majkroft primećuje da im je otac uvek govorio, „eliminišite nemoguće, a šta god da ostane, koliko god neverovatno, mora biti istina”. Zatim dodaje: „Zaboravljam njegove tačne reči, ali ovo je dovoljno blizu.”
Radio[uredi | uredi izvor]
Radio-adaptacija ove priče, koju je dramatizovala Edit Mejzer, emitovana je 1. juna 1931. kao deo američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa, sa Ričardom Gordonom u ulozi Šerloka Holmsa i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[5]
Mejzerova je takođe adaptirala ovu priču kao epizodu američke radio-serije Nove avanture Šerloka Holmsa, sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom, koja je emitovana 12. februara 1940. godine.[6] Još jedna epizoda u istoj seriji adaptirana je prema priči Maksa Erliha i emitovana u aprilu 1949. (sa Džonom Stenlijem kao Holms i Vendelom Holmsom kao Votsonom).[7]
Džon Gilgud je igrao Holmsa, a Ralf Ričardson je glumio Votsona u radio-adaptaciji koja je emitovana na NBC radiju u aprilu 1955. godine.[8] U ovoj radio-adaptaciji (poznatoj i kao „Slučaj Joksli [ili Jatsli]”), Ana se ubija pištoljem, a ne otrovom.
Majkl Hardvik je dramatizovao priču kao radio adaptaciju za BBC Light program, kao deo radio-serije iz 1952–1969. u kojoj je Karlton Hobs glumio Holmsa, Norman Šeli je tumačio Votsona, sa Andreasom Malandrinosom u ulozi profesora Korama. Adaptacija je emitovana u avgustu 1962. godine.[9]
Pripovetka je dramatizovana za BBC Radio 4 tokom 1993. godine od strane Pitera Linga kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms, Majkl Vilijams kao Votson, Moris Denam kao profesor Koram i Morin O'Brajen kao gospođa.[10] Na kraju, dok je u pritvoru, Ana skače ispred voza, a Holms primećuje da tako umire Ana Karenjina.
Priča je 2010. adaptirana kao epizoda Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serijala u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, u kojoj su glumili Džon Patrik Louri kao Holms i Lorens Albert kao Votson.[11]
Reference[uredi | uredi izvor]
- Napomene
- ^ a b Smith 2014, str. 145
- ^ a b Cawthorne 2011, str. 129
- ^ Cawthorne 2011, str. 110
- ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration
. Harper & Row. str. 131. ISBN 0-06-015620-1.
- ^ Dickerson 2019, str. 29
- ^ Dickerson 2019, str. 90
- ^ Dickerson 2019, str. 271
- ^ Dickerson 2019, str. 286
- ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 389. ISBN 0-517-217597.
- ^ Bert Coules. „The Return of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016.
- ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 17. 6. 2020.
- Izvori
- Cawthorne, Nigel (2011). A Brief History of Sherlock Holmes. Running Press. ISBN 978-0762444083.
- Dickerson, Ian (2019). Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio. BearManor Media. ISBN 978-1629335087.
- Smith, Daniel (2014) [2009]. The Sherlock Holmes Companion: An Elementary Guide (Updated izd.). Aurum Press. ISBN 978-1-78131-404-3.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Zlatni cviker na Vikimedijinoj ostavi
