Pređi na sadržaj

IAI Heron

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
IAI Heron
Opšte
Dimenzije
Masa
ProizvođačIzraelska avio industrija, Izrael
Performanse
Dužina8,5
Razmah krila16,60
Maks. spoljni teret250kg kg
Maks. brzina na Hopt207 km/h km/h
Dolet2.100 km
Plafon leta10.000 m m
Brzina penjanja150 m/min m/min
IAI Heron izložen na Pariskom avio sajmu 2009. godine.
IAI Super Heron na avio salonu u čast 40 godišnjice bespilotnih letelica u Izraelu.
Rukovođenje bespilotnim letelicama u eksperimentalne svrhe u centru za obuku američke mornarice.

IAI Heron (Machatz-1) je bespilotna letelica za rad na srednjim visinama i velikkom izdržljivošću, koji je razvijenu pogonima Malate, jednog od odseka Izraelske Vazdušno-kosmičke Industrije. Sposoban je da leti na srednjim visinama i obavlja operacije u trajanju od 52 sata pri na visini do 10,5 km. To je i dokazao sa svojih 52 sata neprekidnog leta, ali je pri tome operativna efikasnost maksimalne dužine leta manja, nosivost i profil leta. Razvijena je i novija verzija pod oznakom Heron TP, takođe poznata i kao IAI Eitan. Dana 11. septembra 2005. godine, najavljeno je da će Izraelske odbrambene snage kupio bespilotne letelice Heron sistema u vrednosti od. 50 miliona dolara.[1]

Dizajn i razvoj[uredi | uredi izvor]

Heron se navodi putem internog uređaja GPS navigacionog sistema , bilo sa unapred programiranim profilom leta (u tom slučaju sistem je potpuno nezavisna od poletanja do sletanja), automatskim prebacivanjem kontrole iz zemaljske stanice, ili kombinacijom oba. U slučaju gubitka komunikacije sa bazom koja se nalazi na zemlji, sam se može vratiti u svoju zemaljsku bazu. Sistem je potpuno automatizovan u pogledu poletanja i povratka u svim vremenskim uslovima. Heron može nositi niz senzora, uključujući termografske kamere (infra red) kao i svetlosno osmatrački vazdušnodesantre i kopnene prismotre, izviđačke sisteme (KOMINT i ELINT) kao i razne vrste radarskih sistema, ukupne težine 250 kg. Heron je takođe osposobljen za pronalaženje meta i artiljerijska podešavanja. Senzori na letelici komuniciraju sa kontrolom zemaljske stanice u realnom vremenu, ili korišćenjem direktne linije veze lokacijskog povezivanja, ili preko vazduha/ satelitskim relejem.Kao i navigacioni sistem i elektronska senzori se mogu koristiti kako u potpuno programiranom i nezavisnom modu tako i u, ručnom modu upravljanja u realnom vremenu, ili kombinaciji oba.

Super Heron[uredi | uredi izvor]

Na aeromitingu u Singapuru februara 2014. godine IAI predstavio je usavršeni model pod nazivom Super Heron. Super Heron poseduje motor na mazutno gorivo od 200 konjskih snaga koji mu pomaže da poveća brzinu penjanja i performanse. Njegov domet je 250 km , linija vidljivosti od strane satelitske kontrole iznosi 1000 km. U vazduhu može provesti do 45 sati pri maksimalnoj visini od 9.100 m. Brzina krstarenja dostiže od 110 do 150 km/h a maksimalna brzina ide i preko 150 km/h.[2]

Istorija upotrebe[uredi | uredi izvor]

Heron je se pokazao kao izuzetno koristan tokom svog učešća u operaciji Liveno olovo u periodu 2008—2009. godine.Tokom njegove primene, svaka borbena brigada dobila je po jedanu eskadrilu ovih bespilotnih letelica za blisku podršku. Ovo je bila prva izraelska operacija u kojoj su bespilotne letelice, helikopteri i borbeni avioni bili dodeljeni kopnenim snagama bez neposrednog komandovanja od strane izraelskih vazdušnih snaga.Vzdušna podrška odvijala se pomoću kontrolnih timova koji su radili zajedno sa komandantima borbrnih brigada kopnene vojske stim što su komandanti tih kopnenih jedinica direktno preduzimali vazdušna dejstva.[3] Za vreme trajanja sukoba visokog intenziteta iznad Gaze se u svakom tenutku nalazilo barem 10 bespilotnih letelica. Vazdušni nadzor obezbeđivali su bespilotne letelice Heron i Hermes kao i jurišni helikopteri Apač. Uz koordinaciju između Vazduhoplovstva i kopnenih trupa, Izrael kopnene snage bile u stanju da iskoristi saradnju sa Agencijom za bezbednost Izraela tako što su operativci iz najisturenijih jedinica bili pridodati. Ovaj visoki stepen koordinacije omogućio je viši nivo taktičke orijentacije i mogućnost za napad na vremeski-kritične ciljeve.[4] U zemlje koje koriste Heron spadaju između ostalih i Singapur, Indija i Turska.[5]Francuska koristi prerađenu verziju Herona pod nazivom Orao ili Harfang.[6]Godine 2008. Kanada je objavila svoju nameru o iznajmljivanju Herona za potrebe svojih dejstava u Avganistanu, sa početkom 2009. godine.[7] Od sredine 2009. godine Australija je iznajmila dva Herona kao dela višemilina vrednog ugovora, o nabavci vozila za dejstva u Avganistanu.[8] Početkom jula 2013. godine, Heron je ostvario borbene letove u trajanju od 15.000 sati iznad Avganistana.[9] Australija je rezervisala letelice Heron za potrebe svog učešća u borbenoj Operaciji Spavač u Avganistanu usled toga što je letelica do 30. novembra 2014. godine ostvarila 27 000 sati leta nad Avganistanom.[10]

Verzije letelice Heron[uredi | uredi izvor]

  • Turska vojska koristi posebnu verziju Heron, koja je ima turski dizajn i elektro-optičke podsisteme.Primera radi, turski Heron koristi ASELFLIR-300T vazduhoplovni terminal i posebno dizajniran sistem nišanjenja koji je proizveo ASELSAN iz Turske. Turski modeli Heron letelica takođe imaju jače motore kako bi se povećala nosivost tako što je napravljena teža verzija ASELFLIR-300T.Slični infra red sistem koristi jurišni helikopter T129 ATAK[11] kao i bespilotna letelica TAI Anka. Osoblje izraelske avio industrije tvrdi da je turska verzija Heron koja je poboljšana, bolja od svih postojećih Heron verzija u celom svetu.[traži se izvor]Turska Arero Kosmička Industrija (TAKI) bavi se pružanjem usluga i održavanjem Heron letelica.[12]
  • EADS Harf- je vajijanta koju poseduje francuska.

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Korisnici Haron letelica i njegovih podvrsta
Heron letelica, australijskog vazduhoplovstva.

 Azerbejdžan:

  • Azerbejdžanske vazdušen snage- 5[13]

 Australija:

  • Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo- 4[14]

 Brazil:

 Kanada:

  • Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo Kanade: od ranijih 3;[17] još dva su u upotrebi, a ostatak je isključen iz upotrebe 2011. godine.

 Ekvador:

  • Ekvadorska mornarica - 2[18]

 Nemačka:

  • Nemačko vazduhoplovstvo: tri plus dve zemaljske stanice tokom prve godine probne upotrebe tokom 2010. Godine.[19][20]

 Indija:

  • Indijsko Vazduhoplovstvo - 50[21][22]
  • Indijska Mornarica[23]

 Izrael:

  • Izraelske odbrambene snage - nepoznato[24]

 Maroko:

  • Kraljevsko vazduhoplovstvo Maroka - 3[25]

 Singapur:

 Južna Koreja:

  • Južno korejska vojska – 3 poručena[28]

 Turska:

  • Tursko vazduhoplovstvo - 10

 Meksiko:

  • Federalna policija - 3

 SAD:

  • Mornarica SAD - 2[29]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Generalne karakteristike[uredi | uredi izvor]

  • Posada: dva operatera na zemlji
  • Dužina: 8.5 m
  • Raspon krila: 16.60 m
  • Visina: ()
  • Maks. Težina pri poleranju : 1,150 kg
  • Pogonski motor: 1 × Rotaks 914, 86 kW (115 ks)

Mogućnosti[uredi | uredi izvor]

  • Maksimalna brzina: 207 km/h
  • Domet: 350 km
  • Plafon leta: 10,000 m
  • Brzina penjanja: 150 m/min
  • Masa krila: 89 kg/m²
  • Trajanje leta: do 52 sata[traži se izvor]
  • Nosivost: do 250 kg tereta

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Israel Aerospace Industries Ltd. - Home page”. Iai.co.il. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  2. ^ IAI Unveils Super Heron Heavy Fuel Unmanned Aerial System - Deagel.com, 11 February 2014
  3. ^ Opall-Rome, Barbara (8. 3. 2009). „Maj. Gen. Ido Nehushtan”. DefenceNews. Pristupljeno 4. 8. 2009. [mrtva veza]
  4. ^ Eshel, David (11. 5. 2009). „New Tactics Yield Solid Victory in Gaza”. Aviation Week. Arhivirano iz originala 14. 06. 2011. g. Pristupljeno 3. 7. 2009. 
  5. ^ „Heron MALE System”. Defense-update.com. 21. 9. 2005. Arhivirano iz originala 7. 2. 2009. g. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  6. ^ „Eagle MALE System”. Defense-update.com. 11. 9. 2006. Arhivirano iz originala 28. 9. 2012. g. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  7. ^ „Canadian military acquiring new helicopters, drones”. CBC News. 7. 8. 2008. 
  8. ^ „Capital Circle”. Theaustralian.news.com.au. Arhivirano iz originala 3. 10. 2009. g. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  9. ^ Heron Logs 15,000 Flight Hours In Afghanistan Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. novembar 2013) - sUASNews.com, 22 July 2013
  10. ^ PICTURES: RAAF Heron flies at Amberley alongside manned aircraft - Flightglobal.com, 13 April 2016
  11. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 20. 7. 2010. g. Pristupljeno 18. 2. 2010. 
  12. ^ „WORLD - 'One project still in progress with Israel'”. Hurriyetdailynews.com. 4. 11. 2011. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  13. ^ „List of ammunition purchased by Azerbaijan made public”. News.Az. 27. 3. 2012. Arhivirano iz originala 09. 08. 2017. g. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  14. ^ Curran, Aaron (9. 5. 2013). „SRG New Home for Heron”. Air Force. str. 7. Pristupljeno 7. 5. 2013. 
  15. ^ Defesanet (avgust 2009). „Exitosa Demonstração do VANT Heron no Brasil”. Arhivirano iz originala 27. 02. 2012. g. Pristupljeno 17. 05. 2016.  Tekst „access” ignorisan (pomoć)
  16. ^ Meranda, Amnon (novembar 2009). „Israel to supply Brazil with drones as part of $350M deal”.  Tekst „access” ignorisan (pomoć)
  17. ^ COPA Flight 8 (jun 2009). „Canadian Forces Briefing on UAVs”.  Tekst „access” ignorisan (pomoć)
  18. ^ Armada del Ecuador – ARMADA PRESENTÓ SU AVIONES NO TRIPULADOS –UAV- Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. januar 2010) (spanish)
  19. ^ „Rheinmetall Defence and Israel Aerospace Industries to Provide ISR Services for German Armed Forces in Afghanistan”. defpro. 28. 10. 2009. Arhivirano iz originala 2. 11. 2009. g. Pristupljeno 2. 11. 2009. 
  20. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 18. 2. 2012. g. Pristupljeno 29. 10. 2009. 
  21. ^ „Defence Industry Daily: Israel sells heron UAVs to India and Australia”. Strategypage.com. 11. 11. 2005. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  22. ^ „Indian Navy commissions first UAV squadron”. Us.rediff.com. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  23. ^ „Eye in the sky to guard Gujarat coast”. The Times Of India. 18. 1. 2011. Arhivirano iz originala 04. 11. 2012. g. Pristupljeno 17. 05. 2016. 
  24. ^ „Israel Aerospace Industries Ltd. - Home page”. Iai.co.il. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  25. ^ [1] - www.israeldefense.co.il, 21 January 2014
  26. ^ „News - Fact Sheet: Heron 1 Unmanned Aerial Vehicle (UAV) (02 Mar 11)”. MINDEF. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  27. ^ „Singapore Inaugurates Heron 1 UAV”. Flightglobal.com. 24. 5. 2012. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  28. ^ Seoul is buying US and Israeli drones - Defense-Update.com, 17 December 2014
  29. ^ „PARIS AIR SHOW: Heron sees frontline El Salvador anti-drugs fight”. Flightglobal.com. 15. 6. 2009. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
IAI Heron na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ИАИ_Херон&oldid=27755475”