Ivan Vukadinović
Ivan Vukadinović | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1974. |
| Mesto rođenja | Beograd, Srbija, SFRJ |
Ivan Vukadinović (Beograd, 1974) srpski je pisac i esejista. Piše romane epske i naučne fantastike, eseje o geopolitici, nauci i književnosti, kao i putopise planinarske tematike.
Kao romansijer je debitovao 2006. fantazijskom trilogijom „Tri goblina“ koja predstavlja nastavak Tolkinovog sveta,[1] da bi u romanima o Agarti ušao u oblasti ezoterije i naučne fantastike.
Vukadinović je završio VI beogradsku gimnaziju i Fakultet organizacionih nauka u Beogradu.[2]
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Večna vatra ("Tri goblina" 1: hiljadu godina posle Gospodara prstenova), samostalno autorsko izdanje, Beograd, 2006. i. 2007. ISBN 978-86-908903-0-9.. i. ISBN 978-86-908903-1-6..
- Skiptar ("Tri goblina" 2), samostalno autorsko izdanje. . Београд. 2007. ISBN 978-86-908903-2-3..
- Zora Novog dana ("Tri goblina" 3), samostalno autorsko izdanje. . Београд. 2007. ISBN 978-86-908903-3-0..
- Agarta: kraljevstvo podzemlja i zemlje, „Liber“. . Београд. 2010. ISBN 978-86-6133-012-4..
- Jeretici Agarte, „Draslar partner“. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7614-202-6..
- Artefakt, „Skriptorijum“. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6313-002-9..
- Svet Agarte, „Pešić i sinovi“. . Београд. 2014. ISBN 978-86-7540-192-6..
Prijem kod kritike[uredi | uredi izvor]
Vladimir Đurić Đura povodom romana Jeretici Agarte ocenjuje da Vukadinović ima „znanje i veliku erudiciju“, te da roman nudi „lepu kompilaciju“. Po Đuriću, Vukadinovićevo uvođenje naučne fantastike u temu o Agarti — motivu koji je, kao i energija vrila, zanimao i naciste — uvršćuje ovog pisca među one koje, po klasifikaciji Normana Spinrada, stvaraju „fantastiku u realnim zemljama“.[3]
Danko Stojić o romanu Jeretici Agarte kaže: „Vukadinović je pisac koji poseduje odlična znanja iz mnogih naučnih i paranaučnih oblasti (...) Knjiška znanja hrane njegovu maštu i nagone ga na raznovrsne spekulacije (...) Jeretici Agarte mogu biti svojevrstan brevijar za ljubitelje mistike i okultizma.“[4]
Isti kritičar povodom romana Artefakt kaže: „Ivan Vukadinović se u svojim romanima koji su na graničnoj oblasti naučne i istorijske fantastike vizionarski i smelo poigrava fenomenima vremena i prostora, dok mu je mašta bezgranična“.[5]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Gospodar prstenova na srpski način“, Agencija Beta, 14. novembar 2006. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 16:11)
- ^ Odeljak „O autoru“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. avgust 2012) u: Ivan Vukadinović: „Teletabisi (Alma 2006 – treće mesto)“, Konkursi regiona, 15. maj 2011. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 15:59)
- ^ „Predstavljeni 'Jeretici Agarte' Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. april 2015) (izveštaj), Pogled iz svemirskog broda, 25. april 2012. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 15:50)
- ^ Stojić, Danko. „Agarta“, u: Lični stav književnog kritičara: sabrani kritički osvrti - srpska i strana književnost, Beograd, 2013. pp. 94. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 15:50)
- ^ Stojić, Danko. Iz recenzije za roman Artefakt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. oktobar 2013), „Skriptorijum“, Beograd, 2012. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 15:52)
Literatura[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Večna vatra, zvanični sajt pisca Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. jun 2013)
