Ivan Klajn

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ivan Klajn
Klajn 2010.
Lični podaci
Datum rođenja(1937-01-31)31. januar 1937.
Mesto rođenjaBeograd, Jugoslavija
Datum smrti31. mart 2021.(2021-03-31) (84 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
PrebivališteZemun
DržavljanstvoRepublike Srbije
Porodica
RoditeljiHugo Klajn
Stana Đurić-Klajn
Naučni rad
Poljelingvistika
InstitucijaUniverzitet u Beogradu
AkademijaSANU

Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937 — Beograd, 31. mart 2021) bio je srpski akademik, univerzitetski profesor, filolog i kolumnista. Važio je za jednog od najvećih autoriteta u polju srpskoga jezika i ortografije.[1][2] Bio je veliki borac za čistotu srpskoga jezika,[3] a sve do svoje smrti je redovno pisao tekstove o jezičkim i pravopisnim problemima.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je 31. januara 1937. godine u Beogradu, kao sin Jevreja Huga i Srpkinje Stane. Rodio se tačno preko puta Kalemegdana, u Ulici Maršala Pilsudskog (danas Tadeuša Košćuška).

Porodica Klajn je poreklom iz Poljske, da bi se docnije preselila u Srem.[4] Njegov deda Samuilo je sa suprugom Sofijom imao tri kćerke i jednog sina, Ivanovog oca Huga. Samo je Hugo od svih Klajnovih preživeo holokaust.[4] „Moj otac, kao Jevrejin, za to vreme se krio kod prijatelja, pod lažnim imenom, pustivši brkove i bradu. Tako je uspeo da preživi, dok su njegova braća i sestre, u rodnom Vukovaru, svi do jednog, zajedno s decom, ubijeni u Jasenovcu.”[1] Ivan je Drugi svetski rat proveo kod svoga dede s majčine strane Mihaila Đurića, koji je bio ugledni trgovac. Imao je kuću na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kralja Petra.[1] Nemci su mu pred sam kraj rata u Jugoslaviji, u povlačenju, do temelja spalili kuću, ali mu je porodica novinara Dušana Timotijevića ustupila njihov stan u Gospodar Jevremovoj u kojem je ostao do ženidbe, kada se preselio u kuću svoje žene u Zemunu:

„Nek se ne ljute Zemunci, ali ni danas se ne osećam kao Zemunac. Ponekad kažem da sam pripadnik dorćolske dijaspore u Zemunu.”[1]

Zemun će — ispostaviće se — biti njegovo mesto večnoga počinka jer nije dobio mesto u Aleji zaslužnih građana, pa je sahranjen na Zemunskome groblju.[5]

Obrazovanje i profesura[uredi | uredi izvor]

Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961. godine). Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada bilo je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika.

Kao veliki pobornik čistote srpskoga jezika, bio je protiv besmislenih tuđica, odnosno onih stranih reči koje imaju dobru zamenu i u srpskom jeziku. Iako danas veliki broj stručnjaka u svoj govor ili tekst ubacuju što više stranih „stručnih” reči kako bi ispali učeniji, Klajn je smatrao to opštom nepismenošću. On je svojevremeno „svoje studente 'obarao' kada bi studenti na pismenom ispitu iz stranog jezika upotrebili ijednu jedinu stranu reč a da za tu reč postoji odgovarajuća srpska reč. Smatrao je to našom opštom nepismenošću (a ne obrazovanošću). Naravno, kada je bilo nemoguće prevesti stranu reč a da ona istovremeno ne zvuči rogobatno i da nije u duhu našeg jezika, dozvoljavao je upotrebu stranih reči u srpskom jeziku.”[3]

Godine 2002. se penzionisao, ali ostao mu je žal za profesurom:

„Nisam se umorio od nastave, ali sam morao da je prekinem po sili zakona kad sam navršio šezdeset petu. Bilo mi je krivo zbog toga, jer sam voleo nastavnički posao, a mislim da su i studenti bili zadovoljni mojim predavanjima. U Italiji profesori univerziteta mogu da rade do 72. godine života, a i kod nas, da sam recimo političar, mogao bih da guram dok sam živ.”[1]

Novinarski staž[uredi | uredi izvor]

Već u ranoj karijeri — sedamdesetih godina 20. stoleća — prepoznaje značaj štampanih medija svestan činjenice da se štampa više čita nego naučne knjige. Pisao je za Borbu, Ilustrovanu Politiku, Politiku i, na kraju, do svoje smrti, za Nin.[6] Poslednju kolumnu napisao je za Nin koji je izašao 25. marta, šest dana pred smrt. Nin prvoga aprila 2021. g. je osvanuo bez njegove stalne rubrike. Teme su mu bile jezičke nedoumice, a birao je samo onu štampu koja izlazi na ćiriličkome pismu. Njegov stil je bio kratak i koncizan, ali „su njegovi tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki”[2]. U poslednjem intervjuu za Nin, na pitanje odakle crpi toliko strpljenja za jezičke nedoumice, Klajn je izjavio sledeće:

'Počeo sam da pišem pre skoro četiri decenije, u Borbi, potom u Ilustrovanoj Politici, pa u Politici, a poslednjih dvadesetak godina u Ninu. Sada mogu reći da pišem po inerciji, kao penzioner. Novinarski staž mi je duži od lingvističkog: kad sam diplomirao na Filološkom fakultetu, rekli su da računaju na mene kao asistenta, ali sam dve godine čekao da se otvori „budžetsko mesto“, pa sam se zaposlio u Ilustrovanoj kao novinar prevodilac, i posle sam još godinama honorarno radio u istom listu. Kad jednom steknete naviku da svake nedelje predate tekst uredniku, ona se teško gubi.'“[7]

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000, a za redovnog 2003. godine.

Bio je oženjen Aleksandrom, profesorkom italijanskoga jezika. Za sobom je ostavio sina.

Članstva[uredi | uredi izvor]

Bio je član Saveta Vukove zadužbine i Odbora za standardizaciju srpskog jezika kao i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja. Takođe je bio saradnik Matice srpske.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Nadgrobno obeležje Ivana Klajna na Zemunskom groblju

Klajnu se poslednjih godina od starosti opšte zdravstveno stanje pogoršalo, međutim to ga nije sprečilo da redovno piše kolumne za Nin. U martu 2021. g. mu je dijagnostikovan kovid 19. Preminuo je poslednjeg dana marta iste godine u Zemunskoj bolnici.[6] Iako se pretpostavljalo da će Klajn biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ipak nije dobio tamo mesto te je sahranjen na Zemunskome groblju 5. aprila.[5]

Reakcije[uredi | uredi izvor]

Ministar prosvete i nauke Branko Ružić okarakterisao je Klajnovu smrt kao „veliki gubitak za čitavo društvo”.[8] U telegramu saučešća istakao da je Klajn „vizionarskim stavom i spremnošću, u jednoj od najznačajnijih sfera našeg života, promovisao je vrednosti na kojima su stasavale generacije, a njegov rad svakako će ostati nauk za budućnost.”[8]

Akademik Matija Bećković je u oproštajnoj izjavi rekao da nikada nije sreo zatvorenijeg čoveka, kraće reči, čiji su tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki.[2]

Danko Šipka, srpski lingvista koji radi u SAD, u tekstu za Politiku ocenio je da Klajnovo „celokupno delovanje bilo odmereno u svakom pozitivnom smislu te reči”.[2] Šipka je dao zanimljivo poređenje označivši Ivana Klajna kao „Politikinog zabavnika za starije omladince”.[2] „Kao što je Politikin zabavnik naš a u živoj komunikaciji sa svetom, takvo je bilo i delovanje Ivana Klajna. I Upravo to njegovo delovanje značilo je brojnim našijencima u rasejanju — dostojanstvo bez izolacije.”[2]

Sportski novinar Saša Ozmo oprostio se od Klajna na tviteru rečima: „Kažu da je jezik jedan od odrednica identiteta nacije. To je tačno, a ovaj čovek je bio jedan od najvećih patriota. Veliki Ivan Klajn.”[9]

Na smrt akademika Klajna reagovali su i Rada Stijović, Ranko Bugarski, Miro Vuksanović i ostale ugledne javne ličnosti iz sveta nauke i kulture.[2]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Bibliografija Ivana Klajna, preuzeta iz Godišnjaka SANU za 2000. godinu

Klajnova najznačajnija dela su: Uticaji engleskog jezika u italijanskom (Beograd, 1971; italijansko izdanje: Influssi inglesi nella lingua italiana — Firenca, 1972), Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku (I—II; Beograd, 2002—2003), Italijansko-srpski rečnik (prvo izdanje: Beograd, 1996; peto izdanje: Beograd, 2011). Rečnik jezičkih nedoumica najčešće je štampana knjiga koju potpisuje Klajn (prvo izdanje: Kako se kaže: rečnik jezičkih nedoumica — Beograd, 1981).

Od prvog broja je glavni urednik lingvističkog časopisa Jezik danas, koji izdaje Matica srpska. Objavio je veći broj radova u lingvističkim časopisima, te 18 knjiga (ispod su date neke):

  • Uticaji engleskog jezika u italijanskom (Beograd, 1971)
  • Istorijska gramatika španskog jezika (Beograd, 1977)
  • Razgovori o jeziku (Beograd, 1978)
  • Jezik oko nas (Beograd, 1980)
  • Rečnik jezičkih nedoumica (prvo izdanje: Kako se kaže: rečnik jezičkih nedoumica; Beograd, 1981)
  • O funkciji i prirodi zamenica (Beograd, 1985)
  • Pisci i pismenjaci (Novi Sad, 1994)
  • Ispeci pa reci (Novi Sad, 1998)
  • Italijansko-srpski rečnik (dosad pet izdanja; poslednje: Beograd, 2011)
  • Rečnik novih reči (Novi Sad, 1992)
  • Lingvističke studije (Beograd, 2000)
  • Stranputice smisla (Beograd, 2000)
  • Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku — prvi deo (Beograd, 2002)
  • Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku – drugi deo (Beograd, 2003)

Sa Pavlom Ivićem, Mitrom Pešikanom i Branislavom Brborićem napisao je Jezički priručnik u izdanju Radio-televizije Beograd (1991. godine). U zborniku Srpski jezik na kraju veka (1996) napisao je odeljak o leksici. Njegov Rečnik jezičkih nedoumica ima šest izdanja do dan-danas. Za Italijansko-srpski rečnik (drugo izdanje; 2000) dobio je nagradu Vlade Republike Italije.

Prevodilaštvo[uredi | uredi izvor]

Preveo je više knjiga s italijanskog i engleskog jezika na srpski. Njegov prevod komedije Đordana Bruna Svećar izvodio se u Ateljeu 212 u Beogradu. Bio je jedan od priređivača srpskog izdanja Kembričke enciklopedije jezika (Beograd, 1995) Dejvida Kristala i jedan od prevodilaca (uz Borisa Hlebeca) srpskog izdanja Enciklopedijskog rečnika moderne lingvistike (Beograd, 1988) istog autora.

Enigmatika[uredi | uredi izvor]

U zagrebačkom Vjesnikovom kvizu (i njegovim posebnim izdanjima) objavio je nekoliko članaka enigmatske tematike, kao i nekoliko zagonetki (npr. palindromne rečenice) i jezičkih zadataka. Deo njegovih enigmatskih doprinosa pomenut je u knjizi Kombinatorika u igrama reči Alojza Buljana (Matica hrvatska — ogranak Novska; Novska, 2003).

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Dorćolac na privremenom radu u Zemunu”. Politika Online. Pristupljeno 2021-04-02. 
  2. ^ a b v g d đ e Šipka, Danko (2. 4. 2021). „Moralna uspravnost i odmerenost u svemu”. Politika. 
  3. ^ a b opismeni.se (2015-12-20). „Upotreba stranih reči u srpskom jeziku: kada i zašto”. Opismeni se (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-02. 
  4. ^ a b „Poreklo Ivana Klajna - Poreklo”. www.poreklo.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-04-02. 
  5. ^ a b „Sahrane i kremacije u Beogradu, 5. april 2021.”. Dan u Beogradu (na jeziku: srpski). 2021-04-03. Pristupljeno 2021-04-07. 
  6. ^ a b Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Preminuo Ivan Klajn”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-03-31. 
  7. ^ „Facebook”. www.facebook.com. Pristupljeno 2021-04-02. 
  8. ^ a b Beta, Piše:. „Ružić: Odlazak Ivana Klajna veliki gubitak za društvo - Kultura - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-04-02. 
  9. ^ Ozmo, Saša (31. 3. 2021). „Kažu da je jezik jedan od odrednica identiteta nacije. To je tačno, a ovaj čovek je bio jedan od najvećih patriota. Veliki Ivan Klajn.”. Twitter (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-04-02. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Клајн&oldid=27455380”