Ivan Lavčević-Lučić

ivan lavčević-lučić
Ivan Lavčević-Lučić
Lični podaci
Datum rođenja	(1905-12-23)23. decembar 1905.
Mesto rođenja	Stari Grad, na Hvaru, Austrougarska
Datum smrti	23. decembar 1942.(1942-12-23) (37 god.)
Mesto smrti	blizina Splita, Kraljevina Italija
Profesija	mehaničar
Delovanje
Član KPJ od	1924.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije
Heroj
Narodni heroj od	5. decembra 1944.

Ivan Lavčević-Lučić (Stari Grad, na Hvaru, 23. decembar 1905 — blizina Splita, 23. decembar 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 23. decembra 1905. godine u Starom Gradu, na Hvaru. Odrastao je u staroj zemljoradničkoj porodici, s devetoro braće i sestara. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu. Kao odličnog đaka, roditelji su ga upisali u gimnaziju, koju je morao da napusti u petom razredu, zbog slabog ekonomskog stanja porodice. Tada se Ivan prihvatio teških zemljoradničkih poslova.

Samo dve godine posle formiranja prve partijske ćelije Komunističke partije Jugoslavije na Hvaru, već 1922. godine postao je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Razvijao je aktivnost u kulturno-prosvetnim i sportskim društvima. Starigradska partijska organizacija ga je zbog istaknutog revolucionarnog rada primila u svoje redove 1924. godine.

Prvoga maja, uprkos zabrani žandara, komunisti su organizovali i održali zbor oko 1.000 pučana, na Rašniku u Vrbanjskom polju, na kome je Ivan govorio o istorijskoj ulozi radničke klase. Vlasti su ga često hapsile i maltretirale. Da bi izbegao hapšenje pod režimom diktature, ilegalno je otišao u Sovjetski Savez, gde je završio Komunistički univerzitet nacionalnih manjina Zapada. Po svojoj želji, radio je u fabrici u Rostovu, kao mehaničar i partijski radnik. Na rodno ostrvo vratio se ilegalno 1936. godine, ali je odmah uhapšen i podvrgnut saslušanjima. Zahvaljujući njegovom držanju i uticaju Partije među meštanima, policija ga je pustila.

Nastanio se u Splitu i zaposlio kao mehaničar. Nastavio je partijsku aktivnost u novoj sredini i borio za provođenje zadataka koje je pred partijsku organizaciju Dalmacije postavio novi Centralni komitet KPJ na čelu s Josipom Brozom Titom. Posebno se angažovao protiv frakcionaškog rukovodstva partije u Dalmaciji. Krajem oktobra 1939. godine, bio je imenovan u novi Pokrajinski komitet KP Hrvatske za Dalmaciju i u Radni odbor Pokrajinskog odbora Stranke radnog naroda. Posebno je učestvovao u sređivanju i jačanju splitske partijske organizacije, kojoj je kratko vreme stajao na čelu. Na pokrajinskoj partijskoj konferenciji u Splitu, 2. avgusta 1940. godine, izabran je za člana Pokrajinskog komiteta i zadužen za sektor agitacije i propagande. Njegovim zauzimanjem, partijska organizacija Dalmacije je, 1. novembra 1940, dobila svoje glasilo „Borba radnog naroda“.

Kao član PK KPH, u danima kapitulacije, pomagao je partijskim organizacijama u Splitu i na Hvaru da se snađu u novonastaloj situaciji. Krajem aprila 1941. godine, bio je postavljen za rukovodioca vojne komisije PK-a. Njegovim zalaganjem je, 22. juna 1941, počeo da izlazi u Splitu „Naš izvještaj“, glasilo PK-a. Učestvovao je u organizovanju prvih partizanskih odreda i izvođenju borbenih akcija u Splitu. Zbog stalnih represalija okupatora, često je menjao ilegalne stanove, naročito posle hapšenja sekretara Centralnog komiteta KPH, Rada Končara.

Tek što je bio završio pisanje izveštaja CK KPH i zaspao, fašisti su sa 6. na 7. februar 1942, iznenada upali u ilegalni stan, gde su živeli Lavčević i njegov drug, Jurjević. Lavčević je pobegao iz stana, ali je naišao na italijansku stražu u Stedovoj ulici, gde je uhvaćen. Ivan je bio saslušavan neprekidno i uz stalne batine. Četrdeset i tri dana i noći bio je na mukama, ali Lavčevića fašisti nisu slomili.

Poslali su ga u zatvorsku bolnicu, u nameri da ga privremeno oporave i nastave saslušanja. Partijsko rukovodstvo grada ubrzo je saznalo za to i osmislilo je plan za njegovo oslobađanje iz ruku okupatora. Trojica prerušenih partizana upali su u bolnicu i izveli Lučića, ali su bili otkriveni. Lučić je uhvaćen na ulici i prebačen u ćeliju smrti, gde se ponovo sreo s dragim i bliskim saborcem, sekretarom CK KPH, Radom Končarom. S njim je, sredinom maja 1942. godine, bio prebačen u Šibenik, ali su njega fašisti vratili u splitski zatvor, pošto su pripadnici Narodnooslobodilačkog pokreta uoči suđenja uništili njegov dosije.

Lekari, pripadnici NOP-a, uspeli su da, s dijagnozom teške zarazne bolesti, prebace Lučića u novu bolnicu na Hrulama. Tamo je ležao na krevetu okovanih nogu i ruku, pod jakom stražom fašista. Mesni komitet KPH, planirao je hitno oslobođenje Lučića i Jurjevića, ali Lučić nije mogao da se izvuče, pošto je bio nepokretan. Fašisti su ga u kamionu, 23. decembra 1942. godine, odvezli iz bolnice i ubili na nepoznatom mestu.

Odlukom Predsedništva Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), 5. decembra 1944. godine, među prvim borcima Narodnooslobodilačke vojske, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Vojna enciklopedija tom VI. Beograd. 1973. ISBN. 
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. ISBN. 

Spoljašnje veze

• Biografija na portalu Ratna hronika Splita 1941-1945