Pređi na sadržaj

Ivan Paunić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ivan Paunić
Ivan Paunić
Lični podaci
Puno ime Ivan Paunić
Datum rođenja (1987-01-27)27. januar 1987. (37 god.)
Mesto rođenja Beograd, SFRJ
Državljanstvo Srbija
Visina 1,95 m
Informacije o karijeri
NBA draft 2009. / nije izabran
Pro karijera 2004—2023.
Pozicija bek
Seniorska karijera
Godine Klub
2004—2006. Partizan
2005—2006. → Mega ishrana
2006. → Mornar Bar
2006—2008. Vojvodina Srbijagas
2008—2009. Ostende
2009—2010. Aris
2010—2012. Nižnji Novgorod
2012. Virtus Bolonja
2012. Azovmaš
2013. Lagun Aro
2013—2014. Fuenlabrada
2014. Astana
2014—2015. Budućnost
2015—2017. Fuenlabrada
2017—2018. Tofaš
2019. Šemidor Teheran
2020. Mega Bemaks
2020—2023. Lokomotiva Kubanj
Reprezentativna karijera
Godine Reprezentacija
2009—2018. Srbija
Medalje
Košarka
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 2009. Poljska Srbija
Univerzijada
Srebrna medalja — drugo mesto 2007. Bangkok Srbija
Zlatna medalja — prvo mesto 2009. Beograd Srbija

Ivan Paunić (Beograd, 27. januar 1987) bivši je srpski košarkaš. Igrao je na poziciji beka.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Paunić je profesionalnu karijeru počeo u Partizanu u sezoni 2004/05. Iz Partizana je išao na pozajmice u Megu i Mornar da bi tokom 2006. prešao u Vojvodinu Srbijagas kao deo transfera u zamenu za Milenka Tepića. Proveo je dve sezone u Vojvodini, a zatim je 2008. otišao u Ostende. Posle sporazumnog raskida ugovora sa belgijskim timom krajem 2009. godine, preselio se u Solun gde je branio boje Arisa.[1][2]

Sredinom avgusta 2010. potpisao je ugovor sa novim ruskim prvoligašem Nižnjijem iz Novgoroda, kojeg je sa klupe predvodio Zoran Lukić. Pre njega u ovaj tim je stigao još jedan Srbin, Vukašin Aleksić iz kragujevačkog Radničkog.[3][4][5] Paunić je u ruskom šampionatu beležio u proseku 11,2 poena i 5,4 skokova, dok je u Evročelendž kupu bio još uspešniji sa 15,6 poena i 6 skokova po meču.[6]

U aprilu 2012. potpisao je za Virtus iz Bolonje do kraja sezone.[7] Sezonu 2012/13. počeo je u Azovmašu,[8] da bi 29. decembra 2012. raskinuo ugovor sa ukrajinskim timom.[9] U januaru 2013. potpisao je ugovor sa Lagun Arom iz San Sebastijana do kraja sezone.[10] U septembru 2013. potpisao je jednogodišnji ugovor sa Fuenlabradom.[11] Krajem oktobra 2014. potpisao je ugovor sa kazahstanskom Astanom.[12] U decembru iste godine napustio je Astanu i prešao u Budućnost iz Podgorice.[13] U podgoričkom klubu je proveo ostatak sezone 2014/15. i osvojio je nacionalno prvenstvo i kup.

U avgustu 2015. ponovo je postao član Fuenlabrade.[14] Nakon dve sezone u Fuenlabradi preselio se u Tursku gde je tokom sezone 2017/18. nastupao za Tofaš. Početkom aprila 2019. potpisao je za Šemidor iz Teherana.[15] U novembru 2019. objavljeno je da je po treći put u karijeri potpisao za Fuenlabradu,[16] ali je ugovor nekoliko dana kasnije poništen.[17] U februaru 2020. potpisao je ugovor sa Mega Bemaksom.[18] U dresu Mege je nastupio na samo dve utakmice, nakon čega su sva košarkaška takmičenja prekinuta zbog pandemije korona virusa. U oktobru 2020. potpisao je Lokomotivu Kubanj.[19] Proveo je naredne tri sezone u ruskom klubu.

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Sa reprezentacijom Srbije i Crne Gore do 18. godina osvojio je Evropsko prvenstvo 2005. u Beogradu.[20] Naredne godine je sa selekcijom SCG do 20 godina osvojio takođe zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Turskoj.[21] Sa univerzitetskom reprezentacijom Srbije osvojio je srebrnu medalju na Univerzijadi 2007. godine u Bangkoku. Dve godine kasnije je sa istom selekcijom osvojio zlatnu medalju na Univerzijadi u Beogradu.[22]

Sa seniorskom reprezentacijom Srbije osvojio je srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 2009. godine u Poljskoj. Takođe je bio član tima na Svetskom prvenstvu 2010. u Turskoj i na Evropskom prvenstvu 2011. godine u Litvaniji.

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Reprezentativni[uredi | uredi izvor]

Srbija i Crna Gora
Srbija

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ivan Paunic signs for Aris” (na jeziku: engleski). ArisBC.gr. 31. 12. 2009. Arhivirano iz originala 4. 10. 2013. g. Pristupljeno 6. 1. 2012. „Ivan Paunić u grčkom Arisu 2009.” 
  2. ^ „Ivan Paunić prešao u Aris”. Blic Sport. 31. 12. 2009. Pristupljeno 6. 1. 2012. 
  3. ^ „Ivan Paunić potpisao za Nižnji Novgorod”. Blic Sport. 12. 8. 2010. Pristupljeno 6. 1. 2012. 
  4. ^ „Srpska kolonija u Nižnjem Novgorodu”. Sportski žurnal. 11. 5. 2011. Arhivirano iz originala 06. 07. 2013. g. Pristupljeno 6. 1. 2012. 
  5. ^ „Ivan Paunić potpisao jednogodišnji ugovor sa Nižnjijem”. Sport Servis. 11. 8. 2010. Arhivirano iz originala 16. 07. 2012. g. Pristupljeno 6. 1. 2012. 
  6. ^ „Ivan Paunić se čeličio na -17 u Rusiji!”. Sportski žurnal. 19. 6. 2011. Arhivirano iz originala 06. 07. 2013. g. Pristupljeno 28. 10. 2018. 
  7. ^ V. P. „Paunić u Virtusu iz Bolonje”. Novosti.rs. Pristupljeno 16. 9. 2015. 
  8. ^ „Paunić u Azovmašu”. Archive.today. Arhivirano iz originala 03. 07. 2013. g. Pristupljeno 16. 9. 2015. 
  9. ^ online, Novosti. „Paunić definitivno napustio Azovmaš”. Novosti.rs. Pristupljeno 16. 9. 2015. 
  10. ^ „Paunić prešao u Lagun Aro”. B92.net. 4. 1. 2013. Pristupljeno 16. 9. 2015. 
  11. ^ „Ivan Paunić u Fuenlabradi”. b92.net. 25. 9. 2013. Pristupljeno 4. 10. 2013. 
  12. ^ „Ivan Paunić prešao u Astanu”. B92.net. 30. 10. 2014. Pristupljeno 16. 9. 2015. 
  13. ^ Autor: mondo.me (18. 12. 2014). „Paunić u Budućnosti, debituje protiv Partizana!”. Mondo.rs. Pristupljeno 16. 9. 2015. 
  14. ^ „Paunić se vratio u Španiju”. mondo.rs. 25. 8. 2015. Pristupljeno 26. 8. 2015. 
  15. ^ „Ivan Paunić se oporavio i otišao u Iran”. Sportski žurnal. 5. 4. 2019. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  16. ^ „Paunić ponovo u Fuenlabradi: Da ponovim partije od pre”. sportklub.rs. 10. 11. 2019. Pristupljeno 13. 11. 2019. 
  17. ^ „Veleobrt – Paunić se ne vraća u Španiju”. b92.net. 14. 11. 2019. Pristupljeno 14. 11. 2019. 
  18. ^ „Ivan Paunić novi igrač Mege”. zurnal.rs. 13. 2. 2020. Pristupljeno 13. 2. 2020. 
  19. ^ „Ivan Paunić potpisao za Lokomotivu”. mozzartsport.com. 14. 10. 2020. Pristupljeno 15. 10. 2020. 
  20. ^ „EP za juniore: SCG šampion Evrope!”. B92. 26. 7. 2005. Pristupljeno 28. 10. 2018. 
  21. ^ „Iz Izmira zlato sija”. Večernje novosti. 23. 7. 2006. Pristupljeno 28. 10. 2018. 
  22. ^ „Košarkaši Srbije osvojili zlato!”. B92. 11. 7. 2009. Pristupljeno 28. 10. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Паунић&oldid=27841158”