Ivan Hrovat

ivan hrovat
Ivan Hrovat Žan
Lični podaci
Datum rođenja	(1915-06-07)7. jun 1915.
Mesto rođenja	Klivlend, Ohajo, Sjedinjene Američke Države
Datum smrti	7. jul 1970.(1970-07-07) (55 god.)
Mesto smrti	Ljubljana, SR Slovenija, SFR Jugoslavija
Profesija	društveno-politički radnik
Delovanje
Član KPJ od	4. aprila 1942.
Učešće u ratovima	Aprilski rat Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska armija 1941—1945.
Čin	major u rezervi
Heroj
Narodni heroj od	27. novembra 1953.
Odlikovanja

Ivan Hrovat — Žan (Klivlend, Ohajo, 7. jun 1915 — Ljubljana, 7. jul 1970), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Slovenije i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 7. juna 1915. godine u Klivlendu, Sjedinjene Američke Države, kao dete slovenačkih iseljenika, koji su u Ameriku došli da zarade novac za kupovinu imanja. Vratili su se u domovinu 1921. godine, nakon čega je Franc Horvat u blizini svog rodnog sela, u selu Krka, kod Grosuplja, kupio imanje.

Žan je završio pet razreda osnovne škole u Krki. Od 1927. do 1933. godine, pomagao je roditeljima u obrađivanju imanja, a onda je u šumama radio kod raznih poslodavaca kao drvoseča i tesar, gde je postao član naprednih sindikata. Vojni rok odslužio je 1936. godine u Kraljevoj gardi. Do 1941. godine, tri puta je pozivan na vojne vežbe u Varaždin, gde ga je zatekao Aprilski rat. Posle kapitulacije se vratio u rodni kraj, naoružan, i odmah počeo da skuplja i skriva oružje i municiju.

Narodnooslobodilačka borba

Preko poznanika iz sindikalne organizacije, Hrovat je među prvima u svom kraju, već u maju 1941. godine, dobio vezu s Protivimperijalističkom, kasnije Osvobodilnom frontom (OF), i počeo je da prima ilegalnu štampu. Jula iste godine učestvovao je u stvaranju seoske vojne organizacije Osvobodilne fronte, kasnije Narodne zaštite.

U jesen 1941. postao je komandir čete Narodne zaštite i jedan od glavnih snabdevača i saradnika partizana s tog terena. Kad je Drugi partizanski bataljon „Štajerski“, pod komandom Franca Rozmana Staneta, posle odlaska s Pugleda, došao na taj teren, Hrovat je postao jedan od njegovih glavnih snabdevača. Partijska organizacija bataljona Prve štajerske partizanske brigade primila ga je, 4. aprila 1942, u Komunističku partiju Jugoslavije (KPJ), ali mu Komanda brigade nije dozvolila da još stupi u partizanske redove. Tri puta je pokušavao da to učini bez pristanka viših foruma, i sva tri puta je vraćan kući da i dalje radi u terenskoj organizaciji.

Dozvolu za odlazak u partizane dobio je 24. maja 1942. godine i istog dana stupio je, zajedno sa svojom četom, u Dolenjski odred, odnosno u njegov Treći bataljon. Kad je Dolenjski odred podeljen, sredinom juna, na tri odreda, Hrovat je bio već komandir čete. Ušavši u sastav Zapadnodolenjskog odreda, istakao se u borbama kod Dolenjskih Toplica i u opsadi Kočevja.

U avgustu je s četom bio uključen u Prvu slovenačku proletersku udarnu brigadu „Tone Tomšič“. S njom je učestvovao u borbama oko visoravni Kočevski Rog, gde su bile opkoljene partizanske jedinice, u akcijama u predgrađima Ljubljane i u mnogim drugim borbama zime 1942./1943. godine. Celo to vreme bio je na čelu Prvog bataljona.

Marta 1943. godine, tadašnji komandant Glavnog štaba NOV i PO Slovenije, Ivan Maček Matija, uzeo je Hrovata iz brigade u svoju pratnju. U jesen i zimu, Hrovat je bio komandant osiguravanja stana rukovodstva Oslobodilačkog pokreta u Sloveniji, na visoravni Rog. Istakao se organizacijom i provođenjem mera bezbednosti, čime je doprineo očuvanju tajnosti baze. U proleće 1944. godine, otišao je, kao Mačekov pratilac, u Drvar i učestvovao u borbama u vreme nemačkog desanta na Vrhovni štab. Posle povratka je prešao u službu u Odeljenje za zaštitu naroda (OZN) i vršio dužnost komandanta stana u bazi 24 na Stražnom vrhu, kod Črnomlja. Za vreme rata bio je tri puta lako ranjen.

Posleratni period

Posle oslobođenja do demobilizacije 1946. godine, radio je u Upravi državne bezbednosti (UDB). Završio je jednogodišnju školu za lugare, bio više godina direktor Uprave državnih šuma u Tržiču, na radu u Upravi državnih lovišta i kao direktor Uprave uzgojnih lovišta Slovenije. Na ovoj poslednjoj dužnosti bio je i penzionisan.

Umro je 7. jula 1970. godine u Ljubljani.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i ostalih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden za hrabrost, Orden partizanske zvezde trećeg reda i dr. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine. Imao je čin majora JNA u rezervi.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.