Igor Marojević

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Igor Marojević
Datum rođenja(1968-07-12)12. jul 1968. (55 god.)
Mesto rođenjaVrbas, SFRJ
Značajni radoviŽega
Beograđanke
Ostaci sveta
Sve za lepotu
Granična stanja
NagradeNagrada „Borislav Pekić”
Nagrada „Stevan Pešić”
Nagrada „Meša Selimović”
Andrićeva nagrada
Nagrada „Zlatni suncokret”

Igor Marojević (Vrbas, 1968) srpski je pisac.

Biografija i rad[uredi | uredi izvor]

Diplomirao je Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prvih godina 21. veka živeo je u Barseloni, gde je studirao master iz Svetske književnosti i teorije književnosti na univerzitetu Autónoma (UAB).

U noveli „Obmana Boga“ je pisao o samoubistvu kroz paranoičnu tačku gledišta. Izdanje novele na španskom i portugalskom jeziku pretrpelo je autorske promene strukture teksta, kojima je Marojević podvrgnuo, u njihovim potonjim izdanjima, i romane „Dvadeset četiri zida“, "Žega" i "Šnit". U svom prvom romanu "Dvadeset četiri zida" govori o sidi, odnosno ugroženim manjinama, što je u suštini glavna tema Marojevićeve proze. Tačnije to je bavljenje individualcem ugroženim agresivnim kolektivom, bilo da ga od kolektiva deli pripadnost zdravstvenoj manjini kao u njegovom prvom romanu, ili mirovno opredeljenje u ratnim uslovima kao u romanu „Žega“ (kroz vizuru bolesnog i senilnog naratora koji priča o zelenaško - bjelaškom sukobu u Crnoj Gori i o Beogradu prvih decenija 20. veka) i „Šnit“ (gde kroz simulaciju raznih novinskih formi piše o Zemunu u NDH, dok je jedan od glavnih junaka Hugo Bos, istorijski poznat po tome što je osmislio i šio crne SS uniforme) pa i "Majčina ruka" (treće delo iz predviđenog etno - petoknjižja "Etnofikcija" gde kroz vizuru junoše zaljubljenog u isto vreme u dve Nemice pripoveda o stradanju podunavskih Švaba u Vojvodini između 1944. i 1948). Roman "Ostaci sveta", četvrti deo "Etnofikcije", prepoznat je široko, svojevrsnim konsenzusom srpske kritike koja mu je dodelila čak pet književnih priznanja, kao sasvim nova vrsta narativa, sa originalnim postupkom ulančanog skaza u kojem gde jedan pripovedač stane sa pričom, drugi je preuzima na istom mestu, kao svoju, i tako nastaje road movie šetnja kroz istoriju dvadesetog veka, od Španskog građanskog rata, preko ilegalnog dejstva komunista u Kraljevini Jugoslaviji, Jasenovca i Blajburga do Srebrenice i NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

U savremenijim narativima piše o individualističnim junacima koji se u XXI veku ne snalaze u međuljudskim, pretežno muško-ženskim odnosima. U takve knjige spadaju, pre svega, romani iz "Beogradskog petoknjižja": "Dvadeset i četiri zida", „Parter“, "Prave Beograđanke" i "Tuđine", kao i zbirka priča "Beograđanke" u kojoj Marojević pripoveda iz vizure osam junakinja. Knjiga je nagrađena sa dva priznanja ali, iako pisana u manje komercijalnom žanru, objavljena je u šest izdanja. Primećeno je da "Odavno jedna zbirka pripovedaka nije privukla toliko pažnje kao što je pošlo za rukom Beograđankama Igora Marojevića".[1] U njegove narative iz savremenosti spadaju, između ostalog, i "Roman o pijanstvima" i knjiga priča "Mediterani". Zbirka "Sve za lepotu" je izbor njegovih priča, dopisanih, po autorovoj tvrdnji, gde je trebalo, za pojam lepote, pa je tako u pitanju neformalni roman o savremenosti čiji je glavni junak lepota, knjiga se zatvara ipak ciklusom istoriografskih pripovedaka "Smrti poznatih", u kojoj se nalazi i "Slikopisanje", za koju je autor ovenčan "Andrićevom nagradom". Njegova poslednja knjiga, "Granična stanja" se odvija dobrim delom na granicama, uglavnom država bivše Jugoslavije, i kroz junake kojim delom pate od psihijatrijskih stanja koja su na rubu psihoze i neuroze. I pored njene usmerenosti na savremenost, ima autora koja doživljavaju "Granična stanja" kao svojevrsno objašnjenje patologije i zla opisanih u delovima prethodne dve knjige: "Sve za lepotu" i, pre svega, romanu "Ostaci sveta" te da sa ova dva naslova "Granična stanja" u tom smislu čine svojevrsnu trilogiju[2]. Osim toga, Marojević je svojom knjigom novela stvorio svojevrstan luk do svojih proznih početaka, objavljenih novelom "Obmana boga".

Marojević je po nekim kritičarima začetnik tzv. krtog realizma a svakako jeste etnofikcije, poetike nazvane po njegovom petoknjižju u nastajanju, čiji pojedini delovi su uticali na pojedine mlađe srpske autore. U svom najznačajnijem romanu, "Konstantinovo raskršće", Dejan Stojiljković nudi sličan, aistorijski tretman istorije koja po etnofikciji mora biti puka građa za prozno poigravanje istorijom koja u tom smislu treba da služi književnosti a ne obratno. Stojiljkovićev roman donosi omaž Marojevićevom romanu "Šnit".[3] Marojević je svakako jedan od začetnika digitalnog realizma čije prvo delo po trenutku objavljivanja jesu knjiga priča "Beograđanke" a drugo "PR" Aleksandra Ilića, koji je konačni tvorac pojma digitalni realizam. Uz Marojevićevu prozu se pominju i odrednice neorealizam, trans, snajperska proza, generacija miks.

Po njegovom prvom romanu igrana je istoimena pozorišna adaptacija u Beogradskom dramskom pozorištu 2003. godine. Njegov prvi komad „Nomadi“, napisan izvorno na španskom kao Los nómadas izvođen je u Španiji u produkciji barselonskog Instituta za teatar 2004. na katalonskom a njegova srpska verzija, autorski prevod komada, izvođena je pod naslovom „Tvrđava Evropa“ u produkciji BELEF - a 2008. Drugi autorov komad "Bar sam svoj čovek" (produkcija BDP, 2009-2011, nagrada "Tatjana Lukjanova" za režiju) doživeo je uspeh kod publike koja ga i danas visoko kotira.[4]

Član je Srpskog PEN centra (od 2000), Srpskog književnog društva (od 2001, jedan od osnivača), Katalonskog PEN centra (PEN català, od 2002) i Udruženja književnih prevodilaca Srbije (od 2022).

Živi u Zemunu.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Objavljena dela[uredi | uredi izvor]

Romani[uredi | uredi izvor]

  • Dvadeset četiri zida (Stubovi kulture 1998, Laguna 2010)
  • Žega (Stubovi kulture 2004, Laguna 2008).
  • Šnit (Laguna 2007, 2008, Knjigomat Zagreb 2014)
  • Parter (Laguna, 2009, dva izdanja)
  • Majčina ruka (Laguna, 2011, dva izdanja)
  • Prave Beograđanke (Laguna, 2017)
  • Tuđine (Laguna, 2018)
  • Roman o pijanstvima (Laguna, 2019)
  • Ostaci sveta (Dereta, 2020, 2022)

Knjige priča i pripovedaka[uredi | uredi izvor]

  • „Tragači“ (Stubovi kulture, 2001)
  • „Mediterani“ (Laguna, 2006, 2008)
  • "Beograđanke" (Laguna, 2014, šest izdanja)
  • "Sve za lepotu" (Dereta, 2021; konačne verzije izabranih priča, među kojima i ranije neobjavljivanih

Novela i zbirka novela[uredi | uredi izvor]

"Obmana boga" (Stubovi kulture 1997)

"Granična stanja" (Dereta, 2023)

Knjiga drama[uredi | uredi izvor]

  • "Nomadi" (Štampar Makarije, 2023)

Knjige eseja[uredi | uredi izvor]

  • "Kroz glavu" (sociokulturni; Dosije, 2012)
  • "Preteče: pohvala pretencioznosti" (književni; RTS, 2023)

Izvođene drame[uredi | uredi izvor]

  • "Dvadeset četiri zida", adaptacija romana, Beogradsko dramsko pozorište, 2003-2004.
  • "Els nòmades", kao katalonski prevod drame sa španskog (u originalu Los nómadas), Institut del teatre, 2004, premijera izvedena u Terasi, pozorišnom gradu blizu Barselone.
  • "Tvrđava Evropa", autorski prevod španske drame na srpski, BELEF, Beograd 2008.
  • "Bar sam svoj čovek, BDP, 2019-2011, nagrada za režiju: Tatjana Lukjanov.
  • Radovan 2013, po motivima istoimene drame, SKC Novi Sad 2013.

Prevodi[uredi | uredi izvor]

Novela „Obmana Boga“ prevedena je na španski[9] i portugalski, roman "Šnit"[10] i "Parter"[11] na španski, komad „Nomadi“ na katalonski sa španskog, na kojem je pisan (a potom je preveden na srpski i izveden na tom jeziku), a zbirka priča „Tragači“ i "Beograđanke"[12] na makedonski jezik, dok je potonja zbirka prevedena i na mađarski[13], ukrajinski i slovenački. "Mediterani" su prevedeni na slovenački[14], na koji je prevedena i "Majčina ruka"[15] (takođe na makedonski, https://www.literatura.mk/BookDetails.aspx?Pr=13046 Arhivirano ). Marojevićeve priče su zastupljene u antologijama srpske/bivše jugoslovenske/evropske proze ili književnosti na nemačkom jeziku, španskom, italijanskom, češkom i makedonskom i izborima na slovenačkom, bugarskom, ukrajinskom, poljskom, bugarskom, grčkom i mađarskom. Priče i eseji objavljivani su mu i na engleskom i danskom jeziku.

Sa španskog je, između ostalog, prevodio prozne knjige Ane Marije Matute, Klare Uson, Horhea Ibarguengoitije, Ramona del Valje-Inklana (roman "Tiranin Banderas"), Pija Barohe, Maksa Auba, Alberta Mendesa, Roberta Bolanja (četiri knjige) i Enrikea Vila-Matasa a sa katalonskog prozne knjige Merse Rudurede, Žusepa Pla i Kima Monsoa.

Zastupljenost u antologijama i probranim izborima[uredi | uredi izvor]

  • Priča Kazenski strel, y YU Blok (priredio Aleš Čar) na slovenačkom, Apokalipsa, Ljubljana, 51-52, 2002.
  • Priča Racconto prevedibile, soddisfatto, u antologiji srpske priče na italijanskom jeziku: Casablanca serba (prir. Nikol Janigro), Feltrinelli, Milan, Italija 2003.
  • Priče "Perast" i "Vojna za česta na Moana Poci" u: "Bizarni raskazi" (prir. Tatjana Rosić), antologija savremene srpske priče na makedonskom, Magor, Skoplje, 2003.
  • Priča La guerra por el honor de Moana Pozzi u izboru savremene srpske proze i poezije na španskom jeziku (prir. Eduardo Halfon), Carátula, Gvatemala, 06/2005.
  • Priča Znamení y Ztracen v samoobsluze, u antologiji savremene srpske priče na češkom (prir. Tatjana Micić), IP Bělehrad, 2007.
  • Priča Die goldenen Jahre des Jugo-Films u Die tragische Intensität Europas, zborniku srpske proze i poezije u recepciji Petera Handkea (prir. Žarko Radaković, Das Schreibheft 71, 2008).
  • Priča "Perast" i esej Ankleben verboten! u izboru savremene srpske književnosti na nemačkom (prir. Izabel Kupski i Dragoslav Dedović), Neue Rundschau, Frankfurt, 3/2010,
  • Priča Der Krieg um die Ehre der Moana Pozzi y antologiji savremene srpske priče na nemačkom jeziku Der Engel und der rote Hund (prir. Angela Rihter), Noack & Block, Berlin, Nemačka, 2011.
  • Weihnachtsurlaub, priča y Hotel Europa (prir. Ilma Rakusa&Mihael M. Tos), antologiji savremenih evropskih esejista i pripovedača na nemačkom, Wunderhor, Hajdelberg, Nemačka, 2012.
  • Könyvelés, odlomak romana u E-szerelem (prir. Kornelija Farago), antologiji savremene srpske književnosti na mađarskom, Forum Könzvkiadó Novi Sad 2012.
  • Priče "Primer čojstva" i "Primer junaštva" u antologiji pripovedača iz bivše Jugoslavije "Generacija 23" (prir. Aleksandar Gatalica), Blic, Beograd 2014.
  • Priča Léta jsou beztak únavná y Odkud vítr vane (prir. Jirži Našinec), antologiji savremenih južnoistočnoevropskih priča na češkom, Univerzita Karlova, Nakladatelství Karolinum, Prag 2016.
  • Schnitt, odlomak romana, u antologiji savremene istočnoevropske književnosti na poljskom (“lewator, Szczecin 2018, 24, 2/ 2018, prir. Pavel Novakovski).
  • Priča "Perast" (u antologiji “Novi vrhovi: antologija postmodernih priča generacije 60-ih i 70-ih" u kontekstu srpske književnosti, časopis "Priča", Beograd 51, III 2021, prir. Vasa Pavković i Slavoljub Marković).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „City magazine”. Arhivirano iz originala 29. 08. 2016. g. Pristupljeno 25. 08. 2016. 
  2. ^ „Online knjižara Dereta | Marojevićeva trilogija: „Granična stanja”. DERETA (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-09-27. 
  3. ^ „Konstantinovo raskršće”. Arhivirano iz originala 27. 08. 2016. g. Pristupljeno 25. 08. 2016. 
  4. ^ „Gledaj me”. Arhivirano iz originala 16. 11. 2016. g. Pristupljeno 25. 08. 2016. 
  5. ^ „Igoru Marojeviću nagrada "Vodič za život"”. RTRS. 21. 11. 2014. Pristupljeno 23. 1. 2023. 
  6. ^ „Zlatni beočug za životno delo Leu Martinu i Gagi Antonijeviću”. RTS. 1. 6. 2021. Pristupljeno 23. 1. 2023. 
  7. ^ „Dodeljene nagrade Neki rok 2021. za rok muziku”. Liman Crew. 10. 2. 2022. Pristupljeno 23. 1. 2023. 
  8. ^ Tanjug (2024-01-30). „Nagrada "Zlatni suncokret" Igoru Marojeviću za zbirku priča "Granična stanja"”. Euronews.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-30. 
  9. ^ „Laie”. Arhivirano iz originala 21. 09. 2016. g. Pristupljeno 25. 08. 2016. 
  10. ^ Marojević. „Igor Marojević”. trampaediciones.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 2021-01-05. 
  11. ^ „Platea de Marojevic, Igor 978-84-938093-2-4”. www.todostuslibros.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 2023-09-27. 
  12. ^ „Literatura”. Arhivirano iz originala 28. 08. 2016. g. Pristupljeno 25. 08. 2016. 
  13. ^ Szupernap, Mundo de prosa. „Belgrádi csajok · Igor Marojević · Könyv”. Moly (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 2021-01-05. 
  14. ^ „Mediterani • www.ludliteratura.si” (na jeziku: slovenački). Pristupljeno 2023-09-27. 
  15. ^ „Goodreads”. Goodreads (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-27. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игор_Маројевић&oldid=27737207”