Igo od Vermandoa

Igo od Vermandoa
Igo od Vermandoa
Lični podaci
Datum rođenja	1057.
Datum smrti	18. oktobar 1101. (43/44 god.)
Mesto smrti	Tars,
Porodica
Supružnik	Adelaide, Countess of Vermandois
Potomstvo	Elizabeth of Vermandois, Countess of Leicester, Ralf I, grof od Vermandoa, Simon of Vermandois
Roditelji	Anri I; Ana Kijevska
Prethodnik	Odo I, grof od Vermandoa
Naslednik	Ralf I, grof od Vermandoa

Igo I, grof od Vermandoa, poznat pod nadimkom "Veliki" (1057 – 18. oktobar 1101) bio je grof Vermandoa (1085—1101) i jedan od najznačajnijih učesnika Prvog krstaškog rata.

Igo od Vermandoa je bio rođeni brat francuskog kralja Filipa I.

Polazak u rat[uredi | uredi izvor]

Igo od Vermandoa je odmah na početku Prvog krstaškog pohoda imao zlu sreću. Uobražen, sa svojom zamišljenom veličinom, otposlio je pismo vizantijskom caru Aleksiju Komninu u kojem je doslovno pisalo: Znaj, Care, da ja uskoro stižem, a da sam ja velikaš ravan kraljevima. Stoga pripremi sve ono što je potrebno da bi dočekao onako kako zaslužuje moje gospodstvo. U to vreme je Ana Komnina, ćerka Aleksija Komnina imala svega 14 godina. Kasnije će opisati kakav je utisak ovo pismo ostavilo u dvoru. Pismo je glasno pročitano na carskom dvoru, a među vizantijskim velikašima napravilo je sasvim suprotan utisak od onoga što je Igo hteo. Svi su se smejali i zabavljali razmišljajući o tome kakav je to varvar koji ima smelosti, ili nema dovoljno pameti, da se ovako obraća jednom kralju. Uskoro su primili i drugu poruku od Igovog heralda, zapravo od njih dvadesetčetvorice: Znajte da naš gospodar Igo donosi iz Rima zlatnu zastavu Svetog Petra. Stoga naredite gospodaru Duraca da pripremi sve što je potrebno za doček njega i njegovih ljudi.

Na kraju je sve ispalo pomalo komično. Igo od Vermandoa je sa delom svoje flote preplovio preko Jadrana (iz Italije), ali ih je zahvatila bura koja im je potopila brodove. Ipak, uspeo je da ispliva sa svega tri ili četiri svoja viteza. Slučajno ga je na obali pronašla jedna vizantijska patrola duke Drača, Jovana Komnina. Uskoro je došao u Carigrad, ali ne onako kako je zamišljao.

Boravak u Carigradu[uredi | uredi izvor]

Na ovaj način, Igo od Vermandoa je prvi stigao u Carigrad. Imao je priliku da upozna cara Aleksija Komnina. Veoma spretno car ga je okružio svim onim luksuzima koje je imao na raspolaganju. Prepustio mu je ogromnu carsku palatu. Kada se prvog jutra Igo probudio zatekao je sto prepun kutijama sa zlatnim nakitom koje mu je Aleksije poklonio. Imao je priliku da isproba bezbroj vrsta ušećerenog voća i vina ohlađenog u snegu Olimpa. Hodao je kroz bezbrojne dvorane dok su mu se smešile žene koje je sretao. U pozadini se čila tiha muzika. Sve to je Igo mogao da upoređuje sa svojim dvorcem sagrađenim od drveta i svojom najlepšom sobom prepunom dima i hladne promaje.

Na izlazu iz palate čekao ga je beli konj sa carskim sedlom prekriven prekrasnim platnom. Tu je Igo susreo jedan sasvim drugi svet. O samoj Vizantiji zapadni vitezovi su znali malo. Igo je sa čuđenjem posmatrao prekrasne palate, ogromne crkve, uređene vrtove. Imao je priliku da vidi i mnoštvo hrišćanskih relikvija: sekiru kojom je Noje izgradio svoju barku, ulje kojim je Marija pomazala Isusove noge, Bogorodičina haljina koja je 860. godine spasila Carigrad od ruske najezde, sveto koplje kojim je Isus proboden nakon raspeća. Posetio je i crkvu Svete Sofije.

Pod utiskom onoga što je video, Igo od Vermandoa se nije dugo premišljao kada je trebalo da Aleksiju podnese zakletvu. Kleknuo je pred vizantijskog cara, stavio svoje ruke među njegove i zakleo se na službu. Bila je to prva krstaška vazalna zakletva predata caru Aleksiju.

Glasnik krstaša[uredi | uredi izvor]

Nakon osvajanja Antiohije među krstaškim vođama Boemunda Tarentskog i Remona od Sen Žila nastao je sukob oko toga da li vizantijskom caru vratiti Antiohiju. Boemund je želeo da zadrži grad za sebe, a Remon je hteo da održi reč. Na kraju je pronađeno kompromisno rešenje. Krstaši su poslali Iga od Vermandoa Aleksiju i pozvali ga da preuzme grad. Kako se Aleksije nije odazvao pozivu, od Antiohije je formirana Kneževina na čelu sa Boemundom. Igo je otišao u Carigrad, ali se iz njega nije vratio u Svetu zemlju već je produžio za Pariz.

Krstaški rat 1101.[uredi | uredi izvor]

Igo od Vermandoa je učestvovao i u Krstaškom ratu 1101. godine u sklopu četvrte, najveće krstaške armije koju su predvodili Vilijam IX Akvitanski, Velf IV i Ida od Austrije. Poginuo je u bici kod Herakleje.