Idrijska čipka
| Idrijska čipka | |
|---|---|
 Milje od idrijske čipke | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Slovenija |
| Svetska baština Uneska | |
| Lista upisa | Unesko |
| Unesko oznaka | Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva |
| Datum upisa | 2018. (13. sednica) |
| Lokacija upisa | 01378 |
Idrijska čipka (slo. Idrijska čipka) je vrsta čipke koja se pravi preplitanjem niti pomoću kalema. Ime je dobila po gradu Idrija, glavnom i najstarijem slovenačkom čipkarskom centru, u kom od 1876. godine neprekidno radi poznata Idrijska čipkarska škola.[1]
Idrijska čipka je 2018. godine uvršten na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta.[2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
17–20 vek[uredi | uredi izvor]
Kada je tačno i kako započelo čipkarstvo u Idriji, nije poznato. Pretpostavlja se da je znanje o ovom zanatu doneto iz nemačke ili češke pre više od trista godina.[3]
Najstariji pisani zapis koji pominje izradu čipke na području Idrije datira iz 1696. godine. Proizvodnja čipke je počela je kada su supruge rudara pokušale da dodatno zarade za porodicu. Usavršavanje čipkarskog zanata, postavilo je Idriju na mapu najistaknutijih centara za izradu čipki u Evropi.[4]
U Idriji se izrađuje čipka samo uz pomoć kalema. Kalemi su posebno dizajnirani drveni štapići, nazvani klekeljni, koji drže pamučne niti. U početku je čipka pravljena od grube lanene niti i uglavnom je bila namenjena za upotrebu na domaćem tržištu: za ukrašavanje crkava i liturgijske odeće, za ukrašavanje domova i odeće bogatih ljudi. Znanje čipkarstva prenosilo se s kolena na koleno, sa majki na ćerke. U ovom vremenskom periodu idrijska čipka je razvila svoj prepoznatljiv stil, tehnika izrade čipke od trake sa sedam pari kalema.[3]
Idrijska čipka postala je poznata 1875. godine, kada je Franc Lapajne osnovao kompaniju i tako započeo trgovinu čipkom koja se uspešno izvozila širom Evrope i Amerike.
Ministarstvo trgovine u Beču je 1876. godine osnovalo čipkarsku školu u Idriji, u kojoj je prva učiteljica bila meštanin Ivanka Ferjančič.[5]
Do raspada Austrougarske imperije, potražnja za čipkom visokog kvaliteta je rasla, a osnovana škola je poboljšala i nadogradila znanje proizvođača čipke, a samim tim i kvalitet čipke. Sa ovim proizvodima osvajali su strana tržišta i osvajali nagrade na raznim svetskim izložbama. Proizvodnja čipke proširila se i na druge obližnje gradove. Posle italijanske okupacije, idrijska čipka se takođe morala prilagoditi. Idrija je mogla da se takmiči samo sa većom količinom proizvedene čipke, što je uslovilo uvođenje pojednostavljene tehnike, samo sa pet parova kalema. Posle Drugog svetskog rata trgovina čipkom je opala kao rezultat zatvaranja rudnika žive. Međutim, Idrijska čipkarska škola i danas radi i održava ovu tradiciju.[3]
Čipka danas[uredi | uredi izvor]
Čipkarstvo je danas popularna aktivnost mnogih penzionisanih žena u Idriji. Neki od njih svoje znanje unapređuju u različitim udruženjima, dok neki i dalje prave čipku na prodaju.
Veoma malo žena se sada odlučuje za proizvodnju čipke, posebno mlađe devojke koje u Čipkarsku školu idu uglavnom iz hobija. Budući da je Idrijska čipka tipičan slovenski proizvod, ona ima svoje mesto među protokolarnim poklonima.
Odnedavno možete videti napredak idrijske čipke, čipka je modernija, svaki autor ima svoj stil. Čipkarice sarađuju sa studentima i profesorima Prirodno-tehničkog fakulteta Univerziteta u Ljubljani.
Idrijski festival čipke održava se svakog leta u Idriji.[3]
Izrada čipke[uredi | uredi izvor]
Čipkarice proizvode čipku uz pomoć šablona, koji je pričvršćen na valjkastu podlogu. Podloga se obično stavlja u malu korpu. Postoji nekoliko tehnika izrade čipke, koje su godinama dopunjavane i unapređivane. Karakteristike idrijske čipke su obrasci, nazvani po popularnim imenima, poput „srčkovke“ (srca), „potonke“ (božuri), „zibke“ (kolevke) itd. Najreprezentativnija tehnika idrijske čipke je „ris”, vrpca koja se proizvodi sa šest, sedam ili osam pari kalema. Pravi se razlika između širokog „risa“, koji se pravio u doba Austrougarske, i uskog „risa“ (koji se naziva i „Idrijski ris”), koji se razvio nakon Prvog svetskog rata i u kome je može se videti italijanski uticaj.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Doživetje idrijske čipke”. visit-idrija.s. Pristupljeno 30. 5. 2021.
- ^ „Bobbin lacemaking in Slovenia”. ich.unesco.org. Pristupljeno 30. 5. 2021.
- ^ a b v g „Traditional Idrija lace”. festivalidrijskecipke.s. Arhivirano iz originala 02. 06. 2021. g. Pristupljeno 30. 5. 2021.
- ^ „Idrija UNESCO heritage of Lace/Mercury”. slovenia-holiday.com. Pristupljeno 30. 5. 2021.
- ^ „History”. cipkarskasola.si. Pristupljeno 30. 5. 2021.
- ^ „Idrija lace”. idrijalace.org. Pristupljeno 29. 5. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- https://ich.unesco.org/en/RL/bobbin-lacemaking-in-slovenia-01378
- https://www.muzej-idrija-cerkno.si/idrijska-cipka-navdusila-obiskovalce-3-klekljarskih-dnevov-v-schonseeju-na-bavarskem-v-nemciji/
