Pređi na sadržaj

Ilija Okrugić Sremac

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ilija Okrugić
Ilija Okrugić Sremac, župnik petrovaradinski (ROMS).
Datum rođenja(1827-05-12)12. maj 1827.
Mesto rođenjaSremski Karlovci, Austrijsko carstvo
Datum smrti30. maj 1897.(1897-05-30) (70 god.)
Mesto smrtiPetrovaradin, Austrougarska

Ilija Okrugić Sremac (Sremski Karlovci, 30. april/12. maj 1827 — Petrovaradin, 18/30. maj 1897) bio je srpski katolički sveštenik[1] i književnik, poreklom iz Srema.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Ilustracija Ilije Okrugića Sremca sa svojeručnim potpisom iz Albuma zaslužnih Hrvata 19. stoljeća.

Rodio se u Sremskim Karlovcima 30. aprila/12. maja 1827. godine. Osnovnu školu i gimnaziju učio je u mestu svog rođenja. Školski drugovi u gimnaziji bili su mu Branko Radičević, Miloš Dimitrijević (docnije predsednik Matice srpske) i Julije Radišić. Bogosloviju je izučio u katoličkom seminaru u Đakovu i Zagrebu. Zaređen je za sveštenika u Đakovu 1850. godine. Bio je kapelan i župnik u različitim mestima đakovačke biskupije. Prvu službu služio je u Sremskim Karlovcima, gde je na duže vreme ostao kapelan. Godine 1859. postao je paroh (župnik) u Sarvašu kod Osijeka, a posle toga u Levanjskoj varoši kod Đakova. Godine 1867. došao je za paroha u Petrovaradinu, i na tom mestu ostao sve do svoje smrti. Dana 10/23. avgusta 1885. godine, Kraljevom poveljom, postavljen je za prvog opata Sv. Dimitrija Sremskog.

Okrugić je pisao stihove već u ranim godinama (1844), a napisao je na stotine prigodnica, drama, rasprava soneta, od čega je štampano malo toga. Štampao je knjige pesama: Srijemska vila (1863), Glasinke-srčanice (1874), Posestrinstvo (1888), Sveti Ivan Kapistran (1892), drame: Saćurica i šubara (1864),[3] Šokica (1884).[4] Pored toga štampao je stihove u Zori dalmatinskoj, Danici, Slavoncu,[5] Dragoljubu, Podunavci, Naše gore listu,[6] Glasonoši, Nevenu, Vijencu i dr.

Pisao je i za Kukuljevićev „Arkiv za povestnicu jugoslavensku“,[7] u kojem je objavio Povjesničke crtice iz Srijema i O srijemskim starinama.

Uopšte, Okrugić se interesovao za sve što ticalo njegovog kraja. Okrugić je stihotvorac starog kova, koji je rado pisao stihove, bez naročite unutrašnje potrebe. Postao je popularan s pučkom dramom Šokica, u kojoj je izneo misao o snošljivosti između katolika i pravoslavaca. Voleli su ga zbog tolerantnosti i Hrvati i Srbi. Odlikovao ga je crnogorski knez Nikola 1897. godine Danilovim ordenom IV reda.[8] Neštampana drama Grabancijaš đak pisana je za Srpsko narodno pozorište, a Varadinka Mara za pozorište u Beogradu.

Komponovao je nekoliko melodija za pesme, koje je sam spevao.[9] Bio je jedan od utemeljitelja „Kninskog starinarskog društva“, koje je osnovano 3. jula 1887. (po Dragutinu Franiću, putopisna knjiga S đacima... ,str. 296.) a kasnije, 1893. g. dobija novo ime, „Hrvatsko starinarsko društvo u Kninu“.[10]

Preminuo je 18/31. maja u Petrovaradinu, i sahranjen je kod crkve na Tekijama, na putu između između Petrovaradina i Sremskih Karlovaca. Matica srpske je objavila čitulju Okrugiću kao svom članu 1897. godine u listu "Branik".

Godine 1900. u novosadskom listu Pozorište, br. 13-20 izašlo je Okrugićevo posmrče, koje je pisac predao svom prijatelju Toni Hadžiću. U ovim spisima se Okrugić javlja kao iskreni srpski rodoljub, sveštenik prosvećenog uma i širokog srca. Ilija je bio više godina izuzetno aktivan član Književnog odeljenja Matice srpske u Novom Sadu.[11]

Društvo književnika Vojvodine je 2010. godine ustanovilo nagradu za najbolju knjigu na hrvatskom jeziku u pokrajini, koja nosi ime Ilije Okrugića Sremca.[12]

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Sremska vila, Osek 1863.
  • Saćurica i šubara, Zagreb 1874.
  • Grabancijaši ili batine i ženidba, Novi Sad 1874.
  • Šokica, Zagreb 1884.
  • Unjkava komedija
  • Piščeva kubura
  • Ljuba-Dojčin Petra
  • Mara Varadinka
  • Srčanice[13]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Naslovna strana igrokaza Seljanka ili pastirski razgovor, koji je Okrugić napisao povodom imenovanja biskupa Štrosmajera za velikog župana Virovitičke županije 1861. godine.
    Naslovna strana igrokaza Seljanka ili pastirski razgovor, koji je Okrugić napisao povodom imenovanja biskupa Štrosmajera za velikog župana Virovitičke županije 1861. godine.
  • Naslovna strana Sriemske vile (1863)
    Naslovna strana Sriemske vile (1863)
  • Naslovna strana epa Sveti Ivan Kapistran Pobjeditelj Turakah kod Biograda godine 1456 (1892)
    Naslovna strana epa Sveti Ivan Kapistran Pobjeditelj Turakah kod Biograda godine 1456 (1892)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Todor Stefanović Viloski: "Svetli i tamni dani", Beograd 1985, str. 57
  2. ^ Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 488—489. 
  3. ^ „Davno je to, kako je pop-Ilija Okrugić napisao ‘Saćuricu i šubaru’, dramu iz seoskog života. Ta je drama bila dugo vreme jedina svoje vrste, jedina originalna, i zgodno prikazani tipovi i sretno iznesene prilike čine, da ta drama ima još i danas svoje pozitivno pravo na opstanak. ‘Saćurica i šubara’ ostaje mlada i zanimljivam, nama mila i razonodljiva, kao na primer Mađarima ‘Peleskei notarius’“. Iz: Milan Savić, „L. Mrgud. Pod novim slemenom“, Letopis Matice srpske, knj. 237, sv. 3 (1906), str. 113. COBISS.SR 154084615
  4. ^ „Ilija Okrugić, pisac ‘Saćurice i šubare’ i ‘Šokice’ hoće ponovo da štampa oba ta dobro poznata pozorišna djela i to ćirilicom“. Iz: „Књижевне и културне биљешке“, Босанска вила, X, бр. 19, 1895, стр. 303.
  5. ^ Ovde vredi istaći Okrugićevu pesmu „Sv. Velegradu“ u čast hiljadugodišnjice Svete Braće, u kojoj se, kao pandam Zmajevoj pesmi o Preradoviću, kaže da će Sloveni naći sveto telo Metodijevo istom onda „kad svi vjerom i slogom se spoje“. (Илија Мамузић, „Народни дух Краљевићева ‘Славонца’“, Српски књижевни гласник, књ. LXI, бр. 3, 1. октобар 1940, стр. 186.)
  6. ^ Ilija Okrugić, Sriemac želi izdati struk svojih pjesamah pod naslovom‘ Sriemska Vila’ i pozivlje slavno obćinstvo na predplatu. Iz: Naše gore list. Zabavno poučni časopis, III, 5. veljača 1863, br. 4, pp. 32.
  7. ^ Đuro Šurmin, Povjest književnosti hrvatske i srpske. S 21 ispravom i sa 70 portreta, Zagreb 1898, pp. 189. COBISS.SR 58561031
  8. ^ "Zora", Mostar 30. januar 1897.
  9. ^ Franjo Kuhač, „Glazba u djakovačkoj biskupiji“, u: Spomen-cvieće iz hrvatskih i slovenskih dubrava, Zagreb 1900, pp. 306
  10. ^ „Imenik članova Hrvatskoga starinarskoga družtva u Kninu godine 1901.“, u: Starohrvatska prosvjeta. Glasilo Hrvatskoga starinarskog družtva u Kninu, god. VI, sv. 1-2, 1901, pp. 109.
  11. ^ "Branik", Novi Sad 21. maj 1897.
  12. ^ Sajt RTV 8. februar 2011.
  13. ^ Reč je o zbirci 300 ljubavnih soneta većinom posvećenih Milki, kojoj pesnik peva kao ljubavnik, kao mladić, veselo, tužno i očajno. Zbirku ovih pesama pisac je štampao još 1874. godine ali ne pod svojim imenom (Милан Савић, „Илија Округић Сремац. Спомен-говор у свечаној седници Књижевног Одељења Матице српске на дан св. Саве 1900.“, Бранково коло, књ. VI, 27. јануар/8. фебруар 1900, бр. 4, стр. 122).

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Илија_Округић_Сремац&oldid=27492429”