Inga Leman
| Inga Leman | |
|---|---|
 Inga Leman, fotografija iz 1932. godine | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 13. maj 1888. |
| Mesto rođenja | Kopenhagen, Danska |
| Datum smrti | 21. februar 1993. (104 god.) |
| Mesto smrti | Kopenhagen, Danska |
| Obrazovanje | Univerzitet u Kopenhagenu, Univerzitet u Kembridžu |
| Naučni rad | |
| Polje | seizmolog, geofizičar |
| Institucija | Geodetski institut Danske |
Inga Leman (dan. Inge Lehmann; Kopenhagen, 13. maj 1888 — Kopenhagen, 21. februar 1993[1]) bila je danski seizmolog i geofizičar. Godine 1936, na osnovu dotada postojećih podataka, postulirala je postojanje Zemljinog unutrašnjeg jezgra[2][3] s fizičkim svojstvima različitim od spoljašnjeg jezgra i to da Zemljino jezgro nije jedinstvena tečna kugla. Seizmolozi, koji do tada nisu mogli da oblikuju delotvornu hipotezu za opservaciju da P-talasi usporavaju pri dosezanju nekih područja Zemljine unutrašnjosti, ubrzo su shvatili njen zaključak. Bila je strana članica Kraljevskog društva.
Detinjstvo, mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Inga Leman je rođena i odrasla je u Esterbrou, delu Kopenhagena. Njen otac je bio eksperimentalni fizičar Alfred Georg Ludvik Leman (1858 — 1921). Išla je u pedagoški progresivnu srednju školu koju je vodila Hana Adler, ujna Nilsa Bora.[4][5] Po tvrdnji Lemanove, njen otac i Hana Adler su imali najznačajniji uticaj na njen intelektualni razvoj.
Studirala je matematiku na Univerzitetu u Kopenhagenu i Univerzitetu Kembridž, ali je studije prekidala zbog lošeg zdravstvenog stanja.[6] Nastavila je da studira matematiku na Kembridžu od 1910. do 1911. na Njunham koledžu. 1911. se vratila iz Kembridža, iscrpljena od rada, i za neko vreme je prekinula studije. Razvila je dobre računske veštine u aktuarskoj kancelariji u kojoj je radila nekoliko godina pre nego što je nastavila studije na Univerzitetu u Kopenhagenu 1918. Stekla je titulu candidata magisterii iz fizike i matematike nakon dve godine. Kada se vratila u Dansku 1923, prihvatila je poziciju na Univerzitetu u Kopenhagenu kao asistent J.F. Stefensena, profesora aktuarske nauke.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Lehmann, Inge”. Encyclopedia.com. Pristupljeno 15. 10. 2013.
- ^ „Lehmann; Inge (1888–1993)”. The Royal Society. Pristupljeno 24. 9. 2013.
- ^ Bolt, Bruce A. (januar 1994). „Obituary: Inge Lehmann”. Physics Today. 47 (1): 61. Bibcode:1994PhT....47a..61B. doi:10.1063/1.2808386.
- ^ „WiP: Herstory: Spotlight Scientist: Inge Lehmann”. Purdue University. Arhivirano iz originala 26. 03. 2016. g. Pristupljeno 15. 10. 2013.
- ^ Knopoff, Leon. „Lehmann, Inge”. UCLA. Pristupljeno 15. 10. 2013.
- ^ Bolt, Bruce. „Inge Lehmann”. UCLA. Arhivirano iz originala 21. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 10. 2013.
- ^ Gillispie, Charles. Complete dictionary of scientific biography. Detroit, Mich.: Charles Scribner's Sons. str. 234.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Gillispie, Charles. Complete dictionary of scientific biography. Detroit, Mich.: Charles Scribner's Sons. str. 234.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ostale | |
