Индокина (film)
| Indokina | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Žanr | drama |
| Režija | Režis Varnjije |
| Scenario | Erik Orsena Luj Gardel Katarina Koen Režis Varnjije |
| Producent | Erik Hojman Žan Labadi |
| Glavne uloge | Katrin Denev Vinsent Perez Linь Dan Fam Žan Žane |
| Muzika | Patrik Dojl |
| Direktor fotografije | Fransoa Katone |
| Montaža | Agnes Švab Ženevjev Vinding |
| Producentska kuća | Paradis Films BAC Films Orly Films Ciné Cinq |
| Godina | 1992. |
| Trajanje | 159 minuta |
| Zemlja | Francuska |
| Jezik | francuski i vijetnamski |
| Zarada | 29,6 miliona dolara[1] |
| Veb-sajt | belleindochine |
| IMDb veza | |
Indokina je francuski dramski film iz 1992. smešten u kolonijalnu francusku Indokinu tokom 1930-ih do 1950-ih.
Glavni lik u filmu je Elijan Devris, francuska vlasnica plantaže, i o njenoj usvojenoj vijetnamskoj kći Kamil. Radnja filma se odigrava u pozadini rastućeg vijetnamskog nacionalističkog pokreta.
Scenario su napisali romanopisac Erik Orsena, scenaristi Luis Gardel i Ketrin Koen i sam reditelj Režis Vargnije. U filmu glavne uloge tumače Katarin Denev, Vensan Perez, Lin Dan Fam, Žan Jan i Dominik Blan.
Film je osvojio Oskara za najbolji film na stranom jeziku na 65. dodeli Oskara, a Denev je nominovana za najbolju glumicu.[2]
Glumačka podela[uredi | uredi izvor]
- Katrin Denev - Eliane Devries
- Vinsent Perez - Žan-Baptist
- Lin Dan Pham - Kamil
- Žan Jan - Gaj
- Dominik Blan - Ivet
- Anri Marto - Emil
Produkcija[uredi | uredi izvor]
Film je sniman uglavnom u Imperijal Sitiju, Hue, Ha Long (Zaliv Halongi) i Nin Bin u Vijetnamu.[3] Batervort u Maleziji je korišćen - zamena za Ho Ši Min, a plantažna kuća je zapravo bila Crag Hotel u Penangu, Malezija.[4][5] Neki delovi su snimani u vili Džordžtaunu, Penang, Malezija.[6] Glavni deo snimanja počeo je 8. aprila 1991. godine, a završeno je 22. avgusta 1991. godine.
Film je privukao 3.198.663 gledaoca u bioskopima u Francuskoj, što ga čini šestim najgledanijim filmom te godine.[7] Film je takođe zaradio 5.603.158 dolara u Severnoj Americi.[8]
Kritički prijem[uredi | uredi izvor]
Na Rotten Tomatoes, Indokina ima ocenu od 75%, na osnovu 20 recenzija, i prosečnu ocenu od 6,4/10.[9]
Recenzije kritičara pohvalile su fotografiju i scenografiju, dok su sa druge strane primetili probleme sa zapletom i razvojem likova. Rodžer Ibert je napisao da film namerava da bude francuski Prohujalo sa vihorom , priča o romantici i razdvajanju, ispričana u pozadini razornog rata. Nastavio je: Indokina je ambiciozna, prelepa propuštena prilika – prespora, predugačka, previše pribrana. To nije uspešan film, a ipak ima toliko toga dobrog u njemu da ga možda ipak vredi pogledati… Lepota, fotografija, uticaj scena snimljenih na lokaciji u Vijetnamu, sve je upečatljivo.[10]
Rita Kemplei u članku za The Washington Posta je smatrala je da je transformacija Kamile iz naivne, razmažene nevine u komunističkog revolucionara upečatljiv zaplet, ali je napomenula: „Nevolja je u tome što nikada ne vidimo kako krhka tinejdžerka prolazi kroz ovu iznenađujuću metamorfozu. Čini se da je režisera daleko više me zanima šta belci rade na plantaži“. Ona je dalje prokomentarisala: „Vargnije, koji je izučio svoj zanat na laktu Kloda Šabrola, otkriva geografsku raskoš jugoistočne Azije, - i zdrav razum njenih ljudi, čija lukava zapažanja daju Indokini i energiju i lakoću.“[11]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Indochine (1992) – JPBox-Office”.
- ^ „The 65th Academy Awards (1993) Nominees and Winners”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences (AMPAS). Arhivirano iz originala 9. 11. 2014. g. Pristupljeno 22. 10. 2011.
- ^ Ng, Josee (2021-10-01). „Indochine (1992): A Historical Movie About Vietnam That Won An Oscar”. TheSmartLocal Vietnam (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-13.
- ^ „Saigon on the Silver Screen”. saigoneer.com.
- ^ „Borneo Expat Writer”. 19. 11. 2009.
- ^ „Cheong Fatt Tze Mansion”. Architectural Digest. 31. 7. 2003.
- ^ „Indochine (1992) – JPBox-Office”.
- ^ „Indochine”. Box Office Mojo.
- ^ „Indochine”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 11. 1. 2023.
- ^ Ebert, Roger (5. 2. 1993). „Indochine movie review”. Rogerebert.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2022.
- ^ Kempley, Rita (5. 2. 1993). „Indochine”. The Washington Post. Pristupljeno 13. 4. 2022.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
