Incident leta 1628 Japan erlajnsa
Kargo let Japan Erlajnsa 1628 bio je navodni NLO incident koji se dogodio 17. novembra 1986. godine, u kojem je učestvovao japanski teretni avion Boing 747. Avion je bio na putu iz Pariza za međunarodni aerodrom Narita, blizu Tokija, sa tovarom vina.[1] Na delu leta od Rejkjavika do Enkoridža, u 17:11 iznad istočne Aljaske, posada je prvo videla dva neidentifikovana objekta sa svoje leve strane. Svaki objekat je imao dva pravougaona niza nečega što je izgledalo kao užarene mlaznice, iako su njihova tela ostala zaklonjena tamom. Kada je bio blizu, kabina aviona je bila osvetljena i kapetan je mogao da oseti njihovu toplotu na svom licu. Ove dve letelice su otišle pre nego što je treći, mnogo veći objekat u obliku diska počeo da ih prati. Kontrola vazdušnog saobraćaja Enkoridža je zatražila nadolazeći let Junajted Erlajnsa-a da potvrdi neidentifikovani saobraćaj, ali kada su ona i vojna letelica oko 17:51 ugledali JAL 1628, nije se mogao razlikovati nijedan drugi avion. Događaj je trajao oko 50 minuta i trajao je do Denalija.[2]
Posmatranje[uredi | uredi izvor]
Dana 17. novembra 1986. japanska posada teretnog broda kompanije Japan Erlajns Boing 747 videla je tri neidentifikovana objekta nakon zalaska sunca dok je letela iznad istočne Aljaske. Činilo se da su objekti namerno leteli sa leve strane koja je bila tamnija i time izbegavali svetlije nebo sa svoje desne strane. Najmanje prva dva objekta su posmatrala sva tri člana posade: kapetan Kendžu Terauči (寺内謙寿), bivši pilot lovca sa više od 10.000 sati letačkog iskustva, na levom sedištu u pilotskoj kabini ; kopilot Takanori Tamefudži (為藤隆憲) na desnom sedištu; i inženjer letenja Jošio Cukuda (佃善雄).[3]
Rutinski teretni let ušao je na Aljasku auto-pilotom, krstareći brzinom od 565 mph (491 kn; 909 kmh) na visini od 35.000 stopa (11.000 m). U 17:09, Enkoridž ATC savetovao je novi pravac prema Talkitni.
Dva objekta[uredi | uredi izvor]
Čim se avion ispravio iz svog skretanja, u 17:11, kapetan Terauči je primetio dve letelice sa njegove krajnje leve strane, i nekih 2000 stopa (610 m) ispod njegove visine, za koje je pretpostavio da su vojni avioni. Oni su se kretali njegovom putanjom leta i brzinom. U 17:18 ili 17:19 dva objekta su naglo skrenula na poziciju oko 500 stopa (150 m) ili 1000 stopa (300 m) ispred aviona.
Pri tome su aktivirali „neku vrstu povratnog potiska, i [njihova] svetla su postala zaslepljujuće svetla“. Da bi se uskladili sa brzinom aviona iz njihovog bočnog približavanja, objekti su pokazivali ono što je Terauči opisao kao zanemarivanje inercije: „Stvar je letela kao da ne postoji takva stvar kao što je gravitacija. Ubrzao je, pa stao, pa poleteo našom brzinom, u našem pravcu, tako da nam je [izgledalo] da stoji. Sledećeg trenutka je promenio kurs... Drugim rečima, leteći objekat je prevazišao gravitaciju." „Obrnuti potisak“ je izazvao blistavu svetlost u trajanju od tri do sedam sekundi, do te mere da je kapetan Terauči mogao da oseti toplinu tog bljeska.[1]
U tom trenutku (u 17:19:15) obaveštena je kontrola letenja, koja nije mogla da potvrdi nikakav saobraćaj na naznačenoj poziciji. Posle tri do pet minuta, objekti su poprimili konfiguraciju sa strane na stranu, koju su održavali još 10 minuta. Pratili su letelicu talasastim kretanjem, i izvesnim rotiranjem mlaznih mlaznica napred-nazad, koje su izgledale pod automatskom kontrolom, što je dovelo do toga da bljeskaju jačom ili tupom osvetljenošću.
Svaki objekat je imao kvadratni oblik, koji se sastojao od dva pravougaona niza nečega što je izgledalo kao užarene mlaznice, odvojenih tamnim centralnim delom. Kapetan Terauči je u svojim crtežima spekulisao da će objekti izgledati cilindrično ako se posmatraju iz drugog ugla i da se uočeno kretanje mlaznica može pripisati rotaciji cilindara. Objekti su naglo otišli oko 17:23:13, krećući se do tačke ispod horizonta na istoku.[1]
Treći objekat[uredi | uredi izvor]
Tamo gde su prvi objekti nestali, kapetan Terauči je sada primetio bledu traku svetlosti koja je odražavala njihovu visinu, brzinu i pravac. Podesivši njihov radarski opseg na 46 km (25 nmi), potvrdio je objekat u očekivanom pravcu na udaljenosti od oko 13,9 km (7,5 nmi) i obavestio ATC o njegovom prisustvu. Enkoridž nije našao ništa na njihovom radaru, ali Elmendorfov NORAD regionalni operativni kontrolni centar (ROCC), direktno na njegovoj putanji leta, izvestio je o „naglom primarnom povratku“ nakon nekoliko minuta.
Dok su gradska svetla Ferbanksa počela da osvetljavaju objekat, kapetan Terauči je verovao da na svojoj levoj strani vidi obrise gigantskog svemirskog broda koji je bio „dva puta veći od nosača aviona“. Međutim, to je bilo izvan vidnog polja prvog oficira Tamefudžija.[4] Objekat ih je pratio „u formaciji“, ili u istoj relativnoj poziciji tokom okreta od 45 stepeni, spuštanja sa 35.000 na 31.000 stopa (10.700 do 9.400 m) i okreta od 360 stepeni. Kratki domet radara na aerodromu Ferbanks, nije uspeo da registruje objekat.
ATC Enkoridža je ponudio vojnu intervenciju, koju je pilot odbio, zbog saznanja o incidentu u Mantelu. Objekat nije primetio nijedan od dva aviona koji su se približili avionu JAL 1628 da bi potvrdili njegovo prisustvo, a do tada ga je JAL 1628 takođe izgubio iz vida. JAL 1628 je bezbedno stigao u Enkoridž u 18:20.
Posledice[uredi | uredi izvor]
Kapetan Terauči je u zvaničnom izveštaju Federalne uprave za avijaciju naveo da je objekat bio NLO. U decembru 1986. Terauči je dao intervju dvojici novinara Kjodo njuza. JAL ga je ubrzo osudio zbog razgovora sa novinarima i premestio ga na drugi posao. Vraćen je kao pilot nekoliko godina kasnije, i na kraju je penzionisan u severnom Kantu, u Japanu.
Kjodo njuz je 24. decembra kontaktirao Pola Stoka, službenika za javno informisanje FAA u Enkoridžu, i dobio potvrdu o incidentu, nakon čega je novinska agencija iz Amerike United Press International došla do ovih novosti.[5] FAA region Aljaske konsultovao je Džona Kalahana, šefa odeljenja FAA za nesreće i istrage, pošto su želeli da znaju šta da kažu medijima o NLO-u. Džon Kalahan nije znao za takav incident, smatrajući da je to verovatno rani let stelt bombardera, koji je tada bio u razvoju. Zamolio je region Aljaske da prosledi relevantne podatke njihovom tehničkom centru u Atlantik Sitiju, Nju Džersi, gde su on i njegov nadređeni reprodukovali radarske podatke i povezali ih sa glasovnim trakama tako što su snimali istovremene reprodukcije.[6]
Dan kasnije u sedištu FAA su obavestili viceadmirala Donalda D. Engena, koji je odgledao ceo snimak od preko pola sata, i zamolili ih da ni sa kim ne razgovaraju dok ne pripreme sveobuhvatnu prezentaciju podataka za grupu vladinih službenika sledećeg dana. Sastanku su, između ostalih, prisustvovali i predstavnici FBI-a, CIA-e i tima za naučne studije predsednika Regana. Po završetku izlaganja, svim prisutnima je rečeno da je incident tajan i da do njihovog sastanka „nikada nije došlo“. Prema Kalahanovim rečima, zvaničnici su smatrali da podaci predstavljaju prvu instancu snimljenih radarskih podataka o NLO-u i preuzeli su sve prezentovane podatke. Džon Kalahan je uspeo da zadrži originalni video, izveštaj pilota i prvi izveštaj FAA u svojoj kancelariji. Ponovo su otkriveni i zaboravljeni ispisi meta kompjuterskih podataka iz kojih se mogu reprodukovati svi ciljevi koji su se u to vreme nalazili na nebu.
Nakon tromesečne istrage, FAA je zvanično objavila svoje rezultate na konferenciji za štampu održanoj 5. marta 1987. Ovde je Pol Stok povukao ranije sugestije FAA da su njihovi kontrolori potvrdili NLO i pripisao to „podeljenoj radarskoj slici “ koji se pojavio u nesrećnom vremenu. On je pojasnio da „FAA [nije] imala dovoljno materijala da potvrdi da je nešto tamo“, i iako su „prihvatali opise posade“ nisu bili u mogućnosti da podrže ono što su videli. Mekgratov incident je ovde otkriven među obiljem dokumenata koji su dostavljeni novinarima.
Uočavanje ovih objekata je dobilo posebnu pažnju medija, kao navodni primer praćenja NLO-a na zemaljskom i vazdušnom radaru, dok su ga posmatrali iskusni piloti aviokompanije, uz naknadnu potvrdu šefa FAA divizije.[7]
Skepticizam[uredi | uredi izvor]
Istraživač NLO-a Filip Dž. Klas istražio je incident i napisao u svojoj knjizi The UFO Invasion da:
FAA [informacije] otkrivaju da je Terauči „ponavljač NLO-a“, sa još dva viđenja NLO-a pre 17. novembra i još dva prošlog januara, što obično podiže „oznaku opreza“ za iskusne NLO istražitelje. Pilot JAL-a je ubeđen da su NLO vanzemaljski i kada je opisivao svetlost(a) Terauči je često koristio termin svemirski ili matični brod.[8]
Prema NLO istraživaču Robertu Šiferu, „suština je da je Teraučijeva letačka posada videla samo 'svetla', a drugi avioni koji su proveravali situaciju nisu videli ništa neobično."
Događaji na Aljasci[uredi | uredi izvor]
Incident na letu 53 kompanije Aljaska erlajns[uredi | uredi izvor]
Dana 29. januara 1987. u 18:40, let 53 Aljaske erlajnsa primetio je objekat koji se brzo kreće na njihovom meteorološkom radaru.[9] Dok je na 35.000 stopa (11.000 m), nekih 97 km (60 mi) zapadno od Mekgrata, na letu od Noma do Enkoridža, radar je registrovao metu u njihovoj poziciji od 12 sati, na dometu od 40 km (25 mi).
Iako nisu mogli vizuelno da razlikuju bilo koji objekat ili svetlost, primetili su da radarski objekat povećava svoju udaljenost veoma velikom brzinom. Sa svakim zamahom njihovog radara, u razmaku od oko 1 sekunde, objekat je povećavao svoju udaljenost od pet milja, što je dovelo do brzine od 29.000 kmh (18.000 mph). Pilot je, međutim, preneo brzinu od 'milju u sekundi' kontrolnom tornju, ili brzinu od 5.800 kmh, ali je potvrdio da je cilj premašio i 80 km (50 mi) i 160 km (99 mi) dometa njihovog radarskog dometa u nekoliko sekundi. Objekat je bio van radarskog dometa Enkoridža ARTCC i dodatni radarski podaci koji pokrivaju određeno vreme i lokaciju nisu uspeli da potkrepe tvrdnju pilota.
KC-135[uredi | uredi izvor]
Mlaznjak američkog vazduhoplovstva KC-135 koji je leteo od Enkoridža do Ferbanksa ponovo je primetio veoma veliki objekat u obliku diska 30. januara 1987. Pilot je izvestio da je objekat bio 12 m (39 ft) od aviona. Objekat je tada nestao iz vidokruga.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „JAL Pilot's UFO Story Surfaces after 20 Years-UFO Casebook Files”. www.ufocasebook.com. Pristupljeno 3. 10. 2022.
- ^ (PDF). 19. 2. 2009 https://web.archive.org/web/20090219083652/http://ufo.the-foundation.fr/Dossier_HTML_PDF/Aviation_Safety_In_America_A_Previously_Neglected_Factor.pdf. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 02. 2009. g. Pristupljeno 3. 10. 2022. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ „サービス終了のお知らせ”. thanks.yahoo.co.jp. Arhivirano iz originala 30. 01. 2016. g. Pristupljeno 3. 10. 2022.
- ^ Bernton, Hal (March 6, 1987). "FAA has no conclusion about UFO". Anchorage Daily News. Anchorage. str. 1.
- ^ „FSPLANET.COM”. 4. 10. 2011. Arhivirano iz originala 04. 10. 2011. g. Pristupljeno 3. 10. 2022.
- ^ „- YouTube”. www.youtube.com. Pristupljeno 3. 10. 2022.
- ^ „F.A.A. PRESSES INVESTIGATION OF LIGHTS SEEN OVER ALASKA”. The New York Times. 5. 1. 1987. Pristupljeno 3. 10. 2022.
- ^ „JAL 1628: Capt. Terauchi's Marvelous 'Spaceship'” (PDF). https://skepticalinquirer.org/. Pristupljeno 3. 10. 2022. Spoljašnja veza u
|website=(pomoć) - ^ Bernton, Hal (March 6, 1987). "FAA has no conclusion about UFO". Anchorage Daily News. Anchorage. str. 1
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Leslie Kean (2010). UFOs: Generals, Pilots, and Government Officials Go On the Record. Crown. ISBN 978-0307717085.
- Kendrick Frazier et al., 1997, The UFO Invasion ISBN 1573921319 – includes a reprint of "FAA data sheds new light on JAL pilot's report" by Philip J. „Klass in”. Skeptical Inquirer. 11 (4): 322—326.. 1987.
- Berliner, Jeff (1986-12-31). „Pilot certain of UFO sightings”. Mohave Daily Miner. United Press International. str. 2.[mrtva veza]
- „UFO dwarfed jet, pilot says”. Ellensburg Daily Record. United Press International. 1986-12-31. str. 20.