Pređi na sadržaj

Ip Men

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ip Men
Ip Men (poznat i kao Jip Men)
Lični podaci
Ime po rođenjuIp Ka-men (葉繼問)
Datum rođenja(1893-10-01)1. oktobar 1893.
Datum smrti2. decembar 1972.(1972-12-02) (79 god.)
Uzrok smrtirak grla
PrebivališteHong Kong
Porodica
SupružnikČeung Ving-sing (umrla 1960)
Šangaj Po (1955–1968)
DecaIp Čun (sin)
Ip Čing (sin)
Ip Nga-sum (ćerka)
Ip Nga-vun (ćerka)
Ip Šui-va (sin) sa Šangaj Po
RoditeljiIp Oi-dor (otac)
Vu Šui (majka)
Karijera
UčiteljČan Vah-šun

Ng Čung-sok

Leung Bik
Najpoznatiji učeniciBrus Li

Leung Ting
Ip Čun
Ip Čing
Ču Šong-tin
Viktor Kan
Lok Jiu
Leung Šeung
Vong Šun Leung
Ng Čan
Viliam Čeung
Moj Jat

Lo Man Kam

Ip Men, poznat i kao Jip Men [1] (kineski: 葉 問; 1. oktobar 1893 – 2. decembar 1972), bio je kineski majstor borilačkih veština  kantonske nacionalnosti i učitelj Ving Čuna. Imao je nekoliko studenata koji su kasnije postali majstori borilačkih veština. Njegov najpoznatiji student bio je Brus Li.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Ip Men je rođen  kao treći od četvoro dece bračnog para Ip Oi-dora i Vu Šui. Odrastao je u bogatoj porodici u Fošanu, Guandung, i dobio tradicionalno kinesko obrazovanje zajedno sa svojim starijim bratom Ip Kai-gakom, njegovom starijom sestrom Ip Van-mei i mlađom sestrom Ip Van-hum.[2]

Ip Men je počeo da uči Ving Čun od Čan Vah-šuna 1906. kada je imao 12 godina. U to vreme Čan je imao 57 godina, a Ip je postao Čanov šesnaesti i poslednji učenik.[3][4] Zbog svojih godina, Čan je mogao trenirati Ip Mena samo tri godine pre nego što je 1909. godine imao blagi infarkt i povukao se u svoje selo. Ip je naučio većinu svojih veština i tehnika od Čanove druge najstarije učenice, Ng Čung-sok (吳仲素).[traži se izvor]

Kada je imao 16 godina, uz pomoć svog rođaka Leung Fut-tinga, Ip se preselio u Hong Kong i tamo je pohađao školu na koledžu „Sv. Stefan“, srednjoj školi za bogate porodice i strance koji žive u Hong Kongu[2]. Šest meseci nakon preseljenja u Hong Kong, Ipmenov kolega po imenu Lai rekao mu je da je prijatelj njegovog oca koji je bio stručnjak za Kung Fu tehnike živeo s njima i ponudio je prijateljski sparing s Ipom. U to vreme, Ip je bio neporažen pa je željno prihvatio izazov. Otišao je u Lajevu kuću u nedelju popodne, i nakon što je razmenio kratke ljubaznosti, izazvao je čoveka na dvoboj. Taj čovek je bio Leung Bik, i lako je porazio Ip Mena. Neverovatan u brzini kojom mu se suprotstavio, Ip je zatražio drugi dvoboj i ponovo je pretučen, istom jačinom. Obeshrabren svojim porazom, Ip je otišao bez reči i nakon toga je bio toliko depresivan da se nije usudio da spomene da je ikada znao Kung Fu. Nedelju dana kasnije, Lai mu je rekao da ga traži čovek sa kojim se borio. Ip je odgovorio da mu je neugodno da se vrati. Tada mu je Lai rekao da je Leung Bik veoma pohvalio njegove Kung Fu tehnike i da je on sin Leung Jana, koji je trenirao Ipovog trenera Čan Vah-šuna. Ip je nastavio da trenira sa Leungom Bikom,[5] do Leungove smrti 1911.[6]

Ip se vratio u Fošan 1917. godine kada je imao 24 godine i tamo postao policajac. Ving Čunom je podučavao nekoliko svojih podređenih, prijatelja i rođaka, ali nije službeno vodio školu borilačkih veština.

Ip je kasnije oženio Čeung Ving-sing i imali su četvoro dece: sinovi Ip Čun i Ip Čing, i ćerke Ip Nga-sum (葉 雅 心) i Ip Nga-vun (葉雅媛).[7]

Neki od njegovih najpoznatijih učenika bili su Čov Kvong-jue (周光裕), Kvok Fu (富), Lun Kah (佳), Čan Či-sun (新), Ksu He-Vei (和 威) i Lui Jing (應). Među njima je rečeno da je Čov Kvong-jue najbolji, ali je na kraju počeo da se bavi trgovinom i prestao da trenira borilačke veštine. Kvok Fu i Lun Kah su nastavili da podučavaju svoje učenike i preneli su tehnike Ving Čuna u Fošan i Guangdung regiju. Čan Či-sun i Lui Jing su kasnije otišli ​​u Hong Kong, ali nijedan od njih nije prihvatio nijednog studenta.

Tokom Drugog kinesko-japanskog rata Ip je živeo sa Kvok Fuom i vratio se u Fošan tek posle rata, gde je nastavio svoju karijeru kao policajac. Tokom 1949. godine Ip je izdvojio vreme da bi trenirao svog drugog sina Ip Činga. Krajem 1949. godine, nakon što je Komunistička partija Kine pobedila u Kineskom građanskom ratu, dok je Ip bio oficir za Kuomintang, Ip, njegova supruga i njihova starija ćerka Ip Nga napustili su Fošan i otišli u Hong Kong.[8]

Život u Hong Kongu[uredi | uredi izvor]

Ip, njegova supruga Čeung i njihova kćerka stigli su u Hong Kong preko Makaa 1950. godine. Njegova supruga i kćer kasnije su se vratile u Fošan kako bi ponovo dobile svoje lične karte. Međutim, zbog zatvaranja granica između Kine i Hong Konga, koje su uspostavljene 1951. godine, Ip i Čeung su bili razdvojeni zauvek pošto je Čeung ostala u Fošanu.

U početku, Ip Menov posao nastavnika u Hong Kongu nije dobro išao jer su Ipovi studenti obično trenirali samo nekoliko meseci. Dvaput je preselio svoju školu: prvo u ulicu "Castle Peak" u oblasti Šam Šui Po, a zatim u ulicu Li Tat (街) u oblasti Iau Ma Tei. Do tada su neki njegovi učenici stekli znanje Ving Čuna i bili u mogućnosti da osnuju svoje škole. Oni bi nastavili da se bore sa drugim majstorima borilačkih veština da bi uporedili svoje veštine, a njihove pobede su doprinele povećanju Ipove slave.

Shvatio je da će odvajanje sa suprugom biti trajno, pa je verovatno iz usamljenosti oko 1955. godine,[nejasno — razgovor] imao ljubavnicu iz Šangaja, koju su njegovi učenici znali kao Šangaj Po (婆). Ip i njegova ljubavnica su takođe imali nezakonitog sina po imenu Ip Siu-vah. U međuvremenu u Fošanu, njegova supruga Čeung umrla je od raka 1960. godine. Ip nikada nije formalno predstavio svoju ljubavnicu svojim (ostalim) sinovima, koji su na kraju stigli u Hong Kong da se ponovo spoje s njim 1962.[9]

Godine 1967. Ip i neki od njegovih studenata osnovali su Ving Čun atletsku zajednicu (eng. Ving Tsun Athletic Association).[10][11] Glavna svrha ovog udruženja je bila da pomogne Ipu da se uhvati u koštac sa svojim finansijskim poteškoćama u Hong Kongu.[12] Rečeno je da  su ove poteškoće prouzrokovale njegovu navodnu regularnu upotrebu opijuma.[13] Jedan od njegovih bivših studenata, Duncan Leung, tvrdio je da je Ip koristio novac za podršku njegove zavisnosti od opijuma.[14] Ipova ljubavnica je umrla od raka 1968. godine, a njihov sin je kasnije postao praktikant Ving Čuna, kao i njegova polubraća.

Smrt i nasleđe[uredi | uredi izvor]

Ip Men sa učenicima

Ip je umro 2. decembra 1972. u svojoj jedinici u ulici Tung Čoi 149 u Hong Kongu,[15] od raka grla, samo sedam meseci pre smrti Brus Lija [16]. Sahranjen je u Vo Hop Šeku u Hong Kongu.

Ipovo nasleđe je globalna praksa Ving Čuna. Ip Čun, najstariji sin Ip Mena, je strastven i nemilosrdan u održavanju Ving Čun kung fu nasleđa svog oca. Godine 2014, Ip Čun je izabran da predstavlja Ving Čun kao naslednik „Kung fu stila Ving Čun". Ipovi značajni studenti su: Leung Šeung, Lok Jiu, Ču Šong-tin, Vong Šun Leung, Brus Li, Moi Jat, Ho Kam Ming, Viktor Kan, njegov nećak Lo Man Kam, njegovi sinovi Ip Čing i Ip Čun i Leung Ting (kao što je navedeno u intervjuu sa grand masterom Ip Menom za magazin „Novi heroj borilačkih veština”, 1972) [17]

Ip je napisao istoriju Ving Čuna [18]. Mnogi artefakti iz njegovog života izloženi su u muzeju "Ip Men Tong" u području Hrama predaka u Fošanu. Ip Men je takođe uključen u mnoge filmove zasnovane na njegovom životu.[19]

Linija borilačkih veština[uredi | uredi izvor]

Stablo Ving Čuna u odnosu na Ip Mena.[18][20]

Ng Mui jedan od pet staraca manastira Šaolin
Im Ving-čun učila je Ving Čun od Nga za samoodbranu
Leung Bok-lao muž od Im
Leung Lan-kvai učio je Ving Čun od Leung Bok-laoa
Vong Vah-bo naučio je tehniku sa motkom od Leung Ie-taia u zamenu za sistem praznih ruku
Leung Ie-tai pridodao svoju tehniku sa motkom sistemu praznih ruku koji je naučio od Vonga
Leung Jan učio tehnike Ving Čuna od Leung Ie-taia
Čan Vah-šun Ving Čun je učio od Leung Jana, a bio je jedan od učitelja Ip Mena
Ip Men takođe je učio od Ng Čung-soka i od Leung Bika

Medijski prikaz[uredi | uredi izvor]

U filmu iz 1976. godine Brus Li: Čovek, legenda (eng. Bruce Lee: The Man, The Myth)[21], Ipova mala uloga kao što je Ving Čun Sifu Brus Lija predstavljena je njegovim najstarijim sinom Ip Čunom.

Ip Mena je glumio Vang Luoiong u američkom biografskom filmu Zmaj: Priča o Brus Liju (eng Dragon: The Bruce Lee Story)[traži se izvor]iz 1993. godine, zasnovanom na životnoj priči Brus Lija, koji je bio jedan od Ipovih studenata.

U filmu iz 1999. godine Šta ćeš uraditi, Sai Fung? (eng. What You Gonna Do, Sai Fung?), Ip Mena je ponovo glumio njegov najstariji sin Ip Čun kao poseban gost.

Iu Čenghui je predstavio Ip Mana u kineskoj televizijskoj seriji Legenda o Brus Liju (eng. The Legend of Bruce Lee)[22] iz 2008. godine, koja se takođe zasniva na životnoj priči Brus Lija.

Ip Men, film iz Hong Konga zasnovan na životu Ip Mena, u kojem glumi Doni Ien kao majstor borilačkih veština, pušten je u bioskope 2008. godine. Ipov najstariji sin Ip Čun pojavljuje se u filmu i služio je kao konsultant za produkciju, koja se fokusira na život Ipa 1930-ih do 1940-ih tokom Drugog kinesko-japanskog rata. Ovo je prvi film koji se zasniva na životu Ipa.

Nastavak Ip Men 2 fokusira se na Ipove početke u Hong Kongu i njegove učenike, uključujući Brus Lija. Ip Men je podučavao mnoge druge ljude. Usred talasa filmskih projekata vezanih za Ip Mena, Doni Ien je u martu 2010. rekao kineskim medijima da nakon Ip Men 2 neće više glumiti Ving Čun majstora. On je izjavio: "Nikada ne bih ni učestvovao u filmovima koji se odnose na Ip Mena. Ovo će biti moj poslednji film na tu temu. Kad god nešto postigne uspeh, svi bi da izvuku korist od toga, ovo je vrlo zastrašujuće. Da li znate koliko se filmova o Ip Menu proizvodi? Pod takvim uslovima mi ne bismo napredovali, to bi samo dovelo do prekomerne zasićenosti teme."[23]

Još jedan film iz Hong Konga zasnovan na životu Ip Mena, nazvan Legenda je rođena-Ip Men (eng. The Legend Is Born – Ip Man), objavljen je u junu 2010. Herman Iau je režirao ovaj film, Denis To je glumio kao Ip Men, a član benda Sedamnaest Ven Junhui kao njegov mlađi kolega. Ip Čun se pojavljuje u filmu kao Leung Bik.

U filmu Brus Li, Moj brat 2010 (eng. Bruce Lee, My Brother), Ip Mena je glumio Vong Či-vai.

Veliki majstor (eng. The Grandmaster) je film režisera Vong Kar-vaia iz 2013. godine u kojem glumi Toni Leung kao Ip Man. Film se više koncentriše na kraj jedne ere u istoriji kineskih borilačkih veština kad je izbio Drugi kinesko-japanski rat. Napravljen je u gotovo biografskom stilu, ističući delove istorije. Za razliku od drugih projekata vezanih za Ip Men, Veliki majstor je reflektivniji film, koji se više fokusira na razmišljanja i filozofije između borilačkih veština i života, kao i na putovanje Ip Mena početkom 1930-ih do ranih 1950-ih.

Kineska televizijska serija Ip Men iz 2013. godine, zasnovana na Ip Menovom životu, prvi put je emitovana na televizijskoj mreži Šandong TV od kraja februara do sredine marta 2013. godine. Režirala ga je Fan Ksian, a glumio Kevin Čeng kao istoimeni lik i Zou Jianan kao mlađi kolega.

Film iz Hong Konga Ip Men: Poslednja borba (eng. Ip Man: The Final Fight), u režiji Herman Iaua i glumi Antoni Vonga kao Ip Mena, fokusira se na Ipov kasniji život u Hong Kongu. Kevin Čeng iz televizijske serije Ip Men iz 2013. gostovao je kao mladi Ip Men. Ip Čun se pojavio u filmu. Ovaj film se takođe fokusira na lojalnost njegovih učenika prema njemu.

Iako je Doni Ien u matu 2010. izjavio da više ne želi da snima filmove o Ip Menu, ipak je u novom filmu u istoj seriji filmova, Ip Man 3, koji je objavljen je 24. decembra 2015. godine Ien ponovo glumio Ip Mena.[24]

Doni Ien ponavlja svoju ulogu Ip Mena u filmu Ip Men 4. Proizvodnja je počela u aprilu a završena u julu iste godine. Ovaj film se fokusira na Ip Mena koji dolazi u Sijetl kako bi pomogao svom studentu Brus Liju da osnuje vlastitu školu Ving Čuna.[25][26] Film će biti objavljen u julu 2019. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Knight, Dan (20. 7. 2012). „Ip Man or Yip Man”. kwokwingchun.com. Arhivirano iz originala 01. 07. 2017. g. 
  2. ^ a b Title: Yip Man – Portrait of a Kung Fu Master, Page:3, Author(s): Ip Ching and Ron Heimberger, Paperback: 116 pages, Publisher: Cedar Fort (23 January 2001). ISBN 978-1-55517-516-0.
  3. ^ Knight, Dan (11. 7. 2012). „Sam kwok Wing Chun – Yip Man Family Tree”. Kwokwingchun.com. Arhivirano iz originala 25. 07. 2013. g. Pristupljeno 29. 11. 2011. 
  4. ^ Mastering Wing Chun, By Samuel Kwok
  5. ^ „An Interview with Grandmaster Yip Man”. www.kwokwingchun.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 10. 2019. g. Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  6. ^ Ron Heimberger, Ip Ching (2001). Ip Man: Portrait of a Kung Fu Master. Cedar Fort. str. 15. ISBN 9781555175160. 
  7. ^ „Wing Chun Kuen”. www.wingchun.si. Arhivirano iz originala 19. 01. 2019. g. Pristupljeno 9. 1. 2019. 
  8. ^ „Ip Man's Biography”. www.kwokwingchun.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 09. 2012. g. Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  9. ^ The Creation of Wing Chun. United States: SUNY Press. 2015. str. 247. ISBN 9781438456959. 
  10. ^ Ip Ching, Ip Man: Portrait of a Kung Fu Master (Springville, UT: King Dragon Press, 2001)
  11. ^ Ip Man Wing Chun 50th Anniversary Journal (Hong Kong: Wing Chun Athletic Association Limited, 2005)
  12. ^ „Origin”. www.vingtsun.org.hk. Pristupljeno 7. 5. 2019. 
  13. ^ Lee, Bruce. Fighting Spirit: A Biography, Bruce Thomas. str. 208 "Both Bruce's father and even his wing chun master Yip Man were no strangers to the opium pipe.". 
  14. ^ „Asia Times Online :: China News, China Business News, Taiwan and Hong Kong News and Business.”. web.archive.org. 2. 4. 2017. Arhivirano iz originala 02. 04. 2017. g. Pristupljeno 7. 5. 2019. 
  15. ^ "影武者‧ 葉問次子葉正專訪 (Intervju sa drugim Ipovim sinom Ip Čingom)" (na kineskom). Ming Pao Weekly Online. Arhivirano iz originala 8. septembar 2013. Preuzeto 18. februara 2013. 旺角通菜街一百四十九號一個單位內， ... 傳奇的老者在那個單位的一張沙發上遽然離世。 [Prevod: ... u jed inici 149 u ulici Tung, Mong Kok, ... legendarni starac je iznenada preminuo na krevetu u toj jedinici.]
  16. ^ Robert Chu, Rene Ritchie, Y. Wu (20. 6. 1998). Complete Wing Chun: The Definitive Guide to Wing Chun's History and Traditions. Tuttle Publishing. str. 9. ISBN 978-0-8048-3141-3. 
  17. ^ „An Interview with Grandmaster Yip Man”. www.kwokwingchun.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 10. 2019. g. Pristupljeno 7. 5. 2019. 
  18. ^ a b „Origin”. www.vingtsun.com.hk. Pristupljeno 7. 5. 2019. 
  19. ^ „Ip Man tong virtual tour”. web.archive.org. 28. 11. 2011. Arhivirano iz originala 28. 11. 2011. g. Pristupljeno 7. 5. 2019. 
  20. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 24. 7. 2013. Arhivirano iz originala 24. 07. 2013. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  21. ^ „Ip Man (Character)”. web.archive.org. 25. 12. 2016. Arhivirano iz originala 25. 12. 2016. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  22. ^ „Ip Man (Character)”. web.archive.org. 25. 12. 2016. Arhivirano iz originala 25. 12. 2016. g. Pristupljeno 16. 5. 2019. 
  23. ^ „Donnie Yen Has Had Enough of Ip Man - Wu-Jing.org”. web.archive.org. 11. 3. 2010. Arhivirano iz originala 11. 03. 2010. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  24. ^ „Ip Man 3 (Hong Kong, 2015)”. VCinema (na jeziku: engleski). 9. 1. 2016. Arhivirano iz originala 14. 03. 2018. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  25. ^ „Ip Man 4 Casts Scott Adkins”. ScreenRant (na jeziku: engleski). 7. 5. 2018. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  26. ^ „IP Man 4 Teaser Trailer Pits Donnie Yen Against Scott Adkins”. Movies (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 5. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ip Men na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ип_Мeн&oldid=27826238”