Ispunjenost

Mir i ispunjenost, Eduard fon Grucner (1897)

Ispunjenost je mentalno ili emocionalno stanje zadovoljstva, kada je osoba smirenog tela, misli i u mirnoj situaciji. Kolokvijalno govoreći, ispunjenost može biti stanje prihvatanja svog položaja i blaži je i privremeni oblik sreće.

Ispunjenost i traganje za zadovoljstvom su moguće centralna nit kroz mnoge filozofske i verske škole različitih kultura, vremena i geografskih područja. Sidarta je rekao: "Zdravlje je najvrednija dobit, a ispunjenost je najveće bogatsvo". Džon Stjuart Mil, vekovima kasnije, napisao je: "Naučio sam da tražim svoju sreću ograničavajući svoje želje, a ne pokušavajući da ih zadovoljim." Marko Aurelije je napisao: "Živite sa bogovima. A onaj koji to bude činio stalno pokazuje da je njegova duša zadovoljna onim što mu je dodeljeno." U Bibliji piše: "Živite slobodno od ljubavi prema novcu i budite zadovoljni onim što imate, jer je Bog rekao "nikada te neću ostaviti; nikada te neću napustiti."" Kineski filozof Čuang Ce jednom je napisao u 3. veku p. n. e. "Gospodin koji duboko prodire u sve stvari i u harmoniji je sa njihovim transformacija, biće ispunjen šta god to donese. On prati tok prirode u bilo kojoj situaciji u kojoj se može naći."

Izgleda da se literatura generalno slaže da je ispunjenost možda stanje idealno postignuto kroz to da je osoba srećna onim što ima, za razliku od postizanja svojih većih ambicija, kako je Sokrat opisao: "Onaj ko nije zadovoljan onim što ima, ne treba biti zadovoljan onim što bi voleo da ima," I pored toga, može postojati niz elemenata postignuća koji mogu olakšati pronalaženje stanja lične ispunjenosti: jaka porodica, jaka lokalna zajednica i zadovoljstvo sa životnim osnovnim potrebama, kao što je izraženo u Maslovljevoj hijerarhiji potreba. Uopšteno gledano, što se više potreba iz Maslovljeve hijerarhije postigne, lakše se postiže ispunjenost.