Istraživačka stanica Petnica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Petnica.
Logo
Istraživačka stanica Petnica

Istraživačka stanica Petnica je organizacija koja se profesionalno bavi podrškom i obrazovanjem mladih koji prevazilaze nivo regularnih školskih programa, po čemu je jedinstvena na teritoriji srednje i jugoistočne Evrope. Rad u stanici organizovan je kroz seminare različitih programa, i u većinu programa je uključena srednjoškolska populacija učenika. Sem njih, seminarima prisustvuju i osnovci, studenti i nastavnici.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Petnička pećina
Stari stacionar (današnja biblioteka) ISP i crkva u Petnici

Istraživačka stanica Petnica smeštena je u selu Petnica, oko 7 km jugoistočno od Valjeva, tj. oko 90 km jugozapadno od Beograda. Na ovom mestu nalaze se brojna kulturna i prirodna obeležja, na prvom mestu Petnička pećina (spomenik prirode i arheološko neolitsko nalazište). U blizini Stanice, nekoliko kilometara zapadno, nalazi se klisura reke Gradac, jedan od tri predela izuzetnih odlika na teritoriji Srbije. U neposrednoj blizini IS Petnica nalazi se i Crkva Uspenja presvete Bogorodice (podignuta na ostacima srednjovekovnog manastira), Petničko jezero (veštačka akumulacija), rekreativni centar.

Stanica je osnovana 1982. godine na inicijativu grupe mladih istraživača, nastavnika i studenata nezadovoljnih postojećom praksom u obrazovanju i formiranju mladih naučnih kadrova[1]. To je bila prva nezavisna obrazovna organizacija na prostorima SFRJ. Ubrzo po osnivanju, Stanica je postala centar inovativnog naučnog obrazovanja i profesionalno utemeljenog podsticanja mladih talenata, poznata i u zemlji i u inostranstvu. Tokom dve decenije postojanja i rada, IS Petnica je realizovala oko 2000 seminara, na kojima je učestvovalo preko 40000 učesnika[1].

Istraživačka stanica Petnica danas se prostire na oko 7500 kvadratnih metara uređenog radnog i boravišnog prostora i svrstava se u vrh svetskih institucija za vanškolsko naučno obrazovanje mladih ljudi. Raspolaže učionicama i laboratorijama snabdevenim savremenom tehnikom i neophodnim resursima za istraživanja, kao i bogatom i modernom naučnom bibliotekom, odnosno računarskim potencijalom i bežičnim internetom.[2] Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu donirala je biblioteci Istraživačke stanice stotinu naučnih knjiga, koje je američki ambasador Kajl Randolf Skot predao na korišćenje u martu 2019. godine.[3]

Programi u IS Petnica[uredi | uredi izvor]

Nastavni centar i stari stacionar (današnja biblioteka) u ISP
Mesto odmora za vreme pauza
Zgrada laboratorije

Trenutno postoji 16 naučnih programa u Stanici, koji pokrivaju 16 nauka ili naučnih disciplina[traži se izvor] -

Sem ovih, postoje i programi bibliotekarstva (ili nauke o informacijama), Eksploratorijum (seminar posvećen metodologiji naučnog istraživanja), kampovi praćenja meteorskih rojeva, Letnja naučna škola (čiji su polaznici učenici sedmog razreda osnovne škole), kao i seminari posvećeni nastavnicima[traži se izvor].

Program arheologije[uredi | uredi izvor]

Škola arheologije je jedinstven primer, jer je jedini slučaj gde se srednjoškolci upoznaju sa arheologijom. Jedan je od prvih seminara u stanici i jedan od razloga za otvaranje stanice na njenoj lokaciji (zbog arheološkog lokaliteta Naselje ispred Male pećine). Rad se zasniva na teoretskom upoznavanju sa osnovnim karakteristikama arheoloških perioda i kulturnih grupa, pravilno korišćenje stručne literature, metodološki okviri prilikom terenskih i kabinetskih aktivnosti, upoznavanje i rad sa arheološkom dokumentacijom, analitička obrada pokretnog arheološkog materijala, upoznavanje i rad sa određenim hemijskim, biološkim i fizičkim analizama, eksperimentalna arheologija, kao i modeli pisanja naučnih radova i prezentacije istih.[4] Stanica poseduje svoju arheološku zbirku i laboratoriju za analitičku arheologiju. Trenutni rukovodilac programa je Vladimir Pecikoza[traži se izvor].

Program geologije[uredi | uredi izvor]

Polaznici programa geologije na terenskim vežbama

Program geologije se od drugih seminara razlikuje po tome što organizuje seminare iz nenastavnih oblasti[traži se izvor]. Naime, geologija se, kao predmet, ne sluša u srednjim školama (sem specijalizovanim školama), pa se u predavanjima kreće od najosnovnijih stvari. Neke od tema koje se obrađuju na seminarima za mlađe polaznike su: minerali, stene, geološka istorija, nemirna Zemlja (seizmologija), vulkanizam, podzemne vode, tektonika ploča, fosili, i mnoge druge. Na seminarima za starije polaznike obrađuju se metode geoloških istraživanja, pa su i predavanja vezana za tu tematiku. Neke od tema predavanja su: primenjena geomorfologija, geološko kartiranje, strukturna geologija, daljinska detekcija, geotehnika, geofizika, i dr.

Pored predavanja, polaznici rade vežbe u kabinetu, ali i na terenu. Za mlađe polaznike organizuje se obilazak okoline Valjeva, kako bi savladali petrologiju i geološko kartiranje, i bili spremni za izradu samostalnih radova.[traži se izvor]

Program molekularne biomedicine (ranije biohemija)[uredi | uredi izvor]

Program molekularne biomedicine u ISP, obuhvata multidisciplinarni pristup takozvanim „životnim naukama“ ili life science naukama, kao sto su biohemija, anatomija, fiziologija, imunologija kao i sve druge nauke koje su na neki način povezane sa biohemijskim funkcionisanjem organizma. Kao i obično zimski seminari su puni zanimljivih predavanja o DNK, aminokiselinama i proteinima, metabolizmu, enzimima i još mnogo čemu. Na kraju zimskog seminara piše se seminarski rad čija odbrana (način prezentacije, izvori podataka, zanimljivosti, celokupan izgled prezentacije) utiče na selekciju kandidata. Nakon zimskog seminara vrši se selekcija i preostali učenici bivaju pozvani na prolećni seminar gde se obrađuju metode naučnog rada. Između ostalog uče se tehnike u imunologiji, hromatografije, elektroforeze, enzimski eseji, mikrobiologija itd. Sve ovo ima za cilj da se mlađi polaznici upoznaju sa tehnikama rada, koje će iskoristiti u svojim samostalnim naučnim radovima na letnjem seminaru. Letnji seminar je najduži i služi za samostalnu izradu naučnih radova. Jesenji seminari traju oko 3-4 dana i služe za finalizaciju letnjih radova, odnosno pisanje izveštaja. Takođe često se na ovom seminaru obrađuje i neka zanimljiva tema iz oblasti biohemije, npr. forenzika, neurobiologija, genetika itd. Najbolji radovi odlaze na konferenciju, gde se prezentuju pred komisijom, u vidu postera ili usmene prezentacije[traži se izvor].

Program društvene istorije[uredi | uredi izvor]

U saradnji sa Udruženjem za društvenu istoriju, 2000. godine u okviru stanice je pokrenut Seminar društvene istorije (SDI). Kao i ostali seminari u Stanici, SDI je namenjen dodatnom, vanškolskom naučnom obrazovanju učenika, studenata i nastavnika. Seminar u toku godine organizuje redovne programe za nove i stare polaznike.

Rukovodilac SDI je Aleksandar Rafailović, apsolvent istorije na Filozofskom fakultetu[traži se izvor].

Predsednik Programske komisije SDI je mr Goran Miloradović iz Instituta za savremenu istoriju, Beograd[traži se izvor].

U okviru seminara, objavljeni su sledeći zbornici polazničkih radova[traži se izvor]:

  1. Mali čovek i velika istorija: istraživanja društvene istorije, Petničke sveske 52, Istraživačka stanica Petnica, Valjevo 2002.
  2. Usmena prošlost, Petničke sveske 55, Istraživačka stanica Petnica, Valjevo 2004.

Nagrade i odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Ukazom Predsednika Republike Srbije o odlikovanjima povodom Dana državnosti Republike Srbije od 2012. godine, Istraživačka stanica Petnica je odlikovana Sretenjskim ordenom drugog stepena, za zasluge u razvoju podmlatka i unapređenje obrazovanja. Prema obrazloženju Predsednika: IS Petnica se bavi razvojem nauke, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture.[5]

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Seksualno zlostavljanje učenica[uredi | uredi izvor]

Pet žena je u 1590. br. nedeljnika vreme, izašlog 24. juna 2021, podelilo iskustvo seksualnog nasilja koje su pretrpele u IS „Petnica“ kažu da su bile u kontaktu sa još žrtava i daj ih je najmanje 20. Sva iskustva su se desila između 2003. i 2014. neke su prijavile slučaj odmah, a neke tek par godina kasnije. Sve sagovornice su navele počinioca kao Branislava Savića[6]. Uprava „Petnice“ je priznala da je za problem znala još 2014. ali nije ništa preduzela do 2017. kada je raskinut radni odnos sa osumljičenim, ali ga je Petnica nastavila da ga angžuje sve do 2019. Najveće postignuće koje učenik može da postigne je da im rad bude objavljen u „Petničkim sveskama“. Ko to uspe može da bude siguran da će ga pozvati i iduće godine. Srednjoškolci su pod velikim pritiskom, jer nepozivanje u Petnicu doživljavaju kao lični neuspeh. On je koristi njegovu poziciju i učenicama govorio da im rad neće biti objavljen ako ne urade ono što on hoće ono čega učenice nisu bile svesne je da je njegovo bilo samo da lektoriše rad, formatira formule, sredi grafikone. U jednom slučaju je od žrtve, koja je tada imala 16 godina, tražio da skine brushalter, a kada je to odbila krenuo je da je brutalno vređa i onda joj tražio da pere čaše sa vodom (bez deterdženta) dok je fotografiše zatim joj je tražio da pije iz prljave čaše. U leto 2014. jedna polaznica seminara biologije odlazi kod navodnog zlostavljača i on je tera da pije alkohol, preti joj da skine brushalter, pokušava nasilno da joj smakne bretelu majice. Postoje fotografije na kojima ova devojka sklupčana plače na stolici, navodi list Vreme.[7]

30. juna direktor IS „Petnica“ Nikola Božić podneo je ostavku. Tanja Adnađević je rekla da je Upravni odbor preuzeo rukovođenje IS „Petnica“[8].

Autorka originalnog teksta je za televiziju N1 da su joj se posle teksta javile još 6 žena i da je najraniji slučaj iz 1993.[9]

Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu formiralo predmet o mogućem seksualnom zlostavljanju u Istraživačkoj stanici Petnica. Viša javna tužiteljka u Valjevu Dragana Marković rekla je da je predmet formiran 24. juna kada je nedeljnik "Vreme" objavio svedočenja pet anonimnih osoba koje su navele da su seksualno zlostavljane u Petnici u periodu od 2003. do 2014. godine.[10]

Policija je u Savićevom stanu zaplenija kutiju sa nagativima fotografskim filmovima, na kojima se nalaze obnažene maloletnice koje su pohađale seminare u Petnici.[11]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Petnica“, godišnjak Istraživačke stanice Petnica, broj 23, YU ISSN 0354-6810
  2. ^ Micić, Jelena (16. 4. 2018). „Petnica: Konkurs za talentovane osnovce”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 16. 4. 2018. 
  3. ^ „Ambasada SAD donirala 100 vrednih naučnih knjiga Petnici”. Radio-televizija Srbije. 21. 2. 2016. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  4. ^ „Program arheologije”. Arhivirano iz originala 23. 01. 2019. g. Pristupljeno 22. 01. 2019. 
  5. ^ „Odlikovanja i unapređenja povodom Dana državnosti Srbije”. Vreme (na jeziku: srpski). 2012-02-16. Pristupljeno 2023-08-02. 
  6. ^ „Bivši direktor Petnice saopštio ime osumnjičenog za seksualno zlostavljanje”. Danas (na jeziku: srpski). 2021-06-27. Pristupljeno 2023-08-02. 
  7. ^ Gligorijević, Jovana (2021-06-23). „Zavera ćutanja koja je dugo trajala - Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnica - Nedeljnik Vreme”. Vreme (na jeziku: srpski). ISSN 0353-8028. Pristupljeno 2023-08-02. 
  8. ^ „Direktor IS "Petnica" Nikola Božić podneo ostavku”. RTS. Pristupljeno 2023-08-02. 
  9. ^ Pašić, Danijela (2021-06-24). „Gligorijević: Javile se nove žrtve nasilja u Petnici, moguće da ih je mnogo više”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-08-02. 
  10. ^ Gligorijević, Jovana (2021-06-30). „Izvinjenja, reakcije i istraga - Slučaj »Petnica«, nedelju dana kasnije - Nedeljnik Vreme”. Vreme (na jeziku: srpski). ISSN 0353-8028. Pristupljeno 2023-08-02. 
  11. ^ Milovanović, Tanja (2022-03-30). „Istragu seksualnog uznemiravanja u "Petnici" usporila veštačenja slika”. NOVA portal (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-08-02. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Istraživačka stanica Petnica na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Истраживачка_станица_Петница&oldid=26892429”