Pređi na sadržaj

Ištar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ištar je u Sumeru obožavana još od doba Uruka (4000. godine pre nove ere - 3100. godine pre nove ere), ali broj njenih vernika nije bio velik pre osvajanja Sargona Akadskog. Nakon ovih osvajanja, postala je jedno od najznačajnijih božanstava u sumerskom panteonu, [1] [2] sa hramovima širom Mesopotamije. Posebno su je voleli Asirci, postala je najznačajnije božanstvo u njihovom panteonu, iznad njihovog nacionalnog božanstva Ašura. Ištar se spominje i u hebrejskoj Bibliji, snažno je uticala na feničansku boginju Astoret, koja je kasnije uticala na grčku boginju Afroditu . Njen kult nastavio je da cveta sve do prvog i šestog veka nove ere kada je njen značaj opao u jeku hrišćanstva, iako je opstao u delovima Gornje Mesopotamije sve do osamnaestog veka.

Ištar se pojavljuje u više mitova nego bilo koje drugo sumersko božanstvo. U standardnoj akadskoj verziji Epa o Gilgamešu, Ištar traži da Gilgameš postane njen suprug. Kada je on odbije, ona oslobodi Nebeskog bika, što dovodi do smrti Enkidua i navodi Gilgameša da se suoči sa svojom smrtnošću.

Najpoznatiji mit Inane-Ištar je priča o njenom silasku i povratku iz Kur-a, drevnog sumerskog podzemlja, u kojem pokušava da osvoji domen svoje starije sestre Ereškigal, kraljice podzemlja.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Deo kamene ploče iz hrama Inana u Nipuru koji prikazuje sumersku boginju, verovatno Inanu (2500. p. n. e.)
Ishtar na kamenom reljefu, oko 2300-2000. p. n. e.

Inana i Ištar bile su prvobitno odvojena, nepovezana božanstva[3][4][5][6][7], ali su poistovećene jedna sa drugom za vreme vladavine Sargona Akadskog i smatrane su efektivno istom boginjom pod dva različita imena. Poreklo imena Inana može može biti sumerska fraza nin-an-ak, što znači "Nebeska dama".

Poreklo i razvoj[uredi | uredi izvor]

Inana je predstavljala problem za proučavanje mnogim učenjacima zbog činjenice da njena sfera moći sadrži više kontradiktornih aspekata nego bilo koje drugo božanstvo. Predložene su dve glavne teorije o njenom poreklu. [8] Prvo objašnjenje kaže da je Inana rezultat sinkretizma između nekoliko prethodno nepovezanih sumerskih božanstava. [8] Drugo objašnjenje kaže da je Inana izvorno semitsko božanstvo i da je dodata u sumerski panteon gde je preuzela sve uloge koje još nisu bile dodeljene drugim božanstvima. [9]

Obožavanje[uredi | uredi izvor]

Deo prednjeg dela vavilonskog hrama posvećenog Ištar u Uruku, izgrađen oko 1415. p. n. e., tokom Kasitskog perioda ( oko 1600. p. n. e. - oko 1155. p. n. e.) [10]

Pre Sargonske ere, Inana praktično nije imala kult, [4] ali je posle Sargonove vladavine brzo postala značajno božanstavo sumerskog panteona. [4] [11] [12] [2] Bili su joj posvećeni hramovi u Nipuru, Lagaš i Ur, [4] A glavni centar kulta bio je Eana hram u Uruku, [4] [13] [14] [a] čije ime znači "Kuća neba". Kasnije su je naročito obožavali u gornje Mesopotamijskom kraljevstvu Asirije (moderni severni Irak, severoistok Sirije i jugoistok Turske), posebno u gradovima Nineveh, Ašur i Arbela. [15] Tokom vladavine asirskog kralja Assurbanipal-a, Ištar je najvažnije božanstvo u asirskom panteonu, nadmašivši čak i asirskog nacionalnog boga Ašura. [16]

Ikonografija[uredi | uredi izvor]

Simboli[uredi | uredi izvor]

Inana-Ištarin najčešći simbol bila je osmokraka zvezda [17] mada tačan broj krakova ponekad varira. [18] Šestokrake zvezde se takođe često javljaju, ali njihovo simbolično značenje nije poznato. [19]

Inana-Ištar bila je povezana i sa lavovima [20] [21] koje su u drevnoj Mesopotamiji smatrali simbolom moći. [20] Njene asocijacije sa lavovima počele su tokom sumerskih vremena; [21] posuda sa hloritom iz hrama Inana u Nipuru, prikazuje veliku mačku koja se bori protiv džinovske zmije, a na kuglastom natpisu piše "Inana i zmija", što ukazuje da mačka treba da predstavlja boginju. [21] Tokom Akadijskog perioda, Ištar se često prikazivao kao teško naoružana boginja ratnika, sa lavom kao jednim od njenih atributa. [22]

Golubovi su takođe bili istaknuti životinjski simboli povezani sa Inana-Ištar. [23] [24] Golubovi su prikazani na kultnim objektima povezanim sa Inanom već početkom trećeg milenijuma pre naše ere. [24] Figurine olovnih golubica otkrivene su u hramu posvećenom Ištar u Ašuru, i datiraju iz trinaestog veka pre nove ere [24].

Ličnost[uredi | uredi izvor]

Drevni akadski prikaz Inane oko 2334 - oko 2154. p. n. e. [25]

Sumeri su obožavali Inanu kao boginju i rata ali i plodnosti. [5] Za razliku od drugih bogova, čije su uloge bile statične, priče o Inani opisuju je u brojnim pohodima. [26] [27] Prikazana je kao mlada i impulsivna. [26] [27]

Iako su je obožavali kao boginju ljubavi, Inana nije bila boginja braka, niti je na nju ikada gledano kao na boginju majku. [28] U Inaninom spuštanju u podzemni svet, Inana prema svom ljubavniku Dumuzidu postupa bezobzirno. [28] Ovaj aspekt Inanine ličnosti naglašen je u kasnijoj standardnoj akadskoj verziji Epa o Gilgamešu u kojoj Gilgameš ukazuje na Ištarin loš način ophođenja prema sopstvenim ljubavnicima.

Inana je takođe obožavana kao jedno od sumerskih ratnih božanstava. [13] [29] Jedna od njenih himni izjavljuje: "Ona podstiče zbunjenost i haos prema onima koji su joj neposlušni, ubrzavajući pokolj i podstičući razornu poplavu, obučenu u zastrašujuće zračenje. To je njena igra da ubrza sukob i bitku, neumorna., vezanje sandala."[30] Sama bitka se ponekad nazivala „plesom Inane“. [31]

Kasniji mitovi[uredi | uredi izvor]

Ep o Gilgamešu[uredi | uredi izvor]

Antički mezopotamijski reljef od terakote, na kojem se vidi kako Gilgameš ubija Nebeskog bika, kojeg je Ištar poslala [32]

U akadskom Epu o Gilgamešu, Ištar se pojavljuje nakon što su se Gilgameš i njegov drug Enkidu vratili u Uruk i zahteva da Gilgameš postane njen suprug. [33] Gilgameš je odbija, ističući kako nije dobro tretirala svoje prethodne ljubavnike. [33]

Razbešnjena Gilgameševim odbijanjem, [33] Ištar odlazi na nebo i govori svom ocu Anu da ju je Gilgameš uvredio. [33] Anu je pita zašto se žali njemu umesto da se sama suprotstavi Gilgamešu. [33] Ištar traži da joj Anu preda Nebeskog bika [33] i zakune se da će, u suprotnom, „provaliti vrata pakla."

Anu daje Ištar Nebeskog bika, a Ištar ga šalje da napadne Gilgameša i njegovog prijatelja Enkidua . [32] [34] Gilgameš i Enkidu ubijaju Bika i prinose njegovo srce bogu sunca Šamašu. [35] [34] Dok se Gilgameš i Enkidu odmaraju, Ištar staje na zidove Uruka i proklinje Gilgameša. [35] [36] Enkidu otrgne Bikovu desnu nogu i baci je u Ištarino lice (Enkidu kasnije umre zbog tog izliva besa.) [36] Ishtar zajedno saziva "kurtizane, prostitutke i bludnice" [35] i naređuje im da tuguju za Bikom Nebeskim. [35] [36] U međuvremenu, Gilgameš održava proslavu zbog pobede. [37] [36]

Kasnije u epu, Utnapištim pripoveda Gilgamešu o velikom potopu [38] koji je poslao bog Enlil da uništi sav život na zemlji, jer su ljudi, pravili previše buke i sprečavali ga da spava. [39] Utnapištim govori o tome kako je, kad je došlo do potopa, Ištar plakala i tugovala zbog uništenja čovečanstva, zajedno sa Anunakijem . [40] Kasnije, nakon što je poplava opala, Utnapištim prinosi dar bogovima. [41] Ištar se pojavljuje pred Utnapištimom noseći ogrlicu od lapis lazula s perlama u obliku insekata i govori mu da Enlil nikada nije razgovarao o poplavi s bilo kojim drugim bogom. [42] Ona mu se zaklinje da nikada neće dozvoliti da Enlil izazove još jedan potop [42] a svoju ogrlicu proglašava znakom zakletve. [42] Ištar poziva sve bogove, osim Enlila, da se okupe oko prinosa i uživaju. [43]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ modern-day Warka, Biblical Erech

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Wolkstein & Kramer 1983, str. xviii.
  2. ^ a b Nemet-Nejat 1998, str. 182.
  3. ^ Mark 2011.
  4. ^ a b v g d Leick 1998, str. 87.
  5. ^ a b Black & Green 1992, str. 108.
  6. ^ Wolkstein & Kramer 1983, str. xviii, xv.
  7. ^ Collins 1994, str. 110–111.
  8. ^ a b Vanstiphout 1984, str. 228.
  9. ^ Vanstiphout 1984, str. 228–229.
  10. ^ Piveteau 1981, str. 16–17.
  11. ^ Kramer 1961, str. 101.
  12. ^ Wolkstein & Kramer 1983, str. xiii–xix.
  13. ^ a b Black & Green 1992, str. 108–109.
  14. ^ Harris 1991, str. 261–278.
  15. ^ Guirand 1968, str. 58.
  16. ^ Black & Green 1992, str. 99.
  17. ^ Black & Green 1992, str. 156, 169–170.
  18. ^ Liungman 2004, str. 228.
  19. ^ Black & Green 1992, str. 170.
  20. ^ a b Black & Green 1992, str. 118.
  21. ^ a b v Collins 1994, str. 113–114.
  22. ^ Black & Green 1992, str. 119.
  23. ^ Lewis & Llewellyn-Jones 2018, str. 335.
  24. ^ a b v Botterweck & Ringgren 1990, str. 35.
  25. ^ Wolkstein & Kramer 1983, str. 92, 193.
  26. ^ a b Vanstiphout 1984, str. 225–228.
  27. ^ a b Penglase 1994, str. 15–17.
  28. ^ a b Black & Green 1992, str. 108–9.
  29. ^ Vanstiphout 1984, str. 226–227.
  30. ^ Enheduanna pre 2250 BCE „A hymn to Inana (Inana C)”. The Electronic Text Corpus of Sumerian Literature. 2003. lines 18–28. 4.07.3. 
  31. ^ Vanstiphout 1984, str. 227.
  32. ^ a b Dalley 1989, str. 81–82.
  33. ^ a b v g d đ Dalley 1989, str. 80.
  34. ^ a b Fontenrose 1980, str. 168–169.
  35. ^ a b v g Dalley 1989, str. 82.
  36. ^ a b v g Fontenrose 1980, str. 169.
  37. ^ Dalley 1989, str. 82-83.
  38. ^ Dalley 1989, str. 109–116.
  39. ^ Dalley 1989, str. 109–111.
  40. ^ Dalley 1989, str. 113.
  41. ^ Dalley 1989, str. 114.
  42. ^ a b v Dalley 1989, str. 114–115.
  43. ^ Dalley 1989, str. 115.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Ištar na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иштар&oldid=27752865”