Pređi na sadržaj

KANT Z-1007

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
KANT Z-1007bis
Bombarder KANT Z-1007bis u letu
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1938.
Dužina18,35
Razmah krila24,80
Visina5,22
Površina krila70,00
Prazan9.396
Normalna poletna13.621
Klipno-elisni motor3 h Piaggio P.XI R.C.40 14 cil.
Snaga3 x 745 kW
Maks. brzina na Hopt458 km/h
Maks. brzina na H=0338 km/h
Dolet1.795 km
Plafon leta7.500 m

KANT Z-1007/ CANT Z.1007 je italijanski srednjekrilni jednokrilac, tromotorni višenamenski avion, najčešće se koristio kao bombarder u periodu uoči u toku i neposredno posle Drugog svetskog rata.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Dr.Filippo Zappata konstruktor aviona KANT Z-1007
Motor Piaggio P.XI R.C.40, aviona KANT Z-1007
Avion KANT Z-1007bis na Siciliji 1941.
Crtež aviona KANT Z-1007bis u tri projekcije

Godine 1934. Regia Aeronautica RA (Italijansko ratno vazduhoplovstvo) je zatražila od italijanskih proizvođača aviona da podnesu predloge za novi srednji bombarder. Specifikacijom su zahtevani: brzine od 330 km/h na 4.500 m i 385 km/h na 5.000 m, doletu od 1.000 km i nosivost 1.200 kg bombi. Na konkursu su učestvovali Pijađio, Maki, Breda, Kaproni i Fiat. Od ponuđenih aviona izabrani su tromotorci: Savoja-Marketi SM.79 i KANT Z-1007, i dvomotorac Fiat BR.20.

Na osnovu ovog zahteva, glavni konstruktor firme Cantieri Aeronautici e Navali Triestini (CANT) inženjer Filippo Zappata, je 1935. godine paralelno projektovao dva srednja bombardera, dvomotorni KANT Z.1011 i tromotorni KANT Z.1007. Predviđeno je da oba imaju linijske motore Isotta Fraschini Asso XI.RC od 619 kW (830 KS) i da su drvene konstrukcije.

Avion Z.1011 je izveo svoj prvi let 2. marta 1936. sa radijalnim motorom Gnome-Rhône Mistral Major RC snage 710 kW (950 KS). Ti motori su ubrzo zamenjeni linijskim motorima V-12 Isotta-Fraschini Asso XI. RCs snage 610 kW (820 KS). Napravljeno je pet prototipova Z.1011 i poslato na testiranje.

Prvi prototip aviona Z.1007 je poleteo u martu 1937. godine, pokazao se superiornijim u odnosu na Z.1011, uz pohvale njegovoj upravljivosti i agilnosti. Njegove performanse bile su ispod onih definisanih zahtevom RA. Bez obzira na to, RA se odlučila za taj avion a CANT i njegov glavni inženjer Zapata su pristupili preprojektovanju aviona kako bi ispunio zahteve RA.

Pet aviona Z.1011 napravljenih pre nego što se Regia Aeronautica RA odlučila za tromotorni Z.1007, korišteni su za transport i obuku pilota kadeta.

Prepravka aviona Z.1007 se nije zaustavila samo na povećavanju snage motora nego je došlo do totalne revizije kompletnog projekta tako da je dobijen potpuno novi avion kome je ostala samo oznaka Z.1007bis uz dodatak bis. Avion je potpuno drvene konstrukcije, čistih aerodinamičkih linija sa tri motora dva na krilima i treći na kljunu aviona. Koristili su se različiti motori ali u najvećem broju primeraka ugrađivani su motori Piaggio P.XI R.2C 40 snage 1012KS(745kW). Sva tri točka stajnog trapa su se u toku leta uvlačili i telo aviona. Prednji točkovi u gondole motora a zadnji točak u trup aviona. Ovaj avion je bio proizveden u najvećem broju primeraka u odnosu na ostale avione iz porodice. Poboljšavanje se vršilo paralelno sa proizvodnjom, tako da se avioni istog tipa a iz dve različite serije međusobno razlikuju.

Sledeće poboljšanje ovog aviona se ogleda kroz avion Z.1007ter. Avion je prvenstveno zamišljen ka transportni, Međutim zbog svojih kvaliteta poslužio je kao višenamenski avion.

Jedna od verzija je bio avion Z.1015, predložen je kao eksperimentalna verzija Z.1007 već 1938. godine, ali nije razmatran sve do 1942. godine, kada je Alfa 135 zamenjena motorima Piaggio P.XIX RC.35. Imao je brzinu od 563 km/h, zahvaljujući ukupno ugrađenih preko 4.000 KS. Uspešno je testiran kao torpedni avion, ali nije operativno korišćen i nije se proizvodio. Sve vreme rata ovaj avion se koristio kao vojni poštanski avion.

Poslednji avion iz ove familije je bio KANT Z.1018. To je bio dvomotorni avion sa motorima Piaggio P.XII RC.35 snage 1.350KS(992kW), potpuno metalne monokok konstrukcije (kostur od duraluminijuma a obloga od legure lakih metala). Kad se pojavio bio je to savremeni avion i po tehničkim rešenjima a i po tehnologiji izrade. Koristio se kao srednji bombarder i torpedni avion. Prvi put je poleteo 9. oktobra 1939. godine ali kao avion drvene konstrukcije. U operativnu upotrebu je ušao 1942. zbog peripetija sa motorima. Njegove maksimalne sposobnosti nisu mogle da dođu do izražaja zbog malog broja aviona i kratkog veka upotrebe.

Zajednička karakteristika svih aviona iz ove familije je to da su svi sa manje ili više uspeha pokrivali sledeće oblasti: bombardovanje, pomorsko patroliranje, protiv brodska dejstva, izviđačko obaveštajnu delatnost a kad su zastarevali služili su za transport i obuku pilota.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Ovde će biti opisan avion Z.1007bis kao najizrazitiji primerak ove familije aviona.

Trup aviona Z.1007bis je okruglog ili elipsastog poprečnog preseka. Noseća konstrukcija je monokok napravljena od međusobno povezanih rebara i obložena šperpločama. Samo su obloge motora i gondole na krilima bile napravljene od metala. Trup aviona je bio dovoljno prostran da se u njega može smestiti posada od pet članova i potrebna oprema u zavisnosti od namene aviona. Ako je avion izviđački on je bio opremljen radio stanicom i fotografskom opremom kao i naoružanjem za odbranu aviona, bombarderska verzija ovog aviona mogla je da ponese u trupu 1.200 kg slobodno padajućih bombi. Na gornjoj strani trupa nalazila se kupola od pleksiglasa u kojoj se nalazio strelac sa mitraljezom. Prostorno posmatrano kabina pilota, navigatora i bomboluk predstavljaju posebne celine. Piloti su sedeli u tandem rasporedu (jedan iza drugog). U cilju povećanja doleta aviona, jedan ili dva dodatna rezervoara mogla su da se ugrade u odeljak za bombe. Ovo je naročito korisno za avione koji su leteli u pratnji konvoja i patrolirali morskim prostranstvima[1].

Pogonska grupa: Ovaj avion je bio opremljen sa tri radijalna vazduhom hlađena motora sa 14 cilindara (dupla zvezda) Piaggio P.XI R.C.40 snage 1012KS(745kW). Na vratilu motora su obično bile trokrake metalne elise promenljivog koraka u toku leta. Motori su bili postavljeni na čelične nosače i obloženi aluminijumskim limom. Na prednjem delu kapotaže motora nalazio se otvor za ulazak hladnog vazduha za hlađenje motora.

Krila aviona su bila drvene konstrukcije sa tri ramenjače, oblepljena gotovo celom svojom površinom šperpločama, samo su zakrilca i eleroni presvučeni impregniranim platnom. Na krilima su se nalazila proširenja na kojima su bili pričvršćeni motori a sa donje strane je bio prostor za smeštaj točkova i hidrauličnog sistema za uvlačenje točkova. Na podvesnim nosačima ispod krila avion je mogao da ponese 1.000 kg bombi.

Repne površine: Repni delovi aviona su izvedeni kao drvena konstrukcija s tim što su nepokretni delovi repa bili obloženi drvenom lepenkom a pokretni impregniranim platnom. Kod ovog aviona postoje dva modela. Jedan ima klasičan rep tj. sa jednim vertikalnim stabilizatorom a drugi model ima udvojeni vertikalni stabilizator.

Stajni trap mu je klasičan, imao je dve prednje glavne noge sa niskopritisnim gumama, prednji točkovi su se uz pomoć hidrauličnog uređaja uvlačili unazad u gondole motora u toku leta, a zadnji se u toku leta uvlačio u trup aviona.

Verzije[uredi | uredi izvor]

  • Z.1011 - prototip srednjeg bombardera sa 2 motora Isotta-Fraschini Asso XI. RCs (5 kom).
  • Z.1007 - prvi serijski model sa 3 motora Isotta Fraschini Asso XI,(34 kom).
  • Z.1007bis - drugi serijski model sa 3 motora Piaggio P.XI R.2C 40,(450 kom).
  • Z.1007ter - treći serijski model sa 3 motora Piaggio P.XIX, (50 kom).
  • Z.1015 - vojni poštanski avion sa 3 motora Piaggio P.XIX RC.35,(1 kom).
  • Z.1018 - vojni višenamenski avion sa 2 motora Piaggio P.XII RC.35,(20 kom).

Tabela tehničkih podataka za avione KANT Z.1007 - 1018[uredi | uredi izvor]

Tip KANT aviona Z 1011[2] Z 1007 Z 1007bis[3] Z 1007ter Z 1015[4] Z 1018[5]
Namena Bombarder Bombarder Bombarder Bombarder Poštanski Bombarder
Godina 12.03.1936. 03.1937. 07.1939. 1943. 20.01.1939. 1942.(9.10.39)
Posada 3 5 5 5 4 5
Dužina 17,00 m 17,80 m 18,35 m 18,35 m 17,80 m 17,60 m
Razmah 28,05 m 24,80 m 24,80 m 24,80 m 24,80 m 22,50 m
Visina 5,25 m 5,22 m 5,22 m 5,22m 5,30 m 6,10 m
Površ. krila 78,00 m² 63,10 m² 70,00 m² 70,00 m² 77,00m² 63,10 m²
Masa praznog 5.700 kg 8.816 kg 9.396 kg 9.000kg 9.000kg 8.800 kg
Masa poletna kg 12.733 kg 13.621 kg 10.465 kg 13.600 kg 11.500 kg
Broj motora 2 3 3 3 3 2
Motor Isotta Fraschini Asso XI Isotta Fraschini Asso XI Piaggio P.XI R.C.40 Piaggio P.XIX Piaggio P.XIX RC.35 Piaggio P.XII RC.35
Snaga 820KS(610kW) 830KS(619kW) 1012KS(745kW) 1150KS(845kW) 1500KS(1102kW) 1.350KS(992kW)
Max. brzina 370 km/h 380 km/h 458 km/h 490 km/h 563 km/h 525 km/h
Plafon 8.000 m 7.500 m 7.500 m 7.500 m 8.000 m 8.500 m
Dolet 2.000 km 1.500 km 1.795 km 2.250 km 1.500 km 1.335 km
Brzina penjanja 263m/min 343m/min 394 m/min 465 m/min m/min 529 m/min
Naoružanje 2h7,7mm 1x12,7mm; 1x7,7mm 2x12,7mm; 2x7,7mm 2x12,7mm; 2x7,7mm nenaoružan 3x12,7mm; 2x7,7mm
Nosivost bombi 1.000 kg 800 kg 1.200+1.000kg 1.000 kg 2.000 kg 1.550 kg

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • KANT Z.1011.
    KANT Z.1011.
  • Prototip aviona KANT Z.1007.
    Prototip aviona KANT Z.1007.
  • KANT Z.1007bis.
    KANT Z.1007bis.
  • KANT Z.1015.
    KANT Z.1015.
  • KANT Z.1018.
    KANT Z.1018.

Zemlje koje su koristile avion KANT Z-1007[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Ovaj avion je učestvovao na gotovo svim ratištima na kojima je učestvovala italijanska vojska ili vojske njenih saveznika. Prvo učešće je bilo u Bici za Britaniju kada su sa belgijskih aerodroma poletali u napad ili strateško izviđanje Engleske teritorije. Kasnije su sledile invazija na Grčku, ratne operacije na Mediteranu i severnoj Africi. Ovaj avion je značajno učestvovao u bombardovanju Malte polećući sa Sicilije i na kraju učestvujući na istočnom frontu protiv Sovjetskog Saveza.

Korišćenje aviona KANT Z-1007 na jugoslovanskom području[uredi | uredi izvor]

U Aprilskom ratu 1941. Italijani su koristili 49 ovih aviona za ofanzivno bombardovanje (aerodrom Mostar i primorski jugoslovenski gradovi). Posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije ovaj avion nije korišćen na ovom području. U jesen 1943. godine nakon kapitulacije Italije tri aviona ovog tipa su letela u sastavu Hrvatske Zrakoplovne Legije (organizaciono je pripadala Luftvafe-u).

U italijanskom vazduhoplovstvu koje je operisalo u saradnji sa zemljama antihitlerove kaolicije, avioni ovog tipa su korišćeni za dotur materijala diviziji Garibaldi koja ja ratovala u sastavu NOVJ (Narodno Oslobodilačke Vojske Jugoslavije) i partizanskim jedinicama NOVJ uglavnom u Crnoj Gori[6].

Sačuvani primerci aviona[uredi | uredi izvor]

Nažalost, danas ne postoji nijedan preživeli avion KANT Z.1007 Alcione.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://www.cmpr.it/MN%20-%20Manuale%20Cant.1007%20Monoderiva%20-FC/man.Cant.1007%20Monod..htm
  2. ^ www.airwar.ru/enc/bww2/z1011.html
  3. ^ http://www.airwar.ru/enc/bww2/z1007.html
  4. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 07. 08. 2022. g. Pristupljeno 07. 08. 2022. 
  5. ^ https://www.aeronautica.difesa.it/mezzi/mstorici/Pagine/CANT-Z-1018.aspx
  6. ^ V. Mikić; Italijanska avijacija u Jugoslaviji 1941—1943., VIIVJ, Beograd, 1998.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • V. Mikić; Italijanska avijacija u Jugoslaviji 1941—1943., VIIVJ, Beograd, 1998.
  • V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941—1945., VIIVJ, Beograd, 2000.
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.
  • The Illustrated Encyclopedia of Aircraft (Part Work 1982-1985). London: Orbis Publishing, 1985.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

KANT Z-1007 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=КАНТ_Z-1007&oldid=26892843”