Pređi na sadržaj

Кавалкада (film iz 1933)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kavalkada
Filmski poster
Izvorni naslovCavalcade
Žanrdrama
ScenarioRedžinald Berkli
Sonja Levijen
ProducentFrenk Lojd
Vinfild R. Šijan
Temelji se naCavalcade
Noel Kaurd
Glavne ulogeDajana Vinjard
Klajv Bruk
Una O’Konor
Ajrin Braun
Direktor
fotografije		Ernest Palmer
MontažaMargaret Klensi
DistributerFox Film Corporation
Godina1933.
Trajanje112 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet1.180.280 dolara
Zarada3,5 miliona dolara (globalno)
IMDb veza

Kavalkada (engl. Cavalcade) je američki epski dramski film iz 1933. godine u režiji Frenka Lojda. Scenario Redžinalda Berklija i Sonje Levijen zasnovan je na istoimenoj drami Noela Kauarda iz 1931. godine. U filmu glavne uloge tumače Dajana Vinjard i Klajv Bruk.

Priča predstavlja pogled na engleski život tokom prve trećine 20. veka od Nove godine 1899. do Nove godine 1933, iz ugla dobrostojećih stanovnika Londona, Džejn i Roberta Meriota, njihove dece, njihovih bliskih prijatelji i njihovih sluga. Nekoliko istorijskih događaja utiče na živote likova ili služi kao filmska postavka, uključujući Drugi burski rat, smrt kraljice Viktorije, potapanje RMS Titanika i Prvi svetski rat. Tokom celog filma, prolazak godina je naznačen datumima na naslovnim karticama, sa srednjovekovnom kavalkadom koja maršira u pozadini.

Film je osvojio tri Oskara, uključujući one za najbolji film i najbolju režiju.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Poslednjeg dana 1899. godine, Džejn i Robert Meriot, par iz više klase, vraćaju se u svoju gradsku kuću u otmenom delu Londona pre ponoći, kako bi mogli da održe svoju tradiciju proslave Nove godine uz ponoćnu zdravicu. Džejn je zabrinuta jer se Robert pridružio Imperijalnim dobrovoljcima kao oficir, i uskoro će otići da služi u Drugom burskom ratu. Batler Meriotovih, Alfred Bridžiz, pridružio se dobrovoljcima kao redov i takođe uskoro odlazi. Njegova supruga Elen, sobarica Meriotovih, brine se šta će biti sa njom i njihovom novorođenom bebom Feni ako Alfred bude ubijen ili ozbiljno povređen. U ponoć, porodice Meriot i Bridžiz nazdravljaju novom veku, dok Kuk pleše sa drugim veseljacima na ulici. Dok je Robert odsutan u ratu, Džejnina prijateljica Margaret Haris joj pravi društvo i pruža joj emocionalnu podršku. Robert i Alfred se vraćaju kući nepovređeni, a Robert je proglašen vitezom za svoju službu.

Alfred objavljuje da je kupio sopstveni pab novcem koji je delimično obezbedio Robert, kao i da će on i Elen napustiti Meriotove i preseliti se u sopstveni stan. Dok osoblje u prizemlju pije čaj da proslavi Alfredov povratak, dobijaju vest o smrti kraljice Viktorije.

Nekoliko godina kasnije, Alfred je postao alkoholičar i loše upravlja pabom. Elen planira prijatno društveno veče kada Džejn i njen sin Edvard, koji je sada student na Oksfordu, posete stan Bridžizovih. Elen ne govori Alfredu za posetu i laže Meriotove da on ne može da im se pridruži zbog povrede noge. Alfred se pojavljuje pijan, ponaša se grubo i uništava lutku koju je Džejn dala Feni, zbog čega Feni beži. Alfred je juri na ulicu, gde ga pregazi vatrogasno vozilo.

Sledeće godine, Meriotovi susreću Elen i Feni na obali, gde one žive od prihoda od paba, koji je sada u Eleninom vlasništvu. Feni je postala talentovana plesačica i pevačica. Edvard se zaljubio u svoju drugaricu iz detinjstva Edit Haris. Porodica svedoči istorijskom letu Luja Blerija preko Lamanša. Edvard i Edit se venčavaju i potom stradaju u potonuću Titanika.

Robert i Džo Meriot služe kao oficiri u Prvom svetskom ratu. Dok je na odsustvu, Džo se ponovo povezuje sa Feni, koja je sada izvođačica u noćnom klubu. Feni i Džo se zaljubljuju i Džo provodi većinu svog odsustva sa njom, bez znanja svojih roditelja. On predlaže brak, ali ona okleva da prihvati zbog razlike u njihovim društvenim klasama. Neposredno nakon što je primirje objavljeno 1918. godine, Elen otkriva Džejn za vezu njihove dece i zahteva da se Džo oženi Feni kada se vrati. Dok se Džejn i Elen raspravljaju, Džejn dobija telegram koji je obaveštava da je Džo poginuo u borbi.

Film se završava na Novu godinu 1933. godine, a Džejn i Robert, sada ostareli, nastavljaju svoju tradiciju proslave Nove godine ponoćnom zdravicom za svoje uspomene, ali i za budućnost.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Džo i Feni
Glumac Uloga
Dajana Vinjard Džejn Meriot
Klajv Bruk Robert Meriot
Una O’Konor Elen Bridžiz
Herbert Mandin Alfred Bridžiz
Beril Merser Kuk
Ajrin Braun Margaret Haris
Tempe Pigot gospođa Snaper
Merl Totenhem Eni
Frenk Loton Džo Meriot
Ursula Džins Feni Bridžiz
Margaret Lindsi Edit Haris
Džon Vorberton Edvard Meriot

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Snimatelji žurnala Fok Muvtonea poslati su u London da snime originalnu scensku produkciju kao vodič za adaptaciju filma.

Frenk Borzejgi je prvobitno planirao da režira film, ali je napustio projekat i u junu 1932. otišao da radi na drugom projektu. Direktor produkcije kompanije Foks Vinfild R. Šija odlučio je da koristi britanskog reditelja zbog scene filma, a Frenk Lojd je doveden u sastav. Proizvodnja se odvijala od početka oktobra do 29. novembra 1932.[1]

Film je bio jedan od prvih koji je upotrebio reči prokletstvo i pakao i drugo. Oni su korišćeni u predstavi. Postojala je zabrinutost u kancelariji Hejs da bi ovo moglo da bude presedan. Citiran je predsednik Foks Sidni Kent koji je rekao da blage vulgarnosti „ne mogu uvrediti nijednu osobu; i, na kraju krajeva, to je bila prava svrha Kodeksa. A što se tiče upotrebe stvaranja presedana koji bi mogli da slede drugi producenti, najbolji odgovor bi bio da bi svako ko bi mogao da napravi tako dobru sliku kao što je Kavalkada mogao biti opravdan da sledi presedan.“[1]

Film je premijerno prikazan u Njujorku 5. januara 1933. godine, ali je u bioskopima izašao tek 15. aprila.[1]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Film je bio instant komercijalni uspeh, zaradio je 1.004.000 dolara od iznajmljivanja u Severnoj Americi i 3,5 miliona dolara od iznajmljivanja širom sveta. U UK je zaradio preko milion dolara.[2] Na kraju je ostvario procenjeni profit od 2.500.000 funti tokom svog početnog prikazivanja u bioskopima.[3]

Mordaunt Hol iz Njujork Tajmsa nazvao je film „ najupečatljivijim“ i dodao: „U svim njegovim scenama postoji pedantna pažnja ka detaljima, ne samo u mizanscenu... već i u izboru igrača... Razvijen je sa tako izraženim dobrim ukusom i uzdržanošću da će se mnogima zamagliti oko nakon što vide ovu produkciju.“[4]

To je navodno bio omiljeni film Adolfa Hitlera.[5]

Film ima pozitivnu ocenu od 66% na veb lokaciji za prikupljanje recenzija Rotten Tomatoes na osnovu 35 recenzija, sa prosečnom ocenom 5,90/10. Konsenzus sajta glasi: „Iako je solidno odglumljen i prijatan za gledanje, Kavalkada nedostaje kohezija i žrtvuje istinsku emociju radi bezobraznosti.“[6]

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

Film je osvojio Oskara za najbolji film, Frenk Lojd je osvojio Oskara za najbolju režiju, a Oskara za najbolju umetničku režiju dobio je Vilijam S. Darling.[7] Dajana Vinjard je bila nominovana za Oskara za najbolju glumicu, ali je izgubila od Ketrin Hepbern za Ladolež.

Kavalkada je bio prvi film u produkciji Fox koji je osvojio Oskara za najbolji film, i jedini pre nego što se spojio sa 20th Century Studios 1935. i formirao 20th Century Studios.

Filmska arhiva Akademije arhivirala je Kavalkadu 2002.[8]

Kućni mediji[uredi | uredi izvor]

Kavalkada je objavljen u SAD na VHS-u 1993.[9]

Kavalkada je prvobitno objavljen na DVD-u 7. decembra 2010, kao najraniji zapis u 75-filmskoj, trotomnoj Twentieth Century Fox 75th Anniversary Collection, prestižnom setu sa početnom cenom od skoro 500 dolara.[10] Sa DVD i Blu-raj izdanjima Krila 24. januara 2012, film je postao jedini dobitnik Oskara za najbolji film koji nije dostupan na samostalnom DVD-u u Regionu 1.

Na kraju je objavljen odvojeno na američkom Blu-rej/DVD-u 6. avgusta 2013,[11] nakon što je dobio najviše glasova na Foksovoj onlajn anketi. [12]

Film je takođe dostupan za iznajmljivanje ili kupovinu u HD-u na raznim digitalnim uslugama koje su ograničene u SAD.[13][14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Cavalcade”. AFI Catalog. Pristupljeno 30. 4. 2018. 
  2. ^ ERNEST MARSHALL.LONDON (29. 4. 1934). „NOTES OF THE LONDON SCREEN: British Producers at Last Heed the Demand of the Public for An Improvement in Films – Other Items”. The New York Times. str. X4. 
  3. ^ „COLOSSAL FIGURES.”. The Sunday Times. Perth. 24. 12. 1933. str. 15 Section: First Section. Pristupljeno 21. 3. 2013 — preko National Library of Australia. 
  4. ^ „Movie Review”. The New York Times. Pristupljeno 4. 3. 2016. 
  5. ^ „Lively Leni Riefenstahl Dictator of German Films”. The Omaha Morning Bee-News. Omaha, Nebraska. 22. 11. 1934. str. 3 (login needed). Pristupljeno 11. 10. 2021. 
  6. ^ „Cavalcade (1933)”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 30. 7. 2022. 
  7. ^ „The New York Times: Cavalcade”. Movies & TV Dept. The New York Times. 2012. Arhivirano iz originala 10. 2. 2012. g. Pristupljeno 4. 3. 2016. 
  8. ^ „Preserved Projects”. Academy Film Archive. 
  9. ^ „Cavalcade VHS”. VHS Collector. Pristupljeno 5. 4. 2019. 
  10. ^ „Fox 75th Anniversary Collection”. Amazon. Pristupljeno 6. 3. 2013. 
  11. ^ „Cavalcade Blu-ray/DVD set”. Amazon. Pristupljeno 23. 8. 2013. 
  12. ^ „The People Have Spoken! Twentieth Century Fox Home Entertainment Announces "Voice Your Choice" Winners” (PDF). 20th Century Fox Home Entertainment. 6. 3. 2013. Pristupljeno 6. 3. 2013. [mrtva veza]
  13. ^ „Amazon Prime Video: Cavalcade”. Amazon. Pristupljeno 4. 5. 2019. 
  14. ^ „iTunes: Cavalcade”. Apple.com. Pristupljeno 4. 5. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Glancy, H. Mark.When Hollywood Loved Britain: The Hollywood 'British' Film 1939–1945. Manchester University Press, 1999.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кавалкада_(филм_из_1933)&oldid=26549761”