Kaika
| Kaika | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 208. p. n. e. |
| Datum smrti | 98. p. n. e. (110 godina) |
| Grob | Kasuga no Izakava no sano e no misasagi (Nara) |
| Car Japana | |
| Period | 158. p. n. e. – 98. p. n. e. (traditional)[1] |
| Prethodnik | Kogen |
| Naslednik | Sudžin |
Kaika (開化天皇 Kaika-tennō); poznat i kao Vakajamatonekohikoobi no Mikoto bio je deveti car Japana.[2][3] Smatra se da je vladao od 157. p. n. e. do 98. p. n. e.[4][5]
O vladaru[uredi | uredi izvor]
Današnji istraživači sumnjaju u postojanost devet careva Japana, u koje spada i Kaika, pa ih klasifikuju u tz. mitološke careve, sve do Sudžina nakon čega dolaze vladari sa čvršćim dokazima postojanja.[6] Ime „Kaika“ je posthumno ime koje se po japanskom običaju dodeljuje posle smrti.[7] Istoričari svrstavaju Kogena u tz. mitološke vladare jer čvrstih dokaza o njegovom životu i vladavini ne postoje i malo toga se zna o njemu.[8] U zapisima Kodžiki i Nihon šoki ostalo je sačuvano ime i genelogija vladara. Iako nema jačih dokaza da je ovaj vladar zaista vladao, Japanci su tradicionalno prihvatili njegovo postojanje održavajući mesto koje se smatra njegovim grobom (carski misasagi).[9] Džien, japanski pesnik, pisac i budistički monah iz 12. veka ostavio je zapis da je Kaika bio drugi sin cara Kogena i da je vladao iz palate Isakava-no-mija u Kacugi koja će kasnije postati deo Jamato provincije.[10]
Kaika je posthumno ime. Ipak sugeriše se da je to ime izvedeno iz kineske forme i može se povezati sa budizmom koji je kasnije došao u Japan, što govori da je taj naziv dodeljen dosta kasnije, verovatno u vreme kada je Kodžiki napisan.[9]
Pravo mesto gde je sahranjen car Kogen ni danas nije poznato[2] pa se umesto toga tradicionalno poštuje u šintoističkom hramu (misasagi) u Nari. Tamo je i njegov zvanični mauzolejum Kasuga no Izakava no sano e no misasagi.[11]
Supruge i deca[uredi | uredi izvor]
Carica: Ikagašikome (伊香色謎命), ćerka Ohesoki (大綜麻杵)
- Princ Mimakirihikoinie (御間城入彦五十瓊殖尊) (car Sudžin)
- Princeza Mimacu-hime (御真津比売命)
Taniva no Takanohime (丹波竹野媛), ćerka Taniva no Oagatanuši Jugori (丹波大県主由碁理)
- Princ Hikojumusu (彦湯産隅命)
Hahacu-hime (姥津媛), mlađa sestra Vaši-hime
Vaši-hime (鸇比売), ćerka Kacuragija no Tarumi no Sukunea (葛城垂見宿禰)
- Princ Taketojohazuravake (建豊波豆羅和気王)
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ "Genealogy of the Emperors of Japan" at Kunaicho.go.jp; retrieved 2013-8-28.
- ^ a b Imperial Household Agency (Kunaichō): 開化天皇 (9); retrieved 2013-8-28.
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon. str. 6–7 na sajtu Gugl knjige; Brown, Delmer M. (1979). Gukanshō. str. 252; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki. str. 93
- ^ Ponsonby-Fane, Richard. (1959). The Imperial House of Japan. str. 30.
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kaika Tennō" in Japan Encyclopedia. str. 451 na sajtu Gugl knjige
- ^ Yoshida, Reiji. "Life in the Cloudy Imperial Fishbowl", Japan Times. March 27, 2007; retrieved 2013-8-22.
- ^ Brinkley, Frank. (1915). A History of the Japanese People from the Earliest Times to the end of the Meiji Era. str. 21 na sajtu Gugl knjige
- ^ Kelly, Charles F. "Kofun Culture", Japanese Archaeology. April 27, 2009.
- ^ a b Aston, William. (1998). Nihongi, Vol. 1. str. 148–149.
- ^ Brown & Ishida 1979, str. 252
- ^ Ponsonby-Fane. str. 418.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Aston, William George. (1896). Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. London: Kegan Paul, Trench, Trubner. OCLC 448337491
- Brown, Delmer M.; Ichirō Ishida, ur. (1979). Gukanshō: The Future and the Past. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Chamberlain, Basil Hall. (1920). The Kojiki. Read before the Asiatic Society of Japan on April 12, May 10, and June 21, 1882; reprinted, May, 1919. OCLC 1882339
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1959). The Imperial House of Japan. Kyoto: Ponsonby Memorial Society. OCLC 194887.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). Jinnō Shōtōki: A Chronicle of Gods and Sovereigns. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.