Кактус

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kaktusi
Vremenski raspon: kasni eocen — danas
Ferocactus pilosus
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Caryophyllales
Porodica:
Cactaceae

Juss.
Potporodice

Kaktusi (Cactaceae) su porodica koja sadrži oko 127 rodova sa oko 1.750 poznatih vrsta,[1] i svi su višegodišnje biljke. Reč „kaktus” potiče iz starogrčkog κάκτος, кактос. Kaktusi su vrlo raznovrsni što se tiče oblika i veličine, a većina njih živi u sušnim staništima. Mnogi žive u izuzetno sušnom okruženju, čak su pronađeni i u pustinji Atakama, jednom od najsušnijih mesta na planeti. Skoro svi kaktusi su sukulenti, što znači da poseduju mesnate delove za čuvanje vode. Većina vrsta kaktusa izgubila je prave listove, zadržavajući samo bodlje, koje su visoko modifikovani listovi. Bodlje imaju ulogu u borbi protiv herbivora, a takođe sprečavaju gubitak vode. U odsustvu lišća, uvećana stabla vrše fotosintezu. Kaktusi su poreklom iz Amerike, a naseljavaju staništa od Patagonije na jugu, do delova zapadne Kanade na severu.

Kaktusi se upotrebljavaju na različite načine: mnoge vrste se koriste kao ukrasne biljke, dok se druge koriste za proizvodnju stočne hrane, ili u ishrani čoveka (najčešće zbog sočnih plodova).

Mnoge sukulentne biljke, kao što su vrste iz familije Euphorbiaceae, vrlo liče na kaktuse, pa ih zbog toga mnogi nepravilno nazivaju kaktusima.

Morfologija[uredi | uredi izvor]

Telo kaktusa[uredi | uredi izvor]

Nadzemni deo kaktusa, stablo, naziva se „telo”. Sredinom tela svakog kaktusa prolaze provodni snopići, od korena pa sve do vegetacione kupe biljke, gde se završavaju. Oko provodnih snopića nalazi se tkivo kambijum. Najprimitivniji kaktusi imaju tanko stablo, a kod razvijenijih kaktusa stablo je sve deblje. Funkciju listova, asimilaciju i razmenu gasova, preuzelo je telo kaktusa, odnosno stablo. Povećanje obima tela kaktusa dovodi do povećanja sloja parenhimskog tkiva, koje može da veže veliku količinu vode koja je potrebna za održavanje životnih procesa, posebno za vreme dugotrajnih suša. Visina im je veoma različita, a postoji i veliki broj različitih oblika. Mogu da budu nepravilnih oblika, stubasti, loptasti, pljosnati, cilindrični, razgranati. Postoje i epifitni kaktusi koji rastu u krošnjama stabala, a njihove stabljike vise slobodno nadole.

Epidermis[uredi | uredi izvor]

Pokorica (epidermis) je tkivo koje štiti biljke od nepovoljnih spoljašnjih uticaja, na primer uvenuća, iznenadnih toplotnih udara, prejakog osvetljenja itd. Ćelije na površini imaju kutikulu, a na površini se često izlučuje voskasta materija. Ispod pokorice je osnovno tkivo u kome se nalaze hloroplasti, koji obavljaju funkciju fotosinteze. Biljkama je neophodna razmena vodene pare i gasova, a u tom procesu učestvuju stome.

Asimilacija (ugradnja) ugljen-dioksida je kod kaktusa drugačija u odnosu na druge vrste biljaka jer se vrši i kada su pore zatvorene, a deo ukupne hemijske reakcije se prebacuje u noćne sate. To je veoma važno za čuvanje rezervne vode u telu kaktusa.

Bodlje (trnovi/igle)[uredi | uredi izvor]

Bodlje izrastaju iz posebnih organa koji se nazivaju areole, a sastoje se iz osnove, srednjeg dela i kupe. Za vreme rasta priljubljene su uz osnovu, i zato se mlade bodlje lako lome u svom donjem delu, gde je tkivo još mlado i mekano. Bodlje postepeno gube vodu i kada sazru postan tvrde i čvrste. Oblici bodlji su raznovrsni, a osnovni tipovi su: igličaste, vretenaste, čekinjaste, vlasaste i konusolike. Mogu da budu granate i pljosnate, poprečno nazubljene, a za neke vrste su karakteristične bodlje sa kukasto savijenim vrhom.

Koren[uredi | uredi izvor]

Korenski sistemi su obično razgranati, plitki i tanki, a široko se pružaju kako bi upijali površinsku vlagu.

Cvet, seme i plod[uredi | uredi izvor]

Kod primitivnih vrsta kaktusa cvetovi izrastaju na vrhovima bočnih grančica i imaju karakter transformisanog bočnog izdanka. Pupoljak takođe može da se transformiše u bočni izdanak, a ako se otkine može da se ožili i postane nova biljka. Čašica i krunica su srasle, a ceo cvet ima istu boju kao krunični listići. Svi organi cveta su spiralno raspoređeni, a plodnik je uvek podcvetan. Prema obliku cvetovi mogu da budu okruglasti, zvonasti, levkasti, cevasti, cilindrični. Većina kaktusa ima pravilne cvetove (aktinimorfne), ali ima i dosta rodova kod kojih su cvetovi zigomorfni. Cvetovi su pojedinačno raspoređeni i živopisnih su boja.

Seme kaktusa može biti veoma raznoliko. Kod nekih vrsta seme je krupno i pljosnato, u prečniku 1 do 2mm, ali postoje i vrste sa mnogo krupnijim semenom, ali i takve čije je seme sitno kao prah.Može biti glatko i sjajno ili hrapavo bez sjaja, sa brojnim izbočinama ili bradavicama. Najčešće je crne ili smeđe boje.

Plod kaktusa je sličan obliku jagode. Plodovi mogu biti obrasli bodljama, dlakasti ili ogoljeni. Kada sazru, osuše se, raspadaju se ili omekšaju, pa se raspu. Većina zrelih plodova puca vertikalno, a samo neki horizontalno. Pojedine vrste kaktusa stvaraju plodove u samom telu, koji se pojavljuju kada sazru.

CAM metabolizam[uredi | uredi izvor]

Poseban način fiksacije CO2 kod sukulentnih biljaka označava se kao CAM metabolizam, a biljke se nazivaju CAM biljkama. KOd ovih biljaka fiksacija CO2 iz vazduha i njegova redukcija su vremenski odvojeni. Tako se fiksacija CO2 obavlja noću, a korišćenje u fotosintezi danju, i to u istoj ćeliji. Kontrolu razmene gasova obavljaju stome koje su tokom dana najvećim delom zatvorene, a noću otvorene. Prednost ovih biljaka ogleda se u tome što primanje CO2 noću kada su temperature niže, dovodi do manjih gubitaka vode. Pri tom se znatne količine CO2 fiksiraju i odlažu u vakuole i tokom dana koriste u fotosintezi. Osnovni rezultat ovakvog puta je mala produktivnost, pa se tipične CAM biljke odlikuju sporim rastom, što je slučaj sa kaktusima. Među ovim biljkama postoje i druge čija produktivnost nije niska, kao što su na primer agave.

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Kaktusi kao endemiti rastu isključivo u Americi. Neke vrste iz roda Rhipsalis doprli su do Afrike i Indije. Posle otkrića Amerike kaktusi su preneti u Evropu, gde su se odomaćili i kao divlji proširili oko Sredozemnog mora. U Australiji su vrste iz roda Opuntia postale korov. U svojoj prvobitnoj domovini, kaktusi su se prilagodili i suši i hladnoći. Neke vrste dopiru na severu do Kanade, a na jugu do Patagonije.Kaktusi mogu dobro da rastu i na morskim obalama kao i na visokim planinama. U prirodi kaktusi mogu da opstanu tamo gde u njihovoj blizini nema drugih biljaka, jer se ne mogu takmičiti sa obližnjom bujnom vegetacijom. Zato najčešće rastu na veoma suvim položajima, među kamenjem, u pukotinama stena i sl.

Neke vrste kaktusa žive samo na ograničenim mestima, tj. njihov areal je ograničen. Za takve kaktuse najveća opasnost je čovek. Poljoprivredna proizvodnja, izgradnja veštačkih jezera i brana, naselja i industrijskih zgrada uništile su mnoga staništa kaktusa.

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Familija kaktusa je podeljena na oko 125 do 130 rodova koji sadrže od 1400 do oko 1500 vrsta.[2][3][4] Porodica kaktusa obuhvata četiri podfamilije, a to su:[2]

Jedini rod je Pereskia. Ova podfamilija obuhvata najprimitivnije kaktuse. Biljke su drveće ili grmlje sa pravim listovima i jednostavnim cvetovima koji su sakupljeni u grozdove.[2]

Ova podfamilija obuhvata visoko sukulentne vrste, od kojih samo neke imaju listove (dok su mlađe), ali se ono kasnije izgubi. Stabla su obično podeljena na različite zglobove,[2] a cvetovi su pojedinačni.

Jedini rod je Maihuenia, a obuhvata dve vrste koje su predstavljene niskorastućim formama.[2]

Ovo je najveća podfamilija i obuhvata sve vrste tipičnih kaktusa. Vrste su veoma raznolike što se tiče oblika i izgleda, mogu da budu loptaste, stubaste ili nekog drugog oblika. U ovu podfamiliju spadaju i mnoge epifitske vrste, kao i vrste kaktusa koje se gaje u kolekcijama.

Osnovne tehnike gajenja[uredi | uredi izvor]

Kaktusi su toliko popularni, da su mnogi ljubitelji ovih biljaka počeli da ih gaje širom sveta. Postoji i veliki broj knjiga i priručnika koji su posvećeni njihovoj kultivaciji. Kaktusi se prirodno javljaju u širokom spektru staništa, a uzgajaju se u mnogim zemljama sa različitim klimatskim uslovima. S obzirom na uslove rasta u njihovoj postojbini, u Evropi se kaktusi moraju prilagoditi postojećim uslovima sredine prilikom gajenja, tj. moraju se aklimatizovati. Mogućnost aklimatizacije postoji zahvaljujući sposobnosti kaktusa da se prilagođavaju novim uslovima. Takva osobina im je omogućila da se tokom vekova razviju na najrazličitijim staništima. Izgled i druge osobine kaktusa zavise od uslova koje im stanište pruža. Neki uzgajivači gaje kaktuse pod otvorenim nebom, neki pod staklom, neki ih više provetravaju a drugi više zasenjuju. Zemljište bogato ili siromašno mineralnim materijama, sa više ili manje vode, utiče na rast tela i bodlji kaktusa, na boju pokožice i čvrstinu tkiva. Najispravnije gajenje je ono uz pomoć koga dobijamo biljke sa čvrstom strukturom, sa bogatim i čvrstim bodljama, tj. biljke slične kaktusima na prirodnim staništima.

Supstrat za gajenje[uredi | uredi izvor]

Za gajenje kaktusa najbolje je zemljište koje ima određene hemijske, biološke i fizičke osobine. U pogledu hemijskog sastava zemljište mora da sadrži sve elementarne hranljive materije, tj. azot, fosfor i kalijum (NPK), zatim kalcijum i mikroelemente. Takođe, važni sastojci su i ugljenik, vodonik i kiseonik. Svi ovi elementi moraju da se nalaze u takvom obliku da biljka može da ih primi u odgovarajućim količinama. Što se tiče hemijske reakcije zemljišta, za većinu kaktusa najpovoljnija je slabo kisela reakcija, čija je pH vrednost oko 6.

Zemljište za kaktuse treba da je vazdušasto i propusno, da sadrži dovoljnu količinu finih, sitnih čestica i humusa, što se postiže mešanjem nekoliko osnovnih supstrata. Za većinu vrsta kaktusa, odgovarajući supstrat se sastoji iz jednakih količina treseta, baštenske zemlje i sitnog šljunka. Takođe odgovarajući supstrat može da sadrži polovinu sitnog šljunka i polovinu baštenske zemlje. u supstrat se obavezno dodaju i komadići isitnjene cigle, kamenčići i pesak, kako bi supstrat bio porozan, tj. propustljiv za vodu.

Presađivanje[uredi | uredi izvor]

Kaktusi se presađuju obično u proleće, ali samo kada je to potrebno (kada kaktus preraste posudu ili kada korenje izađe kroz rupe na dnu posude), mada se mogu presađivati i leti (krajem jula i početkom avgusta). Manje biljke se predsađuju samo u sandučiće, a veće pojedinačno u saksije ili široke lonce. Zemlja u koju se kaktus presađuje ne treba ni da je previše mokra, a ni previše suva.

Svetlost i zalivanje[uredi | uredi izvor]

Kako bi kaktusi mogli normalno da rastu i cvetaju, neophodno je dosta Sunčeve svetlosti, tako da je južna ili jugoistočna strana zida ili terase idealna za njihovo gajenje. Treba voditi računa da biljke ne dobiju opekotine tokom vrelih dana. Veštačka svetlost, kao što su razne vrste sijalica, pomaže ali ne može da zameni prirodnu svetlost.

Količina vode kojom se kaktusi zalivaju, zavisi on nekoliko faktora. Tokom perioda rasta, tokom leta, kaktuse bi trebalo zalivati jednom u pet dana. U zavisnosti od toga koliko je zemlja suva, zalivanje može biti i češće. Tokom zime, kada kaktusi odmaraju, voda im nije potrebna, jedino ako se čuvaju u toploj prostoriji potrebno ih je povremeno zaliti. Najbolja za zalivanje je čista kišnica, ali naravno za zalivanje se koristi i obična voda sa česme.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Christenhusz, Maarten J.M.; Byng, James W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. 261 (3): 201. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1. 
  2. ^ a b v g d Anderson, Edward F. , The Cactus Family, Pentland, Oregon. . Timber Press. ISBN 978-0-88192-498-5. 
  3. ^ Hunt, D.R., ed. (2006), The New Cactus Lexicon (two volumes), Milborne Port: dh books. 2001. ISBN 978-0-9538134-4-5. cited in Bárcenas, Yesson & Hawkins 2011
  4. ^ Bárcenas, Rolando T.; Yesson, Chris; Hawkins, Julie A. (2011). „Molecular systematics of the Cactaceae”. Cladistics. 27 (5): 470—489. PMID 34875796. S2CID 83525136. doi:10.1111/j.1096-0031.2011.00350.x. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кактус&oldid=27711336”