Kalfa

Kalfa (kalfa) turska je i arapska reč za pomoćnika majstora u zanatskoj radnji.

Termin kalfa je postojao otprilike do kraja prve polovine dvadesetog veka posle čega ga je zamenio termin kvalifikovani radnik. Pošto je kao šegrt posle nekoliko godina, naučio zanat i položio za kalfu, pred starešinama Esnafa, obično je nastvaljao da radi kod majstora kod koga je učio zanat. Kalfa je imao platu kao svaki radnik u radnom odnosu. Ta plata se zvala najamnina i bilo je dve vrste:

• najamnina od vremena i
• najamnina od komada.

Najamnina od vremena se određivala dnevno, mesečno, tromesečno, polugodišnje i godišnje. Najamnina za period od tri meseca i više se zvala ajluk. Ajluk se svake godine povećavao shodno radnom iskustvu kalfe.

Najamnina od komada je bila plaćanje za svaki urađeni komad. Kalfe koje su radile na komad su se zvali parčetari.

S obzirom da su kalfe bili mladi ljudi često su se upuštali u „fremd“, tj. putovanje u zapadne zemlje (Austrougarska, Nemačka) gde su učili finese zanata. Posle nekoliko godina bi se obično vraćali u matičnu zemlju, gde bi polagali za majstora, opet pred starešinama Esnafa.

Ispit se sastojao od „teoretskog“ dela, gde su opisivali kako se, šta i od čega pravi. Praktičan deo bi bio izrada dela za koji je kalfa obučen. Treći deo ispita je bila provera pismenosti.

Oni koji bi položili bi dobili majstorsko pismo koje je u gotovo svakoj zanatskoj radnji bilo uramljeno i istaknuto na vidnom mestu. Novi majstori bi potom najčešće otvarali sopstvenu zanatsku radnju.

Interesantno je, da oni koji su bili u „fremdu“, sa sobom su donosili i najčešće nemačke izraze za alate, kao npr:

• hoblerica = rende
• motorcangle = kombinovana klešta
• štafštuk = stega
• šraubenciger = odvrtka
• štemajzl = dleto
• abrihter = rendisaljka itd.

Vidi još

• Majstor
• Šegrt

Izvori

• Milan Vujaklija, LEKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA, Prosveta, Beograd, 1991. godina
• Danica Đokić, Zanati u Požarevcu krajem 19. i početkom 20. veka