Kameleoni (porodica)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kameleoni
Vremenski raspon: 26–0 Ma rani miocen (moguće srednji pleistocen) − današnjost
Chamaeleo calyptratus
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Reptilia
Red: Squamata
Podred: Iguania
Kladus: Acrodonta
Porodica: Chamaeleonidae
Rafinesque, 1815
Rodovi
      Prirodni opseg porodice Chamaeleonidae

Kameleoni (lat. Chamaeleonidae) su porodica životinja iz reda ljuskaša (Squamata).[1] Oni su prepoznatljiva i visokospecijalizovana klada guštera Starog Sveta sa 202 vrste opisane prema podacima iz juna 2015.[2] Ove vrste obuhvataju opseg boja, i mnoge od njih imaju sposobnost promene boje.

Kameleoni se odlikuju svojim zigodaktilnim stopalima. Oni imaju vrlo velike, veoma modifikovane jezike koji se brzo ekstrudiraju. Osobeni su po svom vijugavom hodanju[3] i krestama ili rogovima na obrvama i njušci. Većina vrsta, a posebno one veće, takođe imaju veliki rep, kojim mogu hvatati grane. Kameleonove oči su nezavisno pokretne, ali pri ciljanju plena, one se koordinirano fokusiraju na napred, pružajući životinjama stereoskopski vid.

Opis[uredi | uredi izvor]

Kameleon (Trioceros rudis)

Kameleon ima veliku glavu, sa trouglastim ivicama na zatiljku, bočno spljošteno telo i dug savitljiv rep, koji ne može da odbaci jer se pomoću njega prihvata. Na tankim dugim nogama ima srasla dva i tri prsta zajedno. Oči sa okruglom zenicom nalaze se u poluloptastom ispupčenju na glavi i mogu da se pokreću nezavisno jedno od drugog. Ima dugačak jezik, često duži od njegovog tela.[1]

Telo mu je pokriveno zrnastim kvržicama između kojih su razbacane velike pločaste krljušti, pa mu je zato koža rastegljiva. Boju tela može naglo da menja, od zelene do tamne ili gotovo bele, kakav je noću. Može biti dugačak od 5 do 60 centimetara.[1] Živi uglavnom na drveću. Po granama se sporo i tromo kreće, prihvatajući se repom i sraslim prstima kao kleštima. Kada je ugrožen, naduva telo, otvori usta i dobije tamnu boju.

Građa tela[uredi | uredi izvor]

Oblik tela kameleona može znatno da varira. Zbog toga je prilično teško tačno odrediti neke vrste. Naime, oblik im se menja, zavisno od starosti i polu. Čvrste odrednice su uglavnom „rogovi” i izrasline na njuški. Tako postoje vrste s vrlo malim izraslinama na njuškama (Calumma nasutum) kao i vrste kod kojih su te izrasline vrlo velike (Calumma parsonii). Za prepoznavanje pripadnika iste vrste, te su izrasline nezaobilazne. Pored toga, postoje i različiti tipovi rogova. Tako vrsta Chamaeleo quadricornis gracilior može imati čak do šest, dok vrsta Chamaeleo johnstoni ima samo tri.

Građa tela kameleona

Sledeća osobina im je kožni zalistak smešten uz stražnji deo glave (okcipitalni zalistak). Te zaliske životinja širi kako bi izgledala veća. Time bi trebalo da zastraše potencijalne predatore.

Karakteristične su im i različite kreste. To su izrasline koje svojim oblikom podsećaju na češalj, a pojavljuju se na leđima, trbuhu i grlu. Kresta na leđima može biti različita. To mogu biti čunjaste ljuske, bodlje ili leđno „jedro” koje podseća na leđno peraje, kao kod vrste Chamaeleo cristatus. Značajne odlike koje se koriste za razlikovanje su trbušna i grlena kresta. Sledeća osobina im je „šlem” na glavi. Može biti visok i do 8 cm. Glavna funkcija mu je promena siluete do mere da se životinja ne prepoznaje kao kameleon.

Kao što su im različite navedene odlike, razlikuju se i veličinom tela, pri čemu su mužjaci obično veći. Najveći je Furcifer oustalet koji može doseći ukupnu dužinu od oko 68 cm, dok je Brookesia minima najmanji kameleon, dug je samo 3,5 cm.

Čitava građa tela pravih kameleona prilagođena je životu na drveću, iako neke vrste žive gotovo isključivo na tlu. Oblikom tela često imitiraju razne oblike biljki. Pravi kameleoni često izgledom liče na list, terestrični na staro drvo ili opalo lišće. Stopala su im se preoblikovala u klešta kojima uspevaju da čvrsto obuhvate svaku granu. Neke vrste imaju dodatno još i kandže što omogućava još sigurnije hvatanje. Stopala su posebno građena: svako stopalo ima pet prstiju, ali su po dva odnosno tri sraštena, tako da predstavljaju dva kraka klešta. Podrška kretanju po drveću je i rep prilagođen prihvaćanju za granu, a imaju ga samo pravi kameleoni. Važnost repa vidljiva je i po tome, što su izgubili sposobnost ostalih guštera da odbace rep i da ga regenerišu (autotomija). Za razliku od kameleona koji žive na drveću, kod terestričnih rep nije značajan. Služi samo za naslanjanje. Kao posebnost treba spomenuti, da u slučaju pada sa stabla naduvaju pluća i time „omekšaju” pad.

Oči: Uz ostale posebnosti, oči kameleona su vrlo tipične. Smatraju se vrlo razvijenim i znatno su bolje od ljudskih. Rožnjaču i druge delove oka prekriva ljuskasti kapak delom srašten s očnom jabučicom. Nizom prilagođavanja vid kameleona je izuzetno izoštren, a jedino oni mogu pokretati svako oko zasebno. Oči su smeštene tako, da se vidna polja ne preklapaju u jednu sliku, nego nastaju dve slike. Danas se još ne zna kako životinja obrađuje te dve slike. Neobična pokretljivost očiju osigurana je kompleksnim mišićnim aparatom. Zbog ispupčenosti očiju iz glave, ukupno vidno polje kameleona je 342°, dakle samo 18° im je u „mrtvom uglu”, što je samo jedan deo leđa.

Uobičajeno korištenje očiju sledi čvrsti obrazac, i jednak je kod svih vrsta kameleona:

  • Prvo istraži okolinu svakim okom zasebno.
  • Kad pronađe plen, fokusira ga s oba oka.
Izbacivanje kameleonovog jezika s tipičnim ispupčenim očima

Jezik: Još jedna u životinjskom svetu jedinstvena osobina kameleona je njihov jezik. Jezik je uvučen u grlenu vrećicu i povezan s jezičnom kosti. Nije smotan, nego se može uporediti s kratkom gumenom trakom. Vrh vrlo dugog i mišićavog jezika je zadebljan i podeljen na dva dela. Premrežen je sekretom koji nije ljepljiv, nego potpomaže stvaranju velike površinske napetosti koja drži plen uz jezik. Kada se dovoljno približi plenu, izbacuje jezik do plena, što traje jednu desetinu sekunde, tako da plen ne može pobeći.

Izbacivanje jezika deli se na 5 faza:

  1. plen se fiksira i ispituje njegova veličina, oblik, vrsta i udaljenost,
  2. polako otvara usta, priprema jezik za izbacivanje i gura ga malo prema napred,
  3. izbacuje jezik,
  4. plen je uhvaćen,
  5. plen se jezikom privlači ustima kojima ga drži, dok se jezik vraća u grlenu vrećicu. Nakon toga guta čitav plen u jednom komadu.

Jezik koriste i za pijenje vode.

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Hrani se insektima koje dugo i uporno nepokretno čeka, a potom ih lovi dugim, lepljivim ispruženim jezikom. Tada insekt biva uhvaćen lepljivim jezikom i uvučen u usta, gotovo u jednoj sekundi.[1]

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Kao i drugi gmizavci, većina kameleona leže jaja četiri nedelje nakon oplodnje. Pre odlaganja jaja ženka obično siđe s drveta kako bi iskopala rupu (obično između 10 i 35 centimetara duboku), gde će nakon toga položiti jaja. Mladi se izlegnu 4–12 meseci kasnije, u zavisnosti od vrste kameleona. Mladunci hvataju plen već prvog dana po rođenju.[1]

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Kameleoni prvobitno potiču iz istočne Afrike, ali su svoju raznovrsnost razvili ponajviše u zapadnoj Africi i na Madagaskaru. Danas se mogu naći na celom afričkom kontinentu, naročito na Madagaskaru i području sredozemlja, ali i u Indiji, Sri Lanki i Turskoj zajedno s Arapskim poluostrvom. Najveća koncentracija kameleona, u pobledu broja vrsta i brojnosti populacije je Afrika (izuzev severne Afrike) i Madagaskar.

Stanište[uredi | uredi izvor]

Nastanjuju predele Afrike, Madagaskara, južne Španije, Arabije, južne Indije, Cejlona i Male Azije.

Menjanje boje[uredi | uredi izvor]

Jedno od vrlo značajnih obeležja kameleona, do mere da su postali sinonim za prevrtljivost, je njihova (iako ne samo njihova) osobina da mogu da menjaju boju kože.

Svaka vrsta ima određeni broj boja. Unutar tog spektra mogu pokazati različite tonove i uzorke. Taj proces (zavisno od vrste i situacije) odvija se različitom brzinom. Najbrže menjaju boju u slučaju opasnosti ili u borbi sa suparnikom. Tako je kod vrste Chameleo calyptratus je izmerena promena boje od neutralne do borbene za manje od 6 sekundi. Danas se često tvrdi da menjanje boje služi prikrivanju. To je samo delom tačno. Kameleoni koriste boju pre svega za komunikaciju. Time pripadnicima iste vrste pokazuju svoje raspoloženje i osećaje, koje dodatno potvrđuju govorom tela.

Vrste[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Kameleonom jezik hvata hranu
    Kameleonom jezik hvata hranu

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Mikeš, Mihalj (2001). Velika enciklopedija životinja. Novi Sad. str. 179. ISBN 978-86-489-0303-7. 
  2. ^ Glaw, F. (2015). „Taxonomic checklist of chameleons (Squamata: Chamaeleonidae)”. Vertebrate Zoology. 65 (2): 167—246. 
  3. ^ Edmonds, Patricia (septembar 2015). „True colors”. National Geographic: 98. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kameleoni na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Kameleoni (porodica).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Камелеони_(породица)&oldid=26477096”