Kamehameha V

Kralj Kamehameha V
Lični podaci
Puno ime	Lot Kapuaiva
Datum rođenja	(1830-12-11)11. decembar 1830.
Mesto rođenja	Honolulu - Oahu, Kraljevina Havaji
Datum smrti	11. decembar 1872.(1872-12-11) (42 god.)
Mesto smrti	Honolulu - Oahu, Kraljevina Havaji
Grob	Kraljevski mauzolej
Porodica
Supružnik	Keanolani (nezakonita)
Roditelji	Mataio Kekuanaoa staratelj Hoapili Ulumaheihei. *Kinau staratelj Nahienaena staratelj Kalakua Kaheiheimalie.
Dinastija	Kamehameha
Kralj Havajskih ostrva
Period	1863—1872
Prethodnik	Kamehameha IV
Naslednik	Lunalilo
Potpis

Kamehameha V rođen (11. decembar 1830. † 11. decembar 1872. godine) vladao je kao peti monarh Kraljevine Havaja od 1855. do 1863. Njegovo rođeno ime bilo je, Lota Kapuaiva, Kalanimakua Aliiolani, Kalanikupuapa Ikalaninui, kada je stupio na presto Kamehameha V. Njegov moto bio je „Onipaʻa“: nepokretan, čvrst, postojan ili odlučan; Marljivo je radio za svoj narod i kraljevstvo i opisivan je kao poslednji veliki tradicionalni poglavica.

Biografija

Princ Lot Kapuaiva

Rođen je 11. decembra 1830. godine i zvao se Lot Kapuaiva. Njegova majka je bila Elizabet Kinau, a otac Mataio Kekuanaoa. Njegova braća bili su David Kamehameha, Moses Kekuaiva, Aleksandar Liholiho i sestra princeza Viktoria Kamamalu. Takođe je bio unuk Kamehameha I. Kapu aiva znači tajanstvena kapuljača, ili sveta, zaštićena natprirodnim moćima. Usvojila ga je princeza Nahienaena prateći drevnu havajsku tradiciju hanaija, ali je umrla 1836. Tada su ga usvojili njegova baka, kraljica Kalakua Kaheiheimalie i očuh deda, poglavica Hoapili Ulumaheihei. Djetinjstvo mu je bilo teško; Osećao je da se njegovi hanai roditelji prema njemu ponašaju kao prema strancu i da mu je usvojenje ukralo ljubav majke. Tokom svog života duboko je voleo ovu tradiciju, što je kasnije pokazao njegov bes na njegovu polusestru princeza Rut Kelikolani, koja je svog drugog sina Keolaokalanija poklonila Bernike Pauahi Bišop.

Bilo je planirano da on bude naslednik Hoapilija kao guverner Mauija, iako se to nikada nije dogodilo. Otkada ga je kralj Kamehameha III proglasio kvalifikovanim za presto, bio je obučavan u Kraljevskoj školi poput svojih rođaka braće i sestara. Po rođenju je bio veren za Bernike Pauahi, ali ona je umesto toga odlučila da se uda za Amerikanca Čarlsa Red Bišopa.

Po završetku škole (Kamehameha Kapalama na Havajima) putovao je u inostranstvo sa svojim bratom Aleksandrom Liholihom. Pod nadzorom njihovog staratelja P. Jud, Lot i njegov brat otplovili su za San Francisko u septembru 1849. Nakon obilaska Kalifornije, nastavili su put Paname, Jamajke, Njujorka i Vašingtona. Obišli su Evropu i sastali se sa raznim šefovima država, uključujući francuskog vladara Napoleona., britanskog princa Alberta, američkog predsednika Zakari Tejlora i potpredsednika Milard Filmora.

Uspon

Od 1852. do 1855. bio je član Tajnog državnog saveta, a od 1852. do 1862. u Domu plemića. Bio je ministar unutrašnjih poslova od 1857. do 1863. godine, vrhovni sudija Vrhovnog suda od 1857. do 1858. godine i obavljao je druge funkcije. Njegov harizmatičniji mlađi brat, princ Aleksandar Liholiho, izabran je 1854. za kralja Kamehameha IV. 1862. godine zvanično ga je nasledio izmenom amandman na Ustav Kraljevine Havaja iz 1852. godine. Lot i njegovi naslednici, praćeni njegovom sestrom princezom Viktorijom i njenim naslednicima, uspeli bi ako bi jedan brat umro bez legitimnog naslednika. Promena ustava je izvršena neposredno pre smrti princa Alberta Kamehamehe, jedinog sina kralja Kamehameha IV.

Novi ustav i novi zakoni

Na vlast je došao 30. novembra 1863. godine nakon smrti svog brata, ali je odbio da podrži prethodni ustav 1852. godine. Konkretno, odbio je da dozvoli da ovaj ustav daje opšte muško pravo glasa na izborima za Donji dom. U maju 1864. pozvao je na ustavnu konvenciju. 7. jula 1864, umesto da menja stari, on je predložio novi ustav. Konvencija je tekla glatko do 62. člana. Ograničila je glasače da budu stanovnici koji su položili test pismenosti i posedovali imovinu ili su imali kvalifikacije za prihod. Potpisao je ustav Kraljevine Havaja 20. avgusta 1864. godine, i položio zakletvu da će je zaštititi. Ustav je zasnovan na originalnom nacrtu, ali je izbrisano 20 članova. Kada je decembra 1863. imenovao Šarla de Varignija, francuskog državljanina, ministrom za trezor, Amerikanci na havajima bili su uvereni da je vodio antiameričku politiku. U stvarnosti je njegova spoljna politika ostala ista. Varigni je kasnije postao ministar spoljnih poslova od 1865. do 1869.

Bio je prvi kralj koji je podstakao oživljavanje tradicionalnih praksi. Pod njegovom vladavinom su ukinuti zakoni protiv „kahunaizma“. Osnovana je havajska medicinska ordinacija sa članovima Kahuna i ponovo je vežbana la'au lapa'au, ili havajska medicina. Doveo je praktikante Kahune u Honolulu da dokumentuju njihove lekove.

1865. godine u zakonodavnom telu je usvojen zakon kojim se alkohol prodaje rodnim Havajcima. Kamehameha V je iznenadio predlagače zakona i rekao: „Nikada neću potpisati smrtnu presudu svojih ljudi". Alkoholizam je bio jedan od mnogih uzroka ionako opadajuće populacije domaćih Havajaca.

Razvoj turizma

Kralj Kamehameha V

Rast putovanja dolazaka na ostrva povećao se tokom vladavine Kamehameha V. Mark Tven doputovao je brodom Ajah u martu 1866. Ostao je četiri meseca pod pravim imenom, Samjuel Langhorn, i pisao je pisma za Sakramento Union opisujući ostrva. Tven je opisao kralja:

Bio je mudar suveren; video je nešto od sveta; bio je obrazovan i ostvaren, i trudio se da mu ljudi dobro rade, i uspeo je. O njemu nije bilo trivijalnih kraljevskih gluposti; Odevao se čisto, i danonoćno jahao bez nadzora na svom starom konju u Honolulu; bio je popularan, veoma poštovan, pa čak i voljen.

— Mark Tven

Kraljica Viktorija poslala je svog drugog sina princa Alfreda, vojvoda od Saks-Koburg i Gota u državnu posetu 1869. godine. Alfred je apelovao na kajzera Vilhelma I iz Nemačke, koji je poslao Henrija Bergera da organizuje kraljevski havajski bend, poklon muzike od kralja svom narodu.

Kraj vladavine

Njegova sestra i jedina prestolonaslednica, princeza Viktoria Kamamalu, umrla je bez dece 1866. godine, a Kamehameha V nije imenovao naslednika tokom ostatka vladavine. Umro je 11. decembra 1872. godine, dok su pripreme za njegovu rođendansku zabavu bile u toku. Kada je Lot bio prikovan za krevet, on je onima koji su ga posetili odgovorio: „Dobri Gospod me danas ne može uzeti, danas mi je rođendan“. Presto je ponudio svojoj rođaki Bernike Pauahi Bišop, koja je to odbila i umro sat vremena kasnije ne imenujući naslednika. Sahranjen je u Kraljevskom mauzoleju na Havajima u Mauna Ala.

Bio je poslednji vladajući monarh iz kuće Kamehameha, koji je bio pod imenom Kamehameha. Pre njegove smrti, Kamehameha V.

Presto pripada Lunalilu; Neću ga imenovati jer ga smatram nedostojnim položaja. Ako ne dam nominaciju, ustav predviđa izbor sledećeg kralja; neka bude tako. „Bez naslednika nakon njegove smrti, zakonodavstvo bi izabralo sledećeg monarha. Kamehameha protiv rođaka Vilijama Čarlsa Lunalila, rođeno po majci Kamehameha, raspisao je opšte izbore i pobedio. Zakonodavno telo se složilo i Lunalilo je postao prvi izabrani kralj havajskog kraljevstva.

Nasleđe

Osnovao je društvo kraljevskog reda Kamehameha V, 11. aprila 1865 koje je dobilo ime u čast njegovog dede.

Po njemu je nazvan festival Prince Lot Hula. Održao se treće subote u julu od 1977. godine u njegovom bivšem domu zvanom Moanalua Gardens.

U februaru 1847. godine, učenica Kraljevske škole Abigail Maheha protjerana je i udata u na brzinu dogovoreni brak zbog skandalozne trudnoće. Neki nagađaju da je šesnaestogodišnji Kamehameha V ili njegov sedamnaestogodišnji brat Moses Kekuaiva bio otac Abigailine ćerke Keanolani, koja je ostavila živo potomstvo. Dokazi koji potkrepljuju ovu tvrdnju su njegova finansijska podrška Keaupuni suprugu Abigaile, i prikriveni razgovori koje su kuvari vodili sa Abigail i Lotom mesecima pre otkrivanja trudnoće, i zabeleške istrgnute iz vremena njegovog školskog dnevnika.

Vidi još

• Kraljevina Havaji
• Dinastija Kamehameha
• Spisak vladara Havaja

Literatura

• Comeau, Rosalin Uphus (1996). Kamehameha V : Lot Kapuāiwa. Honolulu: Kamehameha Schools Press. ISBN 978-0-87336-039-5. 
• Comeau, Rosalin Uphus (1996). Kamehameha V : Lot Kapuāiwa. Honolulu: Kamehameha Schools Press. ISBN 978-0-87336-039-5. 
• Kuykendall, Ralph S. (1953). The Hawaiian Kingdom. Vol. 2 Twenty critical years. Honolulu: University of Hawaii. ISBN 0-87022-432-8. 
• Twain, Mark. Mark Twain's letters. Berkeley. ISBN 978-0-520-20822-3. 

Spoljašnje veze

• Kamehameha, The Lonely One
• Geography of Hawaii