Kanalska ostrva

Kanalska ostrva na karti

Kanalska ostrva ili Normanska ostrva (engl. Channel Islands, fr. Îles anglo-normandes, norm. Îles d'la Manche), su grupa ostrva u kanalu Lamanš, ispred obale francuskog departmana Manš. Zajedno, ostrva imaju oko 160.000 stanovnika i 196 km². Kanalska ostrva se kulturno i istorijski smatraju delom Normandije.

Status

Administrativno se dele na dve upravne jedinice (bejlivik, engl. bailiwick) Gernzi i Džerzi. Obe jedinice imaju sopstvene parlamente.

Kanalska ostrva nisu deo Ujedinjenog Kraljevstva niti krunska kolonija, nego su krunski posed (engl. crown dependency) britanske kraljevske kuće. Ovakav status ima još Ostrvo Man. Stanovnici ostrva su britanski državljani.

Britanski suveren na ostrvima ima titulu Vojvode od Normandije, iako bi po Pariskom ugovoru iz 1259. vlast imao-la na osnovu kraljevske titule. Međutim, iz istorijskih razloga, ostrvljani oslovljavaju kralja Čarlsa III sa „naš vojvoda“.

Iako, geografski, Kanalska ostrva ne pripadaju Britanskim ostrvima, iz političkih razloga se najčešće smatraju njihovim delom. Ulaskom Ujedinjenog Kraljevstva u Evropsku uniju 1973. godine, regulisan je i status Kanalskih ostrva. Ona nisu pripala Evropskoj uniji, ali su postala deo carinske unije.

Uprava

Uprava na ostrvima se zasniva na sistemu „bailaža“ ili „bejlivika“, što je stara feudalna institucija nasleđena iz srednjovekovne Francuske. Bejlivikom (Džerzi ili Gernzi) upravlja bejlif. On rukovodi civilnom upravom, predsedava lokalnim parlamentom i sudom. U Gernziju, Olderni i Sark imaju i svoje autonomne parlamente. Ostrva autonomno odlučuju o svemu, osim odbrane, državljanstva i spoljnih poslova.

Suverena u bejlifima ceremonijalno zastupa guverner.

• 
  Zastava Gernzija
• 
  Zastava Džerzija

Ostrva

• Bejlivik Gernzi
  • Gernzi
  • Olderni
  • Sark
  • Herm
  • Breku
  • Beru
  • Ortak
  • Kasketsi
  • Žetu
  • Lihu
  • Krevišon
  • Ume
• Bejlivik Džerzi
  • Ekrehoz
  • La Mot
  • Minkizi
  • Pjer de Lek
  • Diruji

Privreda

Bankarstvo i turizam i su glavne privredne delatnosti na ostrvima. I Džerzi i Gernzi izdaju svoju valutu koja se koristi paralelno sa engleskim i škotskim funtama. Vidi još: (Privreda Gernzija i Privreda Džerzija)

Istorija

U srednjem veku ostrva su bila deo Vojvodstva Normandije. Godine 1066. vojvoda Viljem Osvajač je osvojio Englesku i postao kralj Engleske. Tokom narednih vekova sve teritorije u Francuskoj su izgubljene, i samo su Kanalska ostrva ostala pod kraljevom vlašću. Deo stanovništva i danas koristi dijalekte (Patoa) francuskog jezika u komunikaciji.

Kralj Engleske i Škotske Čarls II, boravio je u izgnanstvu na Džerziju 1640-ih. Kada je preuzeo vlast u Engleskoj, u znak zahvalnosti bejlifu Džerzija Džordžu Kartereu, dao mu je vlast nad delom američkih kolonija. Džordž im je dao ime Nju Džerzi. Danas je to jedna od saveznih država SAD.

Književnik Viktor Igo je boravio u izgnanstvu na Džerziju (1853—1855), a potom na Gernziju (1855—1870). Na Gernziju je napisao svoje čuveno delo Jadnici (Les Misérables).

U vreme Drugog svetskog rata Kanalska ostrva su okupirale nemačke trupe, gde su vladale sve do 9. maja 1945.

Spoljašnje veze

• Gernzi
  • Olderni
  • Sark Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jul 2016)
  • Herm
• Džerzi