Kanda, Kodža i Nebojša

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kanda, Kodža i Nebojša
Kanda, Kodža i Nebojša u Velenju 2009.
Lični podaci
Druga imenaKKN
Muzički rad
Aktivni period1991—2001, 2003—danas
Osnivanje1991. (Beograd, Srbija)
Žanralternativni rok · dab · rege · fank · džez
Izdavačka kućaMetropolis Records · Radio B92 · FreeB92 · PGP RTS · Odličan hrčak · Maskom
Članovi
Sadašnji članoviOliver Nektarijević
Nenad Pejović
Janko Mostarlić
Boško Stanojević
Vladan Rajović
Bivši članoviRastko Lupulović
Vladislav Rac
Stevan Dimitrijević
Marko Petronijević
Ivan Topisirović
Dejan Utvar
Nikola Novaković
Zoran Erkman
Ostalo
Povezani članciAutopark · Disciplina kičme · EKV · Kazna za uši · Lira Vega · Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar · Partibrejkers · Presing · Del Arno Band · Eyesburn
Diskografija
Uživo!
(2017) 		Uskoro
(2019) 		Beton
(2022)

Kanda, Kodža i Nebojša, skraćeno KKN, srpska je muzička grupa iz Beograda.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Nastanak i prvi album[uredi | uredi izvor]

Grupa Kanda, Kodža i Nebojša (KKN) osnovana je 1991. godine u Beogradu. Prvu postavu grupe činili su Oliver Nektarijević (vokal), Vladislav Rac (bas-gitara), Rastko Lupulović (električna gitara) i Stevan Dimitrijević (bubanj). Ime benda je nastalo kada su tadašnji članovi, čitajući neke stare prevode romana Dostojevskog, uzeli arhaizme kanda (valjda) i kodža (mnogo), dok je ime Nebojša pripadalo nekom detetu koje je živelo u istom bloku kao i Lupulović.[1]

Prvi studijski album Guarda Toma! je izdat 1996. za Metropolis rekords i zapravo je mešavina numera zabeleženih u studiju i snimaka sa koncerata održanih tokom 1995. godine u Domu omladine, KST-u i Bitefu. U međuvremenu, član grupe postao je Marko Petronijević (truba). Na albumu je učestvovao Dejan Vučetić Vuča iz grupe Darkwood Dub. Na ovom albumu čuje se velika energija i živost koncertnih nastupa KKN-a. Najveći hit sa albuma je pesma Priroda. Za razliku od originalnog izdanja snimljenog na kaseti, na CD izdanju iz 2001, zajedno sa pesmama KKN-a, nalazi se i debitantski album grupe Veliki prezir.

Rastko Lupulović je ubrzo otišao iz KKN i zamonašio se u manastiru Dečani, a mesto gitariste je preuzeo Ivan Topisirović Top.

Proboj grupe i prekid rada[uredi | uredi izvor]

Drugi studijski album, nazvan Igračka plačka, izašao je 1998. godine za B92. Album je delimično politički angažovan, što se, osim u njegovom naslovu, najviše čuje u pesmi Proći će i njihovo. Shodno društvenim prilikama, ovaj album je nešto mirniji i mračniji nego prethodni, a sadrži i pesme: Right Direction, S.A.T, Štastopojo, Mediteran... Albumom Igračka plačka, koji je, iako produkciono nesavršen, ponekad pominjan kao najbolji domaći album devedesetih, KKN se probija u vrh beogradske i jugoslovenske muzike alternativnog i progresivnog zvuka.

Zajedno sa sastavima Darkwood Dub, Eyesburn i Atheist Rap, KKN se priključuje Otporu, i na svojim koncertima su pozivali publiku da glasa protiv stranke Slobodana Miloševića.[2] Tokom novembra i decembra 1999. godine nastupili su u 12 gradova za vreme turneje Silence won't do, u organizaciji B92, zajedno sa grupama kao što su Darkwood Dub i Sunshine. Turneja je bila vid protesta protiv tadašnjeg Zakona o informisanju, kojim se defakto ograničavala sloboda izražavanja.[3]

Ubrzo potom je i Stevan Dimitrijević napustio grupu, a na njegovo mesto je došao Vladan Rajović.

Treći studijski album Become (B92 2000) gotovo u potpunosti je otpevan na engleskom jeziku (izuzetak je bila pesma Izlazim). Muzički, primetno je skretanje ka regeu i esid-džezu, uz povremeno korišćenje novih instrumenata kao što su: violina, klavir, trombon, flauta i drombulje. Najveći hitovi sa ovog albuma su pesme Righteous, Life, Nightmare i Izlazim, uz numeru s najkraćim nazivom u domaćoj muzici — E. I ovaj album se odlikuje dubokom svešću o društvenom trenutku, ovaj put nešto univerzalnijom i prefinjenijom — tim pre što je upotrebljen engleski jezik — ali vrlo primetnom.

Sledeće godine, usled odlaska Topisirovića u SAD i opšteg stvaralačkog zamora, grupa je odlučila da prestane sa radom, na razočaranje publike. Oproštajni koncert je održan 13. maja 2001. u bašti SKC-a.

Druga postava i dalji razvoj[uredi | uredi izvor]

Nakon boravka u SAD i povratka u Beograd 2003. godine, Nektarijević je oko sebe okupio novu ekipu muzičara. Novu postavu grupe, osim njega i Rajovića, činili su još Nenad Pejović (gitara), Nikola Novaković (gitara) i Branislav Dragović (bas). Naziv grupe je, međutim, ostao nepromenjen.

KKN su snimili i novi album Prekidi stvarnosti, koji su izdali 2005. godine za PGP RTS. Ovaj album, instrumentalno i tekstualno, predstavlja verovatno najzrelije ostvarenje benda. Sa drugačijom i svežijom atmosferom, pesme ovog albuma odišu novom energijom i izlaze van žanrovskih okvira. Izdvajaju se: Plaše dečake, Kad oživimo, Ton po ton i Oliverov, nekoliko godina ranije nastali, solo izraz Ahead There. Na albumu se prepliću rege, džez, rok i hevi metal. Album karakterišu i različiti jezici izražavanja: šest pesama je napisano na srpskom, a četiri na engleskom jeziku. Internet magazin Popboks je ovo izdanje izabrao za najbolji domaći album 2005. godine.[4]

U januaru 2008. pojavilo se DVD izdanje Prekid stvarnosti, sa snimcima koncerata održanih u beogradskom Domu omladine 28. aprila 2006. i na festivalu Egzit iste godine. Na disku se nalaze i kompozicije koje je grupa napravila za rok-operu Mozart...Luster...Lustig, kao i fotografije.

Peti studijski album KKN-a, Deveti život, objavljen je 15. oktobra 2008.[5], a šesti — Manifest — 4. maja 2011. godine. Grupa je 11. jula 2013. nastupila na glavnoj bini festivala Egzit.[6]

KKN su novu pesmu i prateći spot Sve je stalo (u r’n’r) predstavili 28. novembra 2013. u beogradskoj galeriji New Moment.[7] Pesma je snimljena uživo bez ispravki, a pre objavljivanja su je svirali na gotovo svim svojim nastupima tokom 2013. godine.[8][8] Spot je sniman u Piranu, a producirao ga je Lazar Sakan, zajedno sa Raškom Miljkovićem, Darjom Pačevski i Sašom Štihom.[8] Spot je televizijsku premijeru imao 25. novembra 2013. godine na kanalu MTV Adrija.[9] Grupa je najavila da će sledeći studijski album objaviti 2014. godine i da će on doneti promenu zvuka.[8] Vladan Rajović je izjavio:

Atmosfera je na snimanju bila odlična, spot je radio naš prijatelj Vladimir Sakan, koji nas dobro zna, i na njegovo insistiranje odabrana je ta pjesma, mada i nama odgovara jer ta numera ostavlja jak pečat i u njoj je zastupljena jaka ideološka maksima, stih iz refrena „Sve je stalo u rokenrol”.[8]

Sastav je u oktobru 2014. objavio sedmi studijski album — Volja za noć. Naziv albuma je igra rečima iz naslova Ničeovog manuskripta Volja za moć.[10]

Članovi[uredi | uredi izvor]

Sadašnji[uredi | uredi izvor]

  • Oliver Nektarijević[a] — vokal
  • Janko Mostarlić — gitara
  • Nenad Pejović — gitara
  • Boško Stanojević[b] — bas-gitara
  • Vladan Rajović — bubanj

Bivši[uredi | uredi izvor]

  • Rastko Lupulović — gitara
  • Stevan Dimitrijević — bubanj
  • Vladislav Rac[v] — bas-gitara
  • Marko Petronijević — truba
  • Ivan Topisirović — gitara
  • Dejan Utvar[g] — bubanj
  • Nikola Novaković — gitara
  • Zoran Erkman[d] — truba
  • Branislav Dragović — bas-gitara

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Studijski albumi[uredi | uredi izvor]

Albumi uživo[uredi | uredi izvor]

Kompilacije[uredi | uredi izvor]

Video izdanja[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Oliver Nektarijević izvodi pesmu (2016)
    Oliver Nektarijević izvodi pesmu (2016)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Oliver Nektarijević je bio član grupe Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar.[11]
  2. ^ Boško Stanojević je bio član grupe EKV.[12]
  3. ^ Vladislav Rac je bio član grupa Partibrejkers i Presing.[13]
  4. ^ Dejan Utvar je bio član grupa Autopark, Del Arno Band, Eyesburn, Kazna za uši, Lira Vega, Presing i Partibrejkers.[14]
  5. ^ Zoran Erkman je bio član grupe Disciplina kičme.[15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Intervju Olivera Nektarijevića za novine Kurir Kuriru (27. septembar 2005), Pristupljeno 8. 4. 2013.
  2. ^ Peddie 2011, str. 103.
  3. ^ Sherrod 2006, str. 565.
  4. ^ Izbor Popboksa za 2005. godinu, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  5. ^ Zvanično mrežno mesto KKN Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. avgust 2009), Pristupljeno 19. 10. 2008.
  6. ^ „Egzit: Snup Lajon pred 35.000 ljudi, Fetboj Slim oborio rekord posete na Dens areni”. Blic. 12. 7. 2013. Arhivirano iz originala 19. 12. 2013. g. Pristupljeno 16. 6. 2013. 
  7. ^ „Na promociji "Kande, Kodže i Nebojše", Olivera sestra iznenadila tortom”. Blic. 28. 11. 2013. Pristupljeno 12. 12. 2013. 
  8. ^ a b v g d „KKN novim spotom za “Sve je stalo (u r’n’r)” najavljuje novi album i promenu u zvuku”. fotomuzika.rs. Arhivirano iz originala 9. 12. 2013. g. Pristupljeno 12. 12. 2013. 
  9. ^ „MTV premijera: Kanda Kodža i Nebojša”. MTV Adrija. Arhivirano iz originala 4. 12. 2013. g. Pristupljeno 12. 12. 2013. 
  10. ^ „Kanda Kodža i Nebojša objavili novi album i najavili koncerte”. Balkanrock.com. Balkanrock. Arhivirano iz originala 17. 10. 2014. g. Pristupljeno 29. 7. 2015. 
  11. ^ „Oliver Nektarijević na sajtu Diskogs”. discogs.com. Pristupljeno 5. 4. 2019. 
  12. ^ „Boško Stanojević na sajtu Diskogs”. discogs.com. Pristupljeno 5. 4. 2019. 
  13. ^ „Vladislav Rac na sajtu Diskogs”. discogs.com. Pristupljeno 5. 4. 2019. 
  14. ^ „Dejan Utvar na sajtu Diskogs”. discogs.com. Pristupljeno 5. 4. 2019. 
  15. ^ „Zoran Erkman na sajtu Diskogs”. discogs.com. Pristupljeno 5. 4. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Peddie, Ian (2011). Popular Music and Human Rights, 2: World Music. Ashgate Publishing, Ltd. str. 103. 
  • Sherrod, Lonnie R. (2006). Youth Activism: An International Encyclopedia, Tom 2. Greenwood publishing group. str. 565. ISBN 978-0-313-32811-4. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Канда,_Коџа_и_Небојша&oldid=27405737”