Pređi na sadržaj

Kanu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kanu jednoklek (C-1 ženski) se natiče na mirnim vodama
Kanui od aluminijuma su otporni udarce i uglavnom se lako održaju.

Kanu je, tradicionalno, vrsta čamca američkih Indijanaca, lagane konstrukcije.[1][2] Slična plovila, po dizajnu, koriste se i danas za turizam i rekreaciju.

Krajevi kanua su zavrnuti. Pokreće se kratkim veslom. Iako u osnovi građom može podsećati na kajak, u pravilu kanu nema zatvoreno nadgrađe, ima izraženiju vedenu liniju te viši i oštriji pramac i krmu u odnosu na kajak.[3] Kanu se koristiti u sportske namene na mirnim i divljim vodama ali sa sportskim plovilima, a turistički kanui za rekreaciju na isto takvim vodama. Sportski čamci sada više i ne liče na prave kanue, jer se radi o plovilima od kojih se traži jedino brzina i neupotrebljivi su za druge namene.

Kanui se sada naširoko koriste za takmičenje i uživanje, kao što su trke, bele vode, putovanja i kampovanje, slobodni stil i opšta rekreacija. Kanuisanje je bilo deo Olimpijade od 1936. Namena kanua diktira njegov oblik trupa, dužinu i materijal za izradu. Istorijski gledano, kanui su bili izdubljeni trupci ili napravljeni od kore na drvenom okviru,[4] ali su građevinski materijali evoluirali u platno na drvenom okviru, a zatim u aluminijum. Većina modernih kanua je napravljena od oblikovane plastike ili kompozita kao što su fiberglas ili oni koji sadrže kevlar ili grafit.

Olimpijske discipline[uredi | uredi izvor]

Takmičarski C-2, kanu dvoklek

Moderni kanui se prave po različitim dizajnima za posebne svrhe, a između ostalog uz kajak se koristi u olimpijskim sportovima kajak i kanu na mirnim vodama, te kajak i kanu na divljim vodama.

Razlika između sportskih kajaka i kanua je ta što kod kajaka svaki veslač koristi veslo s dve lopatice, dok se kod kanua koristi veslo s jednom lopaticom.[5] Radi bolje primene sile uobičajeno je da za vreme veslanja kanuista na mirnim vodama kleči na jednoj nozi. Kanuista na divljim vodama sedi na povišenoj klupici držeći potkoljenice podvučene pod nje i deo težine prenosi na koljena. Kajakaš sedi na dnu čamca i upire se stopalima u posebnu letvicu (nogare). Mirnovodaški su čamci na gornjoj strani otvoreni, a divljevodaški zatvoreni.

U odnosu na veslanje, takmičari u ovom sportu nemaju pokretna sedišta niti izbočnike na čamcu, te veslo svom težinom drže u rukama.

Kajak i kanu na mirnim vodama je u programu Olimpijskih igara još od Igara u Berlinu 1936. za muškarce te od Igara u Londonu 1948. za žene. Žene se natiču u kajaku, dok se u kanuu natiču samo muškarci. Trenutno su na programu Igara sljedeće discipline u kajaku:

  • C-1 1000 m (kanu jednoklek) muški
  • C-1 500 m (kanu jednoklek) muški
  • C-2 1000 m (kanu dvoklek) muški
  • C-2 500 m (kanu dvoklek) muški

Na drugim takmičenjima još se sreće i kanu četvoroklek, a takmičenja se održavaju i na distanci od 200 m.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Frensis En Hopkins: Pucanje u brzacima (Kvebek) (1879), prevoznički kanu.

Reč kanu potiče od španske/portugalske reči canoa. Oni su zauzvrat usvojili reč iz aravačkih jezika sa Kariba za izdubljene kanue, kanawa.[2]

Izdubljeni kanui[uredi | uredi izvor]

Izdubljeni kanu tipa pirog na Solomonovim ostrvima
Glavni članak: Izdubljeni kanu

Mnogi narodi su pravili kanue, tako što su udubljivali jedan komad drveta; bilo celo deblo, ili ploču od debla posebno velikih stabala.[6][7]

Konstruisan između 8200. i 7600. p. n. e, a pronađen u Holandiji, kanu Pese je verovatno najstariji poznati kanu. Iskopavanja u Danskoj otkrivaju upotrebu ovog tipa kanua i vesla tokom perioda Ertebele, (oko 5300–3950. p. n. e.).[8]

Jedan od najstarijih kanua na svetu je kanu Dufuna u Nigeriji. To je najstariji čamac koji je otkriven u Africi, i treći najstariji poznat širom sveta.[9] Kanu se trenutno nalazi u Damaturu, glavnom gradu države Jobe.[9]

Kanui su takođe odigrali vitalnu ulogu u kolonizaciji pretkolumbovskih Kariba jer su predstavljali jedinu mogućnost da se do Karipskih ostrva dođe iz kontinentalnog dela Južne Amerike.[10] Oko 3500 godina pre nove ere grupe drevnih Indijanaca kolonizovale su prva Karipska ostrva koristeći kanue sa jednim trupom.[11] Pronađeno je samo nekoliko pretkolumbovskih karipskih kanua.[12] Postoji nekoliko porodica drveća koje su se mogle koristiti za izgradnju kanua na Karibima. Ovo uključuje šume iz porodice mahagonija (Meliaceae) kao što je kubanski mahagoni (Swietenia mahagoni), koji može dostići visinu od 30–35 m i crveni kedar (Cedrela odorata), koji može narasti do 60 m visine, kao i rod kejba (Malvacae), kao što je Ceiba pentandra, čiji pripadnici mogu narasti do 60–70 m u visinu.[13] Verovatno je da su ovi kanui pravljeni u različitim veličinama. U rasponu od kanua za pecanje, koji drže jednu ili nekoliko pojedinaca, do većih koji mogu da ponesu čak nekoliko desetina ljudi, koji su mogli da se koriste da se sa kopna stigne do Karipskih ostrva. Izveštaji istorijskih hroničara tvrde da su bili svedoci kanua „koji je sadržao 40 do 50 kariba [...] kada je krenuo da trguje sa engleskim brodom koji je bio u poseti“.[14] Još uvek postoji mnogo sporova u vezi sa upotrebom jedara u kanuima na Karibima. Neki arheolozi sumnjaju da bi okeanski transport bio moguć bez upotrebe jedara, jer bi vetrovi i struje odvele kanue sa kursa.[15] Međutim, nisu pronađeni nikakvi dokazi o jedru ili karipskom kanuu koji bi mogao da koristi jedro. Štaviše, nijedan istorijski izvor ne pominje karipske kanue sa jedrima. Jedna od mogućnosti bi mogla biti da su kanui sa jedrima prvobitno korišćeni na Karibima, ali su kasnije napušteni pre nego što su stupili u kontakt sa Evropljanima. Ovo se, međutim, čini malo verovatnim, pošto se trgovina na velike udaljenosti nastavila na Karibima, čak i nakon praistorijske kolonizacije ostrva. Otuda je verovatno da su rani karipski kolonisti koristili kanue bez jedara.[16]

Grupe Indijanaca na severnoj pacifičkoj obali pravile su kanue u više stilova za različite namene, od zapadnog crvenog kedra (Thuja plicata) ili žutog kedra (Chamaecyparis nootkatensis), u zavisnosti od dostupnosti.[6] Različiti stilovi su bili potrebni za okeanska plovila u odnosu na rečne čamce, i za lov na kitove, naspram lova na foke, i nasuprot pecanju lososa. Narod Kvino iz države Vašington je pravio kanue sa lopatastim nosevima, sa duplim lukovima, za putovanje rekom koji su mogli da klize preko trupcima zakrčene vode zaglavljenog zalogaja bez potrebe da se prenose preko kopna. Narod Kutenaj u provinciji Britanska Kolumbija je napravio kanue šiljatih noseva od borove kore, dizajnirane da budu stabilni u vetrovitim uslovima na jezeru Kutenaj.[17] Poslednjih godina prve nacije u Britanskoj Kolumbiji i državi Vašington revitaliziraju tradiciju okeanskog kanua. Počevši od 1980-ih, narodi Hejlcuk i Hajda su bili rani lideri ovog pokreta. Veslanje do Svetske izložbe 1986. u Vankuveru Hejlcuka i do Vesla 1989 u Sijetlu, bili su rani primeri ovoga. Godine 1993. veliki broj kanua je veslima pokretan uz obalu do Bela Bela na prvi festival kanua – Katuvas.[18] Revitalizacija se nastavila – a časopis Plemenska putovanja je počeo sa pokrivanjem putovanja u različite zajednice koja su se održavala u većini godina.

Australijski Aboridžini su pravili kanue od izdubljenih stabala, kao i od kore drveta.[19] Autohtoni ljudi Amazona obično su koristili stabla Hymenaea (Fabaceae).

Kanui od kore drveta[uredi | uredi izvor]

Australija[uredi | uredi izvor]

Neki australijski Aboridžini su pravili kanue od kore.[19] Oni su mogli da budu pravljeni samo od kore određenih stabala (obično crvene gume ili peperminske gume) i to tokom leta. Nakon sečenja obrisa potrebne veličine i oblika, štap za kopanje je korišćen za presecanje kore do tvrdog drveta, a kora se zatim polako izvlačila uz pomoć brojnih manjih štapića. Ploča kore se držala na mestu granama ili ručno pletenim užetom, a nakon odvajanja od drveta spuštala se na zemlju i palila se mala vatra na unutrašnjoj strani kore. To bi izazvalo sušenje kore i savijanje prema gore, nakon čega bi se krajevi mogli spojiti, zašiti konopljom i začepiti blatom. Zatim je kora ostavljena da sazri, uz česte nanošenje masti i okera. Evropljani su preostalo drvo kasnije nazvali kanu drvo.[20] Zbog poroznosti kore, one nisu trajale predugo (oko dve godine[20]). Ovi kanui su se koristili za pecanje ili prelazak reka ili jezera, a ne za duga putovanja. Obično su se pokretali postiskivanjem dugačkim štapom.[21] Još jedna vrsta kanua od kore pravljena je od vrste vrpčaste kore poznate kao Mesmejt strindžibark (Eucalyptus obliqua), gde je kora bila naborana i vezana na svakom kraju, sa okvirom od poprečnih veza i rebara. Ovaj tip je bio poznat kao kanu sa naboranim ili vezanim korama. Trake od kore su takođe mogle da se sašiju kako bi se napravili veći kanui, poznati kao kanui od šivene kore.[22]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Dugout Canoe”. The Canadian Encyclopedia. Arhivirano iz originala 15. 11. 2012. g. Pristupljeno 30. 1. 2013. 
  2. ^ a b „Canoe”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  3. ^ „Buying a canoe or kayak”. gocanoeing.org. Arhivirano iz originala 8. 9. 2014. g. Pristupljeno 8. 9. 2014. 
  4. ^ „Dugout Canoe”. The Canadian Encyclopedia. Arhivirano iz originala 15. 11. 2012. g. Pristupljeno 30. 1. 2013. 
  5. ^ „Canoe”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  6. ^ a b Pojar and MacKinnon (1994). Plants of the Pacific Northwest Coast. Vancouver, British Columbia: Lone Pine Publishing. ISBN 1-55105-040-4. 
  7. ^ Olympic Peninsula Intertribal Cultural Advisory Committee (2002). Native Peoples of the Olympic Peninsula. Norman, Oklahoma: University of Oklahoma Press. ISBN 0-8061-3552-2. 
  8. ^ „Dugouts and paddles”. Arhivirano iz originala 1. 2. 2016. g. Pristupljeno 8. 10. 2012. 
  9. ^ a b Richard Trillo (16. 6. 2008). „Nigeria Part 3:14.5 the north and northeast Maiduguri”. The Rough Guide to West Africa. Rough Guides. str. (pages are unnumbered). ISBN 978-1-4053-8070-6. 
  10. ^ Boomert, Arie (2019). The first settlers: Lithic through Archaic times in the coastal zone and on the offshore islands of northeast South America, in: C. Hofman and A. Antczak (eds.), Early settlers of the Insular Caribbean : dearchaizing the Archaic. Hofman, Corinne L., 1959–, Antczak, Andrzej T. Leiden. str. 128. ISBN 978-90-8890-780-7. OCLC 1096240376. 
  11. ^ Napolitano, Matthew F.; DiNapoli, Robert J.; Stone, Jessica H.; Levin, Maureece J.; Jew, Nicholas P.; Lane, Brian G.; O’Connor, John T.; Fitzpatrick, Scott M. (2019). „Reevaluating human colonization of the Caribbean using chronometric hygiene and Bayesian modeling”. Science Advances. 5 (12): eaar7806. Bibcode:2019SciA....5R7806N. ISSN 2375-2548. PMC 6957329 Slobodan pristup. PMID 31976370. doi:10.1126/sciadv.aar7806 Slobodan pristup. 
  12. ^ Fitzpatrick, Scott M. (2013). „Seafaring Capabilities in the Pre-Columbian Caribbean”. Journal of Maritime Archaeology (na jeziku: engleski). 8 (1): 101—138. Bibcode:2013JMarA...8..101F. ISSN 1557-2285. S2CID 161904559. doi:10.1007/s11457-013-9110-8. 
  13. ^ Fitzpatrick, Scott M. (2013). „Seafaring Capabilities in the Pre-Columbian Caribbean”. Journal of Maritime Archaeology. 8 (1): 101—138. Bibcode:2013JMarA...8..101F. ISSN 1557-2285. S2CID 161904559. doi:10.1007/s11457-013-9110-8. 
  14. ^ McKusick, Marshall Bassford (1970). Aboriginal canoes in the West Indies. str. 7. OCLC 79431894. 
  15. ^ Callaghan, Richard T. (2001). „Ceramic Age Seafaring and Interaction Potential in the Antilles: A Computer Simulation”. Current Anthropology (na jeziku: engleski). 42 (2): 308—313. ISSN 0011-3204. S2CID 55762164. doi:10.1086/320012. 
  16. ^ Keegan, William; Hofman, Corinne (2017). The Caribbean before Columbus. Hofman, Corinne L., 1959–. New York, NY. str. 27. ISBN 978-0-19-060524-7. OCLC 949669477. 
  17. ^ Nisbet, Jack (1994). Sources of the River. Seattle, Washington: Sasquatch Books. ISBN 1-57061-522-5. 
  18. ^ Neel, David (1995). The Great Canoes: Reviving a Northwest Coast Tradition. Douglas & McIntyre. ISBN 1-55054-185-4. 
  19. ^ a b „Carved wooden canoe, National Museum of Australia”. Nma.gov.au. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  20. ^ a b „Aboriginal canoe trees around found along the Murray River”. Discover Murray River. Pristupljeno 18. 3. 2020. 
  21. ^ „Did you know?: Canoe trees”. SA Memory. 26. 11. 2009. Pristupljeno 18. 3. 2020. 
  22. ^ Couper Black, E. (decembar 1947). „Canoes and Canoe Trees of Australia”. The Australian Journal of Anthropology. Australian Anthropological Society. 3 (12): 351—361. doi:10.1111/j.1835-9310.1947.tb00139.x. „This paper was read before Section F of the Biennial Meeting of the Australian and New Zealand Association for the Advancement of Science, held at Adelaide in August, 1946.” 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kanu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кану&oldid=27555992”