Kapitulacija Japana

Japanski ministar inostranih poslova Mamoru Šigemicu potpisuje kapitulaciju Japana na palubi američkog bojnog broda Misuri dok američki general Ričard Suterlend gleda, 2. septembar 1945. g..

Predstavnici Japanskog carstva na palubi broda Misuri pre potpisivanja kapitulacije.

Kapitulacija Japana u Drugom svetskom ratu je objavljena 15. avgusta 1945. godine, obraćanjem cara Hirohita narodu, i zvanično potpisana 2. septembra 1945. godine, čime su ratna neprijateljstva okončana.

Krajem jula 1945. Carska japanska mornarica postala je nesposobna za izvođenje velikih operacija, a saveznička invazija na Japan je bila neminovna. Zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Kinom, Sjedinjene Države su zatražile bezuslovnu predaju japanskih oružanih snaga u Potsdamskoj deklaraciji 26. jula 1945. — alternativa je bila „brzo i potpuno uništenje“. Dok su javno izjavljivali svoju nameru da se bore do gorkog kraja, japanski lideri (Vrhovni savet za upravljanje ratom, takođe poznat kao „Velika šestorka“) tajno su molili zvanično neutralni Sovjetski Savez da posreduje u miru pod uslovima povoljnijim za Japance. Dok su održavali dovoljan nivo diplomatskog angažmana sa Japancima da bi im se ostavio utisak da su možda voljni da posreduju, Sovjeti su se tajno pripremali da napadnu japanske snage u Mandžuriji i Koreji (pored Južnog Sahalina i Kurilskih ostrva) čime bi ispunili obećanja koja su tajno dali Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu na konferencijama u Teheranu i Jalti .

Dana 6. avgusta 1945. u 8.15 ujutru po lokalnom vremenu, Sjedinjene Države su detonirale atomsku bombu iznad japanskog grada Hirošime . Šesnaest sati kasnije, američki predsednik Hari S. Truman ponovo je pozvao na predaju Japana, upozoravajući ih da „očekuju ruševinu iz vazduha, kakva nikada nije viđena na ovoj zemlji“. Kasno uveče 8. avgusta 1945, u skladu sa sporazumima na Jalti, ali kršeći sovjetsko-japanski pakt o neutralnosti, Sovjetski Savez je objavio rat Japanu, a ubrzo posle ponoći 9. avgusta 1945. Sovjetski Savez je izvršio invaziju na japansku marionetsku državu Mandžukuo. Nekoliko sati kasnije, Sjedinjene Države su bacile drugu atomsku bombu, ovog puta na japanski grad Nagasaki. Posle svih ovih događaja, car Hirohito je intervenisao i naredio Vrhovnom savetu za upravljanje ratom da prihvati uslove koje su saveznici postavili u Potsdamskoj deklaraciji za okončanje rata. Posle još nekoliko dana pregovora iza kulisa i neuspelog državnog udara, car Hirohito je 15. avgusta je putem radija najavio predaju Japana Saveznicima.

Dana 28. avgusta počela je okupacija Japana na čelu sa vrhovnim komandantom savezničkih sila . Ceremonija predaje održana je 2. septembra na bojnom brodu američke mornarice USS Missouri, na kojem su zvaničnici japanske vlade potpisali japanski instrument o predaji, čime su neprijateljstva okončana. Saveznički civili i vojno osoblje su slavili dan pobede nad Japanom i kraj rata; međutim, izolovani vojnici i osoblje iz japanskih snaga širom Azije i Pacifika odbijali su da se predaju mesecima i godinama nakon toga, a neki su čak odbijali do 1970-ih. Još uvek se raspravlja o ulozi atomskog bombardovanja u bezuslovnoj predaji Japana, kao i o etici dva napada. Ratno stanje je formalno okončano kada je 28. aprila 1952. godine stupio na snagu mir iz San Franciska. Prošle su još četiri godine pre nego što su Japan i Sovjetski Savez potpisali sovjetsko-japansku zajedničku deklaraciju iz 1956. godine, koja je formalno okončala njihovo ratno stanje.