Pređi na sadržaj

Karin Tuil

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Karin Tuil
Karin Tuil
Lični podaci
Datum rođenja(1972-05-03)3. maj 1972. (52 god.)
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Zvanični veb-sajt
www.karinetuil.com

Karin Tuil (engl. Karine Tuil; Pariz, 3. maj 1972), francuska je književnica koja je napisala nekoliko nagrađivanih romana na francuskom i engleskom jeziku. Njeni radovi imaju teme u rasponu od braka i jevrejskog identiteta do pritvorskih centara i korporativne politike.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Tuil je rođen u Parizu 3. maja 1972. godine. Nakon što je položila maturu, studirala je pravo i dobila diplomu naprednih studija prava komunikacija na Paris-Panthéon-Assas University (Panthéon Assas). [1] Tuil je radila kao advokat, i pripremila tezu koju nije odbranila. Tada je odlučila da se posveti pisanju.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Prvi objavljeni Tuilin roman, Pour le Pire, primetio je Žan-Mari Ruar. [2] Objavila ga je u septembru 2000. godine izdavačka kuća Plon. Roman opisuje sporo raspadanje para. Njen drugi roman, Forbidden (Zabranjeno), (2001) – satirični prikaz krize identiteta jednog starog Jevrejina – izabran je za Gonkurovu nagradu i Vizo nagradu. Preveden je na nekoliko jezika, a pozorištu ga je prilagodila Salomé Lelouch 2014. pod naslovom The marriage of Mr Wessmann (Brak gospodina Vesmana). [3][4]

Knjiga Female Sex objavljena je 2002. godine. To je komedija o odnosima majke i ćerke. Ovaj treći roman završava njenu trilogiju o jevrejskoj porodici. Godine 2003. objavila je Tout sur mon frère, koja istražuje negativne efekte autofikcije. Bila je nominovana za nagradu prodavaca knjiga i bila je finalista francuske televizijske nagrade.

Godine 2005. Tuil je objavila When I Was Funny (Kad sam bio smešan) francuska komedija smeštena u Njujork. Godine 2007. pojavio se Douce France, društveni roman o administrativnim pritvorskim centrima.

Godine 2008. Tuil je objavio Domination Dominacija. Reč je o politici moći u izdavačkom svetu kroz prizme identiteta. Domination (Dominacija) je bila u prvoj selekciji za Gonkurovu nagradu, Gonkurovu srednjoškolsku nagradu i nagradu Flore. Tuil je za ovaj roman dobila Stendalovu stipendiju Ministarstva spoljnih poslova.

Godine 2010. njen roman Six Months, Six Days (Šest meseci, šest dana) bio je prvi i drugi izbor Gonkurove nagrade za 2010, prvi izbor Interalijeve nagrade i Gonkurove srednjoškolske nagrade. Godine 2011. osvojila je Književnu nagradu Roman Nevs.[5]

Tuilov deveti roman pod naslovom L'Invention de nos vies[6] [7] [8] objavljen je u septembru 2013. u izdavačkoj kući Graset. Ovaj roman se bavi „pričom o mladiću arapskog porekla, Samiru, koji, da bi uspeo u svojoj karijeri poslovnog advokata u Njujorku“, pozajmljuje „deo identiteta svog najboljeg prijatelja iz detinjstva, Jevrejina po imenu Samjuel.[9]". Roman se pojavio u nekoliko izbora književnih nagrada, uključujući Femina, Interallié, Gonkur, Gonkurove srednjoškolske nagrade i nagrade knjižara. Bio je finalista Gonkurove nagrade.[10] L'Invention de nos vies je preveden u nekoliko zemalja uključujući Veliku Britaniju, Sjedinjene Države (pod naslovom The age of reinvention[11] [12] ), Kanadu, [13] Italiju, [14] [15] Kinu, Grčku, Holandiji, [16] i Nemačku.[17]

Tuilov roman The Insouciance (Nezadovoljstvo) objavljen je 2016. godine. O objavljivanju ovog desetog romana, list Mond 2016. piše, o svim njenim knjigama: „Neke teme su očigledne. Na primer, jevrejstvo likova. A potom: otac, zakon, kafkijanski humor – dodaje Insouciance (Bezbrižnost) u autorovom Letter to the father (Pismu ocu) [18] “. Roman je dobio Landerneau nagradu za čitaoce.

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • 2011. godine Fiction News Prize za Six Months, Six Days
  • Prix littéraires Les Lauriers Verts (Književna nagrada Zelene lovorike) u kategoriji fikcije za 2013. za L'Invention de nos vies. [19]
  • U sredu, 23. aprila 2014. godine, Karin Tuil je primila Chevalier de l'ordre des arts et des lettres (Oznake umetnosti i pisma Viteškog ordena), koje je dodelio Aurélie Filippetti, ministar kulture i komunikacija [20]
  • The Carefree (Bezbrižni) je 2016. godine izabran za Gonkurovu nagradu – veliku nagradu Francuske akademije – i Interallié, a dobio je Landerno nagradu čitalaca 5. oktobra [21] 2016.
  • Dana 23. marta 2017. godine, gospođa Audrey Azoulay, ministarka kulture i komunikacija dodelila joj je čin oficira Ordena umetnosti i književnosti.
  • Les Choses humaines je nagrađen 2019. nagradom Prix Interallié i 2019. Prix Goncourt des Lycéens.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Učešće
  • 2017: Kolektivno, Qu'est-ce que la gauche?

Adaptacije njenog dela[uredi | uredi izvor]

  • 2014 - 2015: The Wedding of Mr Wessmann (Venčanje gospodina Vesmana-, prema delu Forbidden (Zabranjeno), adaptacija Salome Leluš,[3][4] theater La Bruyère[22] pozorište La Brujer [23] od oktobra 2014. do juna 2015; Avinjonski festival u julu 2015.
  • 2021: The Accusation (Optužba), zasnovana na njenom romanu Les Choses humaines iz 2019, koji su adaptirali Ivan Atal i Jael Langman. [24]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Auteurs français contemporains (S à Z) - aLaLettre”. www.alalettre.com. Pristupljeno 2018-04-20. 
  2. ^ „Karine Tuil : "Un livre doit être dangereux"”. Profondeur de champs (na jeziku: francuski). 2012-05-17. Pristupljeno 2018-04-20. 
  3. ^ a b „Le Mariage de M. Weissmann - Spectacles dans le Grand Paris”. Télérama.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2018-04-20. 
  4. ^ a b „Dans la veine de Woody Allen”. leparisien.fr (na jeziku: francuski). 2014-12-14. Pristupljeno 2018-04-20. 
  5. ^ „Six mois, six jours, de Karine Tuil”. FIGARO (na jeziku: francuski). 2011-08-26. Pristupljeno 2018-04-20. 
  6. ^ „"L'Invention de nos vies" par Karine Tuil, terriblement efficace”. RFI (na jeziku: francuski). 2013-12-23. Pristupljeno 2018-04-20. 
  7. ^ Cocquet, Marion (2013-08-04). „Rentrée littéraire 2013 - Karine Tuil ou les grandes espérances”. Le Point (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2018-04-20. 
  8. ^ „D'une identité à l'autre, Karine Tuil”. Le Huffington Post (na jeziku: francuski). 2013-08-28. Pristupljeno 2018-04-20. 
  9. ^ „Karine Tuil : sexe, mensonges et trahisons”. FIGARO (na jeziku: francuski). 2013-08-29. Pristupljeno 2018-04-20. 
  10. ^ „VIDÉOS. Goncourt 2013: les quatre finalistes dévoilés”. Le Huffington Post (na jeziku: francuski). 2013-10-29. Pristupljeno 2018-04-20. 
  11. ^ Charles, Ron (2015-11-23). „'The Age of Reinvention' review: A novel of Islamophobia and deception”. Washington Post. ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2018-04-20. 
  12. ^ Memmott, Carol. „French novel 'The Age of Reinvention' spotlights the pitfalls of Islamophobia”. chicagotribune.com. Pristupljeno 2018-04-20. 
  13. ^ „Karine Tuil's timely novel explores being a Muslim Arab in France | The Star”. thestar.com. Pristupljeno 2018-04-20. 
  14. ^ „L'invenzione della vita”. ufficiostampa.sperling.it (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala 2017-12-04. g. Pristupljeno 2018-04-20. 
  15. ^ „La nuova vita di Samuel piena di bugie - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 2018-04-20. 
  16. ^ „Athenaeum Boekhandel | Een verzonnen leven”. Athenaeum Boekhandel (na jeziku: holandski). Pristupljeno 2018-04-20. 
  17. ^ Buß, Christian (2014-08-20). „Aufsteigerroman "Die Gierigen": Das System ist böse? Ich bin böser!”. Spiegel Online. Pristupljeno 2018-04-20. 
  18. ^ „Karine Tuil, voix singulière du roman français”. Le Monde.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2018-04-20. 
  19. ^ lalettre (2013-10-15). „la Forêt des Livres 2013 Les Lauriers Verts”. www.lalettredulibraire.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2018-04-20. 
  20. ^ „Karine Tuil lauréate du Prix Landerneau des Lecteurs 2016” (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2018-04-20. 
  21. ^ „Karine Tuil lauréate du Prix Landerneau des Lecteurs 2016” (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2018-04-20. 
  22. ^ „Théâtre La Bruyère » – Le Mariage de M. Weissmann”. www.theatrelabruyere.com. Arhivirano iz originala 2017-06-10. g. Pristupljeno 2018-04-20. 
  23. ^ „Théâtre La Bruyère » – Le Mariage de M. Weissmann”. www.theatrelabruyere.com. Arhivirano iz originala 2017-06-10. g. Pristupljeno 2018-04-20. 
  24. ^ „Les Choses Humaines : Yvan Attal tourne un film sur le consentement”. Orange / Cinéday. 12. 8. 2020. Pristupljeno 15. 2. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карин_Туил&oldid=27614837”