Karlos IV od Španije

Karlos IV od Španije
Karlos IV od Španije, naslikao Fransisko Goja
Lični podaci
Datum rođenja	(1748-11-11)11. novembar 1748.
Mesto rođenja	Portiči, Italija
Datum smrti	20. januar 1819.(1819-01-20) (70 god.)
Mesto smrti	Rim, Italija
Porodica
Supružnik	Marija Lujza od Parme
Potomstvo	Karlota Hoakina od Španije, Maria Luisa of Spain, Duchess of Lucca, Fernando VII od Španije, Infante Carlos, Count of Molina, Marija Izabela od Španije, Infante Francisco de Paula of Spain, Infanta María Amalia of Spain, Maria Teresa van Spanje
Roditelji	Karlos III od Španije Marija Amalija Saksonska
Dinastija	Burbon
Prethodnik	Karlos III od Španije
Naslednik	Fernando VII od Španije

Karlos IV od Španije (šp. Carlos Antonio Pascual Francisco Javier Juan Nepomuceno Jose Januario Serafin Diego; Karloss Antonio Paskval Fransisko Havijer Huan Nepomuseno Hose Hanuario Serafin Dijego; 11. novembar 1748 — 20. januar 1819) bio je kralj Španije od očeve smrti 1788. do svoje abdikacije 1808.

Mladost

Karlos IV je bio drugi sin kralja Karla III i Marije Amalije Saksonske. Rođen je u Portičiju (Italija), u vreme kada je njegov otac bio kralj Napulja i Dve Sicilije. Njegov stariji brat bio je izostavljen iz naslednog niza, jer je bio mentalno zaostao i epileptičan, pa je Karlos od samog rođenja tretiran kao prestolonaslednik. Karlos je nasledio fizičku snagu po saksonskoj liniji svoje majke, unuke poljskog kralja Avgusta II. Kao mlad bavio se rvanjem. Smatran je nedovoljno intelektualno zrelim i pomalo lakovernim.

Vladavina

Godine 1765. oženio se Marijom Lujzom od Parme i sa njom imao četrnaestoro dece, od kojih je sedmoro doživelo punoletnost. Mariju Lujzu su mnogi (uključujući i slikara Fransiska Goju) smatrali zlobnom i nevernom ženom koja je imala veliki uticaj na kralja.

Godine 1788. Karlos III je umro i Karlos IV je bio krunisan 14. decembra 1788. godine. Iako je smatrao svoj položaj vrlo odgovornim i uvek se trudio da se u javnosti predstavi kao apsolutni vladar, Karlosva jedina strast je zapravo bio lov, tako da je sve političke poslove prepustio kraljici i premijeru. Godine 1792. Marija Lujza je konačno uspela da se oslobodi grofa Floridablanke i da na njegovo mesto postavi Pedra Pabla Abarku de Boleu, grofa od Arande, koji je opet, zbog svojih republikanskih ubeđenja, pred rat sa republikanskom Francuskom bio smenjen, a na njegovo mesto postavljen Manuel de Godoj, kraljičin miljenik i navodno ljubavnik.

Godoj je nastavio Arandinu politiku neutralnosti ka Francuskoj, ali nakon pogubljenja francuskog kralja 1793. Španija je uložila protest, nakon čega je Francuska objavila rat Španiji. Španija je potpisala sporazum sa Portugalijom o međusobnoj zaštiti protiv Francuske. Godine 1795. Francuska je primorala Godoja da zaključi sporazum i da objavi rat Velikoj Britaniji.

Španija je ostala saveznik Francuske sve do britanske pobede kod Trafalgara. Nakon Napoleonove pobede nad Pruskom 1807, Godoj je opet približio Španiju Francuskoj. Ovo stalno menjanje strana srozalo je Karlosvu reputaciju kao saveznika od poverenja, uvećalo Godojevu nepopularnost, i favorizovalo princa Fernanda koji je zastupao savezništvo sa Velikom Britanijom.

Abdikacija, egzil i smrt

Kad je došlo do sukoba između princa Fernanda i Godoja, Karlos je zauzeo Godojevu stranu. Kad je došlo do ustanka u Aranhuezu 1808. godine, Karlos je abdicirao u korist svog sina 19. marta, kako bi spasao svog ministra koji je bio zatočen. Fernando je preuzeo presto kao Fernando VII, dok su u međuvremenu francuske snage otpočinjale invaziju na Španiju pod izgovorom da prebacuju snage ka Portugalu.

Karlos je izbegao u Francusku, gde je postao Napoleonov talac. Napoleon je ubrzo naterao Karla da povuče svoju abdikaciju u korist svog sina i da ponovo abdicira, ovaj put u korist Napoleonovog brata, Žozefa Bonaparte, što je ujedno bio i početak Napoleonove invazije na Španiju i Španskog rata za nezavisnost.

Nakon druge abdikacije, Karlos je bio pritvoren u dvorac Talejran u Valansaju (fr. Talleyrand, Valençay). Francuski car mu je dodelio doživotnu rentu i ostatak života je proveo uz svoju ženu i Godoja, prvo u Francuskoj, a potom u Italiji, da bi se na kraju za stalno nastanio u Rimu u palati Barberini.

Marija Lujza je umrla 2. januara 1819, a Karlos samo 18 dana kasnije, 20. januara iste godine, navodno od tuge zbog smrti bivše španske kraljice.

Porodično stablo

16. Luj XIV

8. Luj (Veliki Dofen)

17. Marija Tereza od Španije

4. Filip V od Španije

18. Ferdinand Marija, izbornik Bavarske

9. Marija Ana od Bavarske

19. Henrijeta Adelaida od Savoje

2. Karlo III od Španije

20. Ranuccio II Farnese, Duke of Parma

10. Odoardo Farnese od Parme

21. Isabella d'Este

5. Izabela Farnses od Parme

22. Filip Vilhelm Palatinski

11. Doroteja Sofija Nojburška

23. Elizabeta Amalija od Hesen-Darmštata

1. Karlos IV od Španije

24. Johan Georg III, izbornik Saksonije

12. Avgust II Jaki

25. Ana Sofija od Danske

6. Avgust III od Poljske

26. Kristijan Ernst, markgrof od Brandenburg-Bajrojta

13. Kristijana Eberhardina od Brandenburg-Bajrojta

27. Sofija Lujza od Virtemberg-Vinentala

3. Marija Amalija Saksonska

28. Leopold I, car Svetog rimskog carstva

14. Jozef I Habzburški

29. Eleonora-Magdalena Nojburška

7. Marija Jozefa od Austrije

30. Johan Fridrih, vojvoda od Braunšvajg-Lineburga

15. Vilhelmina Amalija od Braunšvajg-Kalenberga

31. Benedikta Henrijeta Palatinska

Literatura

• Historia del Reinado de Carlos IV, by General Gomez de Arteche (5 vols.), in the Historia General de España de la Real Academia de la Historia (Madrid, 1892, etc.).
• Historiaantiqua. Isabel II; ((jezik: španski)) (2008)
• Ovaj članak sadrži prevod delova teksta koji se nalazi u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ed (1911). Encyclopædia Britannica (Eleventh ed.). Cambridge University Press.