Karneval u Oruru

Karneval u Oruru
Karneval u Oruru
	Karneval u Oruru
Nematerijalno kulturno nasleđe
Region	Bolivija
Datum upisa	2001.
Svetska baština Uneska
Lista upisa	UNESKO
Unesko oznaka	00003; Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva
Datum upisa	2008.
Lokacija upisa	Carnival of Oruro

Karneval u Oruru je verski i kulturni festival u Oruru u Boliviji. Proslavlja se od 18. veka. Prvobitno autohtoni festival, proslava je kasnije transformisana da bi uključila hrišćanski ritual oko Device od Kandelarije (Device od Sokavona). Karneval je jedno od Uneskovih remek-dela usmene i nematerijalne baštine čovečanstva. On je 2008. uvršten na UNESKO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa u Americi.^[1]

Tokom trajanja festivala, više od 48 grupa narodnih igrača specijalizovanih za 18 različitih narodnih igara, svake subote karnevala u tradicionalnom defileu hodočašće u Svetište Tunela. Tradicionalna Lama lama ili Diablada postala je vodeći tradicionalni ples festivala.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Ceremonije domorodaca Itu su zabranili Španci u 17. veku, tokom njihove vladavine Gornjim Peruom.^[1] Međutim, Uru su nastavili da posmatraju festival u obliku katoličkog rituala na Sveće, prve nedelje svakog februara. Hrišćanske ikone su korišćene da bi se sakrili prikazi andskih bogova, a hrišćanski sveci su bili zamena za druga manja andska božanstva. Ceremonija je počela četrdeset dana pre Uskrsa.

Legenda takođe kaže da se 1756. godine mural Device Marije čudesno pojavio u rudniku najbogatijeg rudnika srebra u Oruru. Od kada se karneval obeležava u čast Virgen de la Candelaria (Bogorodice od Svećnice) ili Virgen del Socavon (Bogorodice iz rudnika). Najvažniji elementi karnevala sada se javljaju u i oko Sanctuaria del Socavon (Crkva rudnika).

Pre-Hispanski period[uredi | uredi izvor]

Zvana Jururu (Uru Uru) u davna vremena, oblast koja je sada Oruro bila je verski centar hodočašća Andskog sveta. Hodočasnici bi išli do "Svete planine Urus", gde su mogli da nazovu zaštitna božanstva: wak'as, achachilas i apus. Ova božanstva su uključivala Jamp'atu Qullu (brdska žaba), Argentillo Arankani (brdski gušter), Quwak (zmija), kondor i Wakallusta, između ostalih. Nakon što se Carstvo Inka proširilo na region, proširila se i kultura. Ovo se može razumeti dodavanjem zlog poluboga, WariDesam, i svetog poluboga, Apus waka.

Španska kolonizacija dovela je do razbijanja domorodačkog nasleđa. Međutim, stanovnici su sačuvali mnoge autohtone obrede, što je dovelo do verskog sinkretizma katolicizma i vari kulture. Hrišćanske ideje o Bogorodici i đavolu iz katoličkih učenja apsorbovane su u izvorne ideje Pachamama i Tio Supay, mešavina religiozne simbolike koja se još uvek može videti tokom karnevala.

Moderni karneval[uredi | uredi izvor]

Moderni festival demonstrira tekuću pagansko-katoličku mešavinu verske prakse u regionu. Karneval počinje ceremonijom posvećenom Devici del Sokavon. Marširajući bendovi se u nedelju takmiče istovremeno u pećini Pie de Galo, što je pozdrav Bogorodici. Vrhunac festivala je trodnevni i tronoćni defile 48 grupa narodnih igrača na trasi od četiri kilometra do svetilišta tunela. Tri dana pre ovog subotnjeg hodočašća ljudi posećuju simboličnog paganskog kondora. Nedelju dana nakon hodočašća, oni posećuju zmiju južno od grada, žabu krastaču na severu i mrave na istoku.

Hodočašće kulminira izvođenjem dve srednjevekovne didaktičke ili misteriozne drame. Prvi je o španskom osvajanju, a drugi se vrti oko klasične bitke između dobra i zla, sa arhanđelom Mihailom koji je na kraju trijumfovao nad đavolom i sedam smrtnih grehova. Poslednju predstavu uvelo je katoličko sveštenstvo 1818.

Ukupno ima preko 28.000 plesača, oko 10.000 muzičara u 150 bendova i 400.000 posetilaca koji se protežu na više od četiri milje.^[1] Sami bendovi imaju nacionalni festival u ponedeljak pred karnevalski vikend, koji se emituje na bolivijskoj televiziji i kome prisustvuju predsednik Bolivije i vladini organi.

UNESKO oznaka[uredi | uredi izvor]

Međunarodni žiri javnih ličnosti kojim je predsedavao pisac Huan Goitisilo, a koji je sazvao UNESKO, proglasio je Karneval 18. maja 2001. za jedno od remek dela usmenog i nematerijalnog nasleđa čovečanstva. Proglas je prenošen iz Pariza, Francuska. Ostali članovi žirija bili su predsednik Republike Mali Alfa Oumar Konare, Kabaka iz Ugande, Njegovo Veličanstvo Ronald Muvenda Mutebi il, jordanska princeza Basma Bint Talal, bolivijska pevačica Zulma Jugar i meksički pisac Karlos Fuentes.

Dance Specialties[uredi | uredi izvor]

Istorijski značaj Orura, kao i njegov kulturni i verski uticaj, čine njegov karneval prirodnim okruženjem za demonstriranje multikulturalnosti Bolivije, a posebno njene raznolikosti narodnih igara. Plesne grupe koje učestvuju predstavljaju različite autohtone plesne stilove, a prati ih nekoliko bendova. Oblasti koje predstavljaju plesači uključuju:

Andski region bolivijskog Altiplana i dolina Jungas: grupe uključuju negrito, afro-bolivijske saia i evro-bolivijske caporales. Ova oblast je gusto naseljena, uključujući departmane Potosi, Oruro i deo La Paza. Ovo područje je bogato folklorom, sa plesovima uključujući inku, llamerada (llameros), kullawada, kallawaya, the siklla (wayra, doctorcitos), Inkas i kantu.
Područje dolina: Kočabamba, Tariha i Čukiisaka, uključujući plesove potolos i pukllay.
Ravnice i šume: departmani Santa Kruz, Beni, Pando, Tarija i Čukisaka sa multietničkim ratnim igrama.
Svi plesovi imaju oruro poreklo kao što je ples đavola ili diablada, morenada, antawara, awatiri, suri sikuri, wititi, intillaqta, tarqueadas and sampoñaris.