Pređi na sadržaj

Kasperski lab

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kasperski lab
Tipprivatni
Industrijasoftverski inženjering, zaštita softvera
Nastao1997, Moskva
OsnivačJevgenij Kasperski
ProizvodiKasperski internet sigurnost, Kasperski antivirus, Kasperski totalna zaštita, Kasperski zaštita za biznis
Prihod16 milijardi dolara
Zaposlenih> 3000
Veb-sajtwww.kaspersky.com

Kasperski lab ili Laboratorija Kasperski (engl. Kaspersky Lab, rus. Лаборатория Касперского) međunarodna je kompanija koja se bavi proizvodnjom sistema za zaštitu softvera i posluje u skoro 200 zemalja i teritorija širom sveta. Sedište kompanije nalazi se u Moskvi, dok ima i holding kompaniju registrovanu u Ujedinjenom Kraljevstvu. "Kasperski lab"  trenutno zapošljava  više od 2,850 kvalifikovanih profesionalaca. Ova kompanija ima svoje kancelarije u 30 zemanja, a njene proizvode i tehnologiju koristi preko 300 miliona korisnika i preko 250 000 korporativnih klijenata širom sveta. Kompanija je posebno fokusirana na velika preduzeća i male i srednje biznise.

Kasperski lab nudi niz bezbednosnih proizvoda, kao što su antivirusi i zaštitni zidovi, a pored njih dizajniraju bezbednosne sisteme za male biznise, korporacije i velika preduzeća. Rešenja za korporacije uključuju zaštitu radnih stanica, fajl servera, servera pošte, kapija plaćanja, bankarske servere, mobilne uređaje i internet portale.[1][2]

Kasperski zauzima četvrto mesto na svetskoj rang listi proizvođača antivirusnih programa.[3] Ovo je prva ruska kompanija uključeni u rejting najvećih svetskih softverskih komppanija, pod nazivom Softverskih top 100 (Kasperski lab je 79. na listi od 29. juna 2012). Kasperski lab zauzima 4. mesto u kategoriji Endpoint sekjuriti, prema podacima IDC za 2010. godinu.[3] Prema podacima kompanije Gartner, Kasperski lab je trenutno treći po veličini proizvođač IT bezbednosnih softvera u svetu i peti po veličini proizvođač Endpoint softverske zaštite.[4]

Konkurenti[uredi | uredi izvor]

Kasperski lab se u antivirus industriji takmiči sa kompanijama kao što su: Avast, AVG, Avira, Bit zaštitnik, Bulgard, ESET, F sekjur, Frisk, G data, Makafi, Panda sekjuriti, Sofos, Simantek i Trend mikro.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi proizvod, Kasperski antivirus, izdao je Jevgenij Kasperski sredinom 1997. godine.[5]

U 2006. godini Kasperski lab je bila rangirana prva na rang listi najbrže rastućih internet bezbednosnih softvera u Sjedinjenim Državama,[6] na osnovu podataka DNP grupe za prodaju.

Proizvodi[uredi | uredi izvor]

  • Kasperski total sekjuriti je najobimniji bezbednosni softver ove kompanije.
  • Kasperski antivirus je antivirus, antimalver aplikacija za Windows, bez mrežne zaštite ili funkcijnolnosti zaštitnog zida.[7]
  • Kasperski internet sekjuriti predstavlja integrisani skup sredstava za zaštitu korisnika interneta na Windows-u, koji štiti od virusa, spajvera, spamova, rotkita, reklamnih banera i mrežnih napada.[8] On takođe sadrži potpuno funkcionalan Zaštitni zid sa kontrolom mrežnog pristupa pojedinačne aplikacije.
  • Kasperski internet sekjuriti za Android je integrisani skup alata za zaštitu korisnika interneta na android mobilnim uređajima, koji štiti od virusa i zlonamernih napada.[9] Ona sadrži posebne funkcije za mobilne korisnike, kao što su zaštita od krađe, daljinsko zaključavanje uređaja, određivanje geografskog položaja, i daljinsko brisanje podataka.[9]
  • Kasperski internet sekjuriti za Mek je antivirus i antimalver aplikacije za Mek OS X računare, koji štiti od virusa, Trojanaca, crva, spajvera i advera.[10] On takođe blokira mrežne napade.
  • Kasperski endpoint sekjuriti je integrisano digitalno bezbednosno rešenje za preduzeća, koja štiti uređaj pod operativnim sistemom Windows, Mek OS X ili Linuks od zlonamernih programa i drugih pretnji.[11] On je kontrolisan centralno od strane onlajn konzole za upravljanje i njegove klijentske aplikacije su dizajnirani za desktop  kao i za serverske uređaje.[11] Ona  sadrži funkcije za daljinsko upravljanje, daljinsko raspoređivanje i u nju je uključena jaka kriptografija za  šifrovanje podataka, sa enkripcijom na nivou datoteke (fle) i nivou diska (fde).[11] On sadrži posebne funkcije za mobilne uređaje, što vam omogućava razdvajanje korporativne i lične podatke te obuhvata funkcije za zaštitu od krađe.[11]
  • Kasperski menadžer lozinki bezbedno skladišti lozinku  i automatski beleži korisnika na poznatim lokacijama. On takođe automatski popunjava veb-obrasce pomoću algoritma učenja, i lozinke sinhronizuje sa više povezanih korisničkih uređaja.[12] Besplatna verzija je dostupna sa limitom od 15 lozinki.
  • SecureList.com je portal za bezbednost računara koju vodi Kasperski lab, koja je posvećena informisanju javnosti o različitim aspektima bezbednosti na internetu. Portal u sebi ima i Enciklopediju virusa koja sadrži informacije o različitim vrstama zlonamernih programa u računar.
  • Kasperski sekjuriti za poštanske servere je antimalver i antispam aplikacija, koja se nalazi na mejl serveru. Ona pruža zaštitu tako što uklanja štetne e-mejlove i priloge, pre nego što dođu do krajnje tačke, kao što su telefon, desktop klijenta i veb-mejl servisa.[13]

Nezavisne procene[uredi | uredi izvor]

Antivirus test grupa AV komparitivs dao je za Windows XP verziju Kasperskovog AV Napredan+ (najviši)  rejting Februara 2008. na svom on-demand testu za detekciju  (četvrti najviši nivo detekcije među 16 testiranih proizvoda).[14] Međutim, u Retrospektivnom/Proaktivnom testu maja 2008. godine, Kasperski je dobio "Standard-rejting", otkrivajući 21% novih zlonamernih programa, sa 1-mesečnim potpisima i dobija značajan broj lažnih uzbuna.[15]

Zaštitni zid uključen u Kasperski Internet Sekjuriti verziju j7.0 je dobio „vrlo dobar” rejting u Matusek fajervol čelendžu,[16] sa rezultatom 85%. Kasperski Antivirus 7.0 je postigao rezultat od 6.5 od 8 na „Antimalver labs”  testu.[17] On je takođe dostigao rezultat 31 od 33 na otkrivanju polimorfnih virusa[18], i rezultat od 97% na testu samo-protekcije .[19] U 2007. godini Kasperski internet sekjuriti 7 je dobio nagradu britanskog magazina PC Pro, a takođe je zauzela mesto na A listi u istom magazinu.[20]

Kasperski je prošao većinu „Bilten virus” uporednih testova od avgusta 2003. godine (pao na samo 8 od 54 testa).[21] U 2005. godini, prema podacima magazina PC World, Kasperski antivirus softver nudi brze ispravke za nove viruse i pretnji bezbednosti u industriji.[22]

U PC World  časopisu iz marta 2010. u poređenju bezbednosnih softvera za potrošače, Kasperski internet sekjuriti 2010 dobio je 4,5 od 5 zvezdica.[23] U Decembru 2011. Kasperski je dobio najveći ranking od strane AB komparitivs na njihovom godišnjem  izveštaju i dobio priznanje kao „proizvod godine”.[24]

Dana 1. februara 2012. godine, Kasperski internet sekjuriti je dobio AB test nagradu za najbolju popravku 2011, nagrada u oblasti proizvoda za privatnog korisnika od AV-test instituta.[25] 28. januara 2013, "Kasperski Endpoint Sekjuriti" zaradio je AV-test nagradu za najbolju zaštitu 2012. i AV test nagradu za najbolji popravke 2012 nagrada u oblasti korporativnih proizvoda od AV-test Instituta.[26]

Kasnije u 2013., Kasperski je dobio nagradu proizvod godine od AV komparitivsa i najviši rezultat za korporacijska rešenja od strane Denis teknolodži labsa.[27][28]

Kasperski je takođe dobio sertifikat svojih proizvoda kroz OESIS OK program sertifikacije, koja proverava da li su aplikacije kompatibilne sa tehnološkim solucijama, kao što su NAC i VPN sa SSL enkripcijom proizvoda od kompanije Cisko, F5 mreže, i drugi.[29]

Partnerstva[uredi | uredi izvor]

Kasperski Antivirus takođe podržava proizvode ili solucije drugih  proizvođača, kao što su Čekpoint, Blukout, Džuniper netvorks, Majkrosoft forfront,[30] Netintelidžens, Klirsvift, FrontBridž, Netask, Vedž Netvorks i drugi. Ukupno više od 120 kompanija bave licenciranjem tehnologije iz Kasperski laba. Kasperski lab takođe ima veliki broj partnerstva sa različitim tehnološkim kompanijama.

 Međunarodno Multilateralno partnerstvo protiv sajber pretnji, gde Datuk Mohd Nur Amin deluje kao predsednik, najavio je imenovanje Harija Cheunga (generalnog direktora Kasperski laba) na mesto Ambasadora dobre volje za Veliku Kinu.[31]

Kasperski lab pokreće nekoliko globalnih sponzorstva, na primer, Skuderia Ferari rejsing tim[32][33] i geografskih ekspedicija.[34]

Parnice[uredi | uredi izvor]

U maju 2007. godine, adver distributer  Zango tužio je Kasperski lab, optužujući ga za klevetu time što su blokirali instalaciju zango softvera. U avgustu, sud[35] je presudio da   čin o pristojnosti u komunikaciji daje imunitet Kasperski labu.[36]

Kasperski aktivno štiti sebe od tzv. patentnih trolova.[37]

Sporovi[uredi | uredi izvor]

U martu 2015. godine agencija Blumberg je optužila Kasperski lab da imaju bliske veze sa ruskom vojskom i obaveštajnim zvaničnicima. U 2007. godini, sama kompanija ovo potvrđuje u svojoj japanskoj reklamnoj kampanji sa sloganom Stručnjak za kriptografiju iz KGB-a. Tu prodajnu taktiku, ideju lokalnog partnera na teritoriji, „brzo je uklonila centrala Kasperskog”.[38] Međutim, Kasperski je i sam diplomirao na Akademiji FSB, koja je ranije bila pod okriljem KGB-a.[39] Kasperski je oštro kritikovao optužbe u svom blogu, nazivajući članak „senzacionalističkim” i optužuje ga za „eksploatisanje paranoje”, da bi „proširili krug čitalaca”, ali nije jasno da li su ove tvrdnje istinite ili ne.[40]

U avgustu 2015. godine , agencija Rojters je objavila izveštaj, citirajući dvoje anonimnih bivših zaposlenih u Kasperski labu, optužujući Kasperski lab da namerno stvaraju lažne malver otiske u pokušaju da prevare konkurenciju da kategorizuju čiste datoteke kao zaražene. Prema anonimnim izvorima, otisci su stvoreni tokom decenija, sa povećanjem aktivnosti od 2010. godine, od kojih su mnogi navodno uvezeni na VirusTotal.[41] Kasperski lab je negirao optužbe;[42][43] u svom ličnom blogu Jevgenij Kasperski je uporedio optužbe sa nedokazanim teorijama zavere.[44] Rojters je propratio svoj izveštaj sa procurelim e-mejlovima Kasperskog koji aludira na „lažnjake” i „izguravanje” internacionalne konkurencije; Kasperski lab je okarakterisao mejlove kao „nelegitimne i nabavljene od anonimnih izvora sa skrivenim namerama”.[45]

Otkrića[uredi | uredi izvor]

Plamen malver[uredi | uredi izvor]

U maju 2012. godine Laboratorija Kasperski otkrila je malver plamen, koje je istraživač opisao kao potencijalno „najsofisticiranije sajber oružje do sada”.[46] Po rečima istraživača Kasperski laba, zlonamerni program je zarazio oko 1000 do 5000 računara širom sveta[47][48] . Kasperski lab je bio zamoljen da istraži izveštaj Međunarodne unije telekomunikacija o navodnom virusu koji je zarazio računare iranskog Ministarstva nafte.[49] Kada su istražili slučaj, otkrili su MD5 heš i ime datoteke, koji se pojavio samo na mašinama kupaca iz zemalja bliskog i srednjeg istoka. Nakon otkrivanja više primera virusa, istraživači su nazvali ovaj malver „plamen” po imenu jednog od njegovih modula.[49]

Ekvejšon grup[uredi | uredi izvor]

Na skupu analitičara za bezbednost na najvišem nivou, koji je održan u Meksiku, 16. februara 2015. godine, Kasperski lab objavio je svoje otkriće jednačina grupe. Prema izveštaju Kasperski laba, grupa je aktivna minimum od 2001. godine, sa više od 60 članova. Malver program, koji se koristio u njihovoj operaciji, pod imenom Ekvejšon drag i Grejfiš, bio je u stanju da reprogramira hard disk firmvare-a. Zbog napredne tehnologije kao i velike tajnosti grupe, sumnja se da imaju veze sa NSA, ali Kasperski lab ne može identifikovati članove ove grupe.[50]

Drugi zlonamerni programi[uredi | uredi izvor]

Suočen sa optužbama[51] u jednom članku u Blumberg njuzu o neizveštavanju „o povezanosti Rusije sa sofisticiranim špijunskim softverima”, Jevgenij Kasperski je pomenuo na svom blogu[52] svoje izveštaje o Crvenom oktobru,[53] Klaud atlasu,[54] Mini djuku,[55] Kosmik djuku,[56] Epik terli,[57] Pengvin terli,[58] Blek enerdžiju 1[59] i 2,[60] Agentu BTZ[61] i Tim spaju,[62] te dodao: „Po mišljenju nekih posmatrača, ovi napadi su bili pripisani ruskim sajber špijunima.”[52]

Programi nepovezani sa Rusijom:

  • Plavi termit[63]
  • Maska (Careto)
  • Darkhotel

Patenti[uredi | uredi izvor]

Od juna 2015. godine, Kasperski lab ima 322 patenta u Rusiji, SAD, Kini i Evropi. Kompanija ima još 301 prijavu patenata koji se nalaze na razmatranju u velikom broju zemalja.[64]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Business Security | Kaspersky Lab United States.
  2. ^ Business Security | Kaspersky Lab United States.
  3. ^ a b Kompanija je bila četvrta na listi IDC (Worldwide Endpoint Security Revenue by Vendor, 2010).
  4. ^ Gartner, Magic Quadrant for Endpoint Protection Platforms, Peter Firstbrook, Neil MacDonald, John Girard, January 16, 2012
  5. ^ Bradley, Tony. „In Their Own Words: Kaspersky Lab Cofounder And CEO Eugene Kaspersky”. Forbes. 
  6. ^ NPD Group/Retail Tracking/Security Software July 2006-June 2009
  7. ^ „Kaspersky, Anti-Virus 2015”. Arhivirano iz originala 18. 07. 2016. g. Pristupljeno 26. 06. 2016. 
  8. ^ Kaspersky, Internet Security 2015
  9. ^ a b Kaspersky, Internet Security for Android
  10. ^ Kaspersky, Internet Security for Mac
  11. ^ a b v g KASPERSKY ENDPOINT SECURITY FOR BUSINESS, Advanced
  12. ^ Kaspersky, Password Manager
  13. ^ Mail Server Security | Kaspersky Lab
  14. ^ „Anti-Virus comparative February 2008”. Av-comparatives.org. Arhivirano iz originala 27. 10. 2012. g. Pristupljeno 5. 3. 2013. 
  15. ^ „Retrospective / ProActive - Test May 2008”. Av-comparatives.org. Arhivirano iz originala 15. 2. 2013. g. Pristupljeno 5. 3. 2013. 
  16. ^ „Results and comments”. matousec.com. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  17. ^ „Anti-rootkit tests | Anti-Malware Test Lab”. Anti-malware-test.com. Arhivirano iz originala 19. 04. 2021. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  18. ^ „Anti-Malware Solutions Test Results | Anti-Malware Test Lab”. Anti-malware-test.com. Arhivirano iz originala 8. 3. 2012. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  19. ^ „Self-protection test | Anti-Malware Test Lab”. Anti-malware-test.com. Arhivirano iz originala 08. 03. 2012. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  20. ^ „Kaspersky Internet Security 7.0 receives two top awards in testing conducted by the British magazine PC Pro”. Kaspersky Lab. 5. 4. 2007. 
  21. ^ „VB100 Results Overview: Kaspersky”. 
  22. ^ „Anti-Virus Personal 5.0 (Full Product)”. PC World Magazine. 25. 1. 2005. Arhivirano iz originala 17. 3. 2008. g. Pristupljeno 18. 8. 2014. 
  23. ^ Kaspersky Lab Internet Security 2010 Antivirus & Security Software Review Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2011).
  24. ^ „AV-Comparatives - Independent Tests of Anti-Virus Software - Summary Reports”. Av-comparatives.org. Arhivirano iz originala 27. 2. 2013. g. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  25. ^ „AV-TEST Award 2011”. AV-TEST. 2012. Arhivirano iz originala 6. 3. 2013. g. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  26. ^ „AV-TEST 2012 Awards”. AV-TEST.org. 2013. Arhivirano iz originala 23. 5. 2013. g. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  27. ^ Rubenking, Neil. „Kaspersky Named Antivirus Tsar”. PC Magazine. Arhivirano iz originala 27. 01. 2016. g. Pristupljeno 18. 8. 2015. 
  28. ^ Mesmmer, Ellen. „Enterprise anti-virus software test puts Kaspersky software out front, Microsoft at bottom”. Network World. Pristupljeno 18. 8. 2015. 
  29. ^ New versions of Kaspersky Lab's personal products.
  30. ^ „About our Partner: Microsoft Forefront”. Kaspersky Lab. 
  31. ^ „Event - Kaspersky Official eStore Southeast Asia”. Arhivirano iz originala 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 26. 6. 2016. 
  32. ^ Scuderia Ferrari Sponsorship
  33. ^ „Kaspersky Lab Congratulates Scuderia Ferrari on its First Victory of the 2015 Formula One Season”. Kaspersky Lab. 31. 3. 2015. Arhivirano iz originala 18. 9. 2015. g. Pristupljeno 28. 8. 2015. 
  34. ^ „Kaspersky Lab to Support Felicity Aston in the Kaspersky One Transantarctic Expedition”. Kaspersky.com. Arhivirano iz originala 22. 6. 2013. g. Pristupljeno 29. 9. 2012. 
  35. ^ „Opinion of Court of Appeals for the Ninth Circuit” (PDF). 25. 6. 2009. Pristupljeno 7. 7. 2009. 
  36. ^ „Zango tries, fails to sue its way out from under the "spyware" label”. ars technica. 30. 8. 2007. Pristupljeno 5. 9. 2007. 
  37. ^ „Eugene Kaspersky, patent troll killer”. techworld.com. 8. 10. 2013. Pristupljeno 27. 4. 2016. 
  38. ^ Matlack, Carol (19. 3. 2015). „The Company Securing Your Internet Has Close Ties to Russian Spies”. Bloomberg. 
  39. ^ „Kaspersky Lab repudiates new Russian spy claims”. SC Magazine UK. Arhivirano iz originala 7. 8. 2016. g. Pristupljeno 26. 6. 2016. 
  40. ^ „Eugene Kaspersky intensifies US vs Russia flame war, accusing Bloomberg of creating 'conspiracy theories' about his company”. computing.co.uk. 
  41. ^ Menn, Joseph (14. 8. 2015). „Russian antivirus firm faked malware to harm rivals - Ex-employees”. Reuters. Arhivirano iz originala 17. 08. 2015. g. Pristupljeno 18. 8. 2015. 
  42. ^ Coldewey, Devin (14. 8. 2015). „Cybersecurity Firm Kaspersky Lab Denies It Sabotaged Competitors”. NBC News. Pristupljeno 29. 8. 2015. 
  43. ^ Carman, Ashley. „Kaspersky Lab denies allegations it induced false positive AV detections”. SC Magazine. Arhivirano iz originala 19. 8. 2015. g. Pristupljeno 18. 8. 2015. 
  44. ^ Sharwood, Simon. „Kaspersky: Freemasons coded fake malware in the Bermuda Triangle”. The Register. Pristupljeno 18. 8. 2015. 
  45. ^ Menn, Joseph (28. 8. 2015). „Exclusive: Russia's Kaspersky threatened to 'rub out' rival, email shows”. Reuters. Arhivirano iz originala 23. 11. 2015. g. Pristupljeno 29. 8. 2015. 
  46. ^ Albanesius, Chloe (28. 5. 2012). „Massive 'Flame' Malware Stealing Data Across Middle East”. PC World. Pristupljeno 29. 5. 2012. 
  47. ^ „Flame virus: Five facts to know”. The Times Of India. 29. 5. 2012. 
  48. ^ Damien McElroy and Christopher Williams (28. 5. 2012). „Flame: world's most complex computer virus exposed”. The Telegraph. London. Pristupljeno 29. 5. 2012. 
  49. ^ a b Zetter, Kim (28. 5. 2012). „Meet ‘Flame’, The Massive Spy Malware Infiltrating Iranian Computers”. Wired. Pristupljeno 29. 5. 2012. 
  50. ^ Equation Group: The Crown Creator of Cyber-Espionage | Kaspersky Lab
  51. ^ Matlack, Carol (19. 3. 2015). „Cybersecurity: Kaspersky Has Close Ties to Russian Spies - Bloomberg Business”. Bloomberg.com. 
  52. ^ a b „A practical guide to making up a sensation.”. Nota Bene: Eugene Kaspersky's Official Blog. 
  53. ^ „"Red October" Diplomatic Cyber Attacks Investigation”. securelist.com. 
  54. ^ „Cloud Atlas: RedOctober APT is back in style”. securelist.com. 
  55. ^ „The MiniDuke Mystery: PDF 0-day Government Spy Assembler 0x29A Micro Backdoor”. Pristupljeno 7. 2. 2016. 
  56. ^ „Miniduke is back: Nemesis Gemina and the Botgen Studio”. securelist.com. 
  57. ^ „The Epic Turla Operation”. securelist.com. 
  58. ^ „The 'Penquin' Turla - Securelist”. Pristupljeno 7. 2. 2016. 
  59. ^ „Black DDoS”. Pristupljeno 7. 2. 2016. 
  60. ^ „BE2 Custom Plugins, Router Abuse, and Target Profiles - Securelist”. securelist.com. 
  61. ^ „Agent.btz: a Source of Inspiration?”. Pristupljeno 7. 2. 2016. 
  62. ^ „The TeamSpy Crew Attacks – Abusing TeamViewer for Cyberespionage”. securelist.com. Arhivirano iz originala 02. 06. 2016. g. Pristupljeno 26. 06. 2016. 
  63. ^ „Kaspersky - Blue Termite APT Targets Japanese Organisation”. spamfighter.com. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 26. 06. 2016. 
  64. ^ „Kaspersky Lab’s Q1 2015 Patents Digest”. Kaspersky. 19. 6. 2015. Pristupljeno 19. 6. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kasperski lab na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Касперски_лаб&oldid=26032499”