Katalin Kariko
| Katalin Kariko | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 17. januar 1955. |
| Mesto rođenja | Solnok, Mađarska, |
| Naučni rad | |
| Institucija | Univerzitet u Segedinu Univerzitet Templ Univerzitet Pensilvanije BioNTech |
| Poznata po | Primena iRNK u imunologiji |
| Zvanični veb-sajt | |
| www | |
Katalin Kariko (mađ. Karikó Katalin; Solnok, 17. januar 1955) mađarska je biohemičarka, specijalista za mehanizme posredovane RNK. Istraživala je primenu in vitro transkribovane iRNK u terapiji i imunologiji. Od 2013. nalazi se na poziciji više potpredsednice kompanije BioNTech RNA Pharmaceuticals.[1] Njen naučni rad doprineo je razvoju vakcine protiv kovida 19. Kao rezultat svog pionirskog rada, dobila je Nobelovu nagradu za medicinu 2023. godine, zajedno sa američkim imunologom Druom Vajsmanom.[2]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Kariko je odrasla u Kišujsalašu, u Mađarskoj, gde je završila gimnaziju. Nakon što je doktorirala na Univerzitetu u Segedinu, nastavila je istraživanje na Institutu za biohemiju Centra za biološka istraživanja, Odseku za biohemiju Univerziteta Templ i Univerzitetu zdravstvenih nauka. Kao postdoktorand Univerziteta Templ u Filadelfiji, učestvovala je u kliničkim ispitivanjima u kojima je na pacijentima sa sidom i hematološkim bolestima primenjivana terapija na bazi dvolančane RNK. Tada se ovo smatralo revolucionarnim istraživanjem jer molekularni mehanizam indukcije interferona dsRNK nije bio poznat, ali su antineoplastični efekti interferona bili primećeni.[3]
Naučna karijera[uredi | uredi izvor]
Godine 1990, dok je radila na Univerzitetu u Pensilvaniji, Kariko je podnela svoju prvu prijavu za grant za istraživanje genske terapije zasnovane na iRNK.[1] Od tada je terapija zasnovana na iRNK postala glavna oblast njenih istraživanja. Bila je na putu da postane redovni profesor, ali zbog odbijanja grantova nije unapređena.[4] Godine 1997. upoznala je Dru Vajsmana, profesora imunologije na Univerzitetu u Pensilvaniji, koji će joj dati podršku i s njom nastaviti istraživanja.[5]
Nakon brojnih pokušaja, zajedno su 2005. objavili studiju koja je opisala mehanizam kako se iRNK može bezbedno upotrebiti da izazove imuni odgovor. Vajsman i Kariko su patentirali ovo otkriće, ali ono nije zainteresovalo naučnu zajednicu. Posdoktorand sa Univerziteta Stenford Derek Rosi, istraživač u oblasti matičnih ćelija, pročitao je njihov rad tek pet godina kasnije i shvatio njegov potencijal. S grupom profesora s Harvarda i Masačusetskog instituta za tehnologiju, Rosi je osnovao kompaniju Moderna i od Univerziteta u Pensilvaniji otkupio je prava da upotrebi rešenje do kojeg su došli Vajsman i Kariko. Njihova ideja da ovako razvijaju vakcine omogućila im je da s pojavom pandemije zarade znatne svote novca.
Kariko se nije obogatila u složenim patentskim postupcima, već je prihvatila poziv kompanije BioNTech iz Nemačke, koju je osnovao preduzetnik Ugur Sahin. Njihovo malo preduzeće je, sarađujući s Fajzerom, 2020. razvilo prvu vakcinu protiv kovida 19, koja je registrovana u Evropi i Americi.[6]
Naučni doprinosi[uredi | uredi izvor]
Rad i istraživanje Katalin Kariko doprineli su naporima kompanije BioNTech da stvori imune ćelije koje proizvode antigene za vakcine; njeno istraživanje je otkrilo da je antivirusni odgovor iRNK dao njihovim vakcinama protiv raka dodatni podsticaj u odbrani od tumora.[1] Godine 2020. Karikova i Vajsmanova tehnologija upotrebljene su u vakcini protiv kovida 19, koju su zajednički proizveli Fajzer i BioNTech.[7][5] Britanski etolog Ričard Dokins i kanadski biolog Derik Rosi, koji je pomogao u osnivanju Moderne, predložili su ih za Nobelovu nagradu.[8][9][10]
Publikacije[uredi | uredi izvor]
- Anderson BR, Muramatsu H, Nallagatla SR, Bevilacqua PC, Sansing LH, Weissman D, Karikó K (septembar 2010). „Incorporation of pseudouridine into mRNA enhances translation by diminishing PKR activation”. Nucleic Acids Research. 38 (17): 5884—92. PMC 2943593
. PMID 20457754. doi:10.1093/nar/gkq347. - Karikó K, Muramatsu H, Welsh FA, Ludwig J, Kato H, Akira S, Weissman D (novembar 2008). „Incorporation of pseudouridine into mRNA yields superior nonimmunogenic vector with increased translational capacity and biological stability”. Molecular Therapy : The Journal of the American Society of Gene Therapy. 16 (11): 1833—40. PMC 2775451 . PMID 18797453. doi:10.1038/mt.2008.200.
- Karikó K, Buckstein M, Ni H, Weissman D (avgust 2005). „Suppression of RNA recognition by Toll-like receptors: the impact of nucleoside modification and the evolutionary origin of RNA”. Immunity. 23 (2): 165—75. PMID 16111635. doi:10.1016/j.immuni.2005.06.008.
- Karikó K, Weissman D, Welsh FA (novembar 2004). „Inhibition of toll-like receptor and cytokine signaling--a unifying theme in ischemic tolerance”. Journal of Cerebral Blood Flow and Metabolism. 24 (11): 1288—304. PMID 15545925. doi:10.1097/01.WCB.0000145666.68576.71 .
- Karikó K, Ni H, Capodici J, Lamphier M, Weissman D (mart 2004). „mRNA is an endogenous ligand for Toll-like receptor 3”. The Journal of Biological Chemistry. 279 (13): 12542—50. PMID 14729660. S2CID 27215118. doi:10.1074/jbc.M310175200 .
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Just the messenger”. Nature Medicine. 24 (9): 1297—1300. septembar 2018. PMID 30139958. doi:10.1038/s41591-018-0183-7.
- ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2023”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski).
- ^ Schwarz-Romond, Thomas (7. 11. 2016). „Transforming RNA research into future treatments: Q&A with 2 biotech leaders”. Elsevier Connect (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-27.
- ^ Garde, Damian; Saltzman, Jonathan (2020-11-10). „The story of mRNA: From a loose idea to a tool that may help curb Covid”. STAT (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-10.
- ^ a b Cox, David (2. 12. 2020). „How mRNA went from a scientific backwater to a pandemic crusher”. Wired. Pristupljeno 26. 12. 2020.
- ^ „ONA KOJA JE SPASILA PLANETU – Nauka kroz priče” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-16.
- ^ Kollewe, Julia (21. 11. 2020). „Covid vaccine technology pioneer: 'I never doubted it would work'”. The Guardian. Pristupljeno 22. 11. 2020.
- ^ „Katalin Karikó and Drew Weissman. A shared Nobel-prize for mRNA?”. 19. 12. 2020.
- ^ „The hero biochemist who pioneered COVID vaccine tech was professionally spurned for years prior”. Salon (na jeziku: engleski). 2021-01-25. Pristupljeno 2021-02-02.
- ^ „She was Demoted, Doubted and Rejected But Now Her Work is the Basis of the Covid-19 Vaccine”. Good News Network (na jeziku: engleski). 2021-02-01. Pristupljeno 2021-02-02.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Katalin Kariko — indeksirane publikacije na Google Scholar
- Profil na veb-sajtu Univerziteta u Pensilvaniji
- Virtuelna izložba na cajty Klebelsberg Biblioteke Univerziteta u Segediny o Kataliny Kariko
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ostale | |
