Katastrofa spejs-šatla Čalendžer
Katastrofa svemirskog šatla Čalendžer se dogodila 28. januara 1986. kada je spejs-šatl Čalendžer (na misiji STS-51-L) eksplodirao nakon 73 sekunde leta, što je dovelo do smrti svih sedam članova posade. Šatl se raspao iznad Atlantskog okeana istočno od obale Floride u 11:38 (16:38 po griničkom vremenu). Raspad celog šatla je počeo pošto je kružna gumena zaptivka na desnoj raketi-nosaču na čvrsto gorivo otkazala nakon poletanja. Otkazivanje zaptivke je izazvalo rupu na spoju rakete-nosača koju je zaptivala, što je omogućilo vrelom gasu pod pritiskom da iscuri i ošteti obližnji držač rakete i spoljašnji rezervoar za gorivo. Ovo je dovelo do odvajanja desne rakete-nosača i pucanja spoljašnjeg rezervoara. Aerodinamičke sile su trenutno razbile šatl.
Odeljak za posadu i mnogi drugi delovi šatla su kasnije izvučeni sa dna okeana posle duge operacije potrage i vađenja. Iako tačna vremena smrti posade nisu poznata, zna se da je nekoliko članova posade je preživelo prvobitni raspad šatla. Međutim, šatl nije imao sistem za evakuaciju i udar odeljka za posadu u površinu okeana je bio previše nasilan da bi se mogao preživeti.
Ishod katastrofe su bile 32-mesečna pauza u lansiranjima šatla i osnivanje Rodžersove komisije, specijalne komisije koju je imenovao američki predsednik Ronald Regan da istraži uzroke nesreće. Rodžersova komisija je utvrdila da je rukovodstvo NASA bilo ključni faktor nesreće. Rukovodstvo NASA je od 1977. znalo da dizajn rakete-nosača koji je radila kompanija Morton Tiokol uključialo potencijalno katastrofalnu grešku, ali nije propisno reagovala na to. Rukovodstvo je takođe ignorisalo upozorenja inženjera o opasnosti lansiranja pri niskim temperaturama tog jutra i nije propisno obavestilo svoje nadređene o tehničkim problemima.
Ono što komisija nije podvukla je bilo to da šatl nikad nije bio predviđen da se lansira pri toliko niskim temperatura. Kružne zaptivke, kao i mnoge druge kritične komponente, nisu testirane kako bi se dali zaključci o uspešnom lansiranju pri takvim uslovima.
Kao rezultat katastrofe, Američko ratno vazduhoplovstvo je odustalo od svojih planova da koristi šatlove za tajna lansiranja vojnih satelita iz vazduhoplovne baze Vandenberg u Kaliforniji i umesto njih se odlučilo za rakete Titan IV.
Prenos lansiranja je uživo pratilo mnogo osoba zbog člana posade Kriste Makalif, koja je bila izabrana da bude prva učiteljica u svemiru. Izveštavanje medija o nesreći je bilo intenzivno: jedno istraživanje je utvrdilo da je 85% ispitanih Amerikanaca čulo za vesti o nesreći u roku od jednog sata. Nesreća Čalendžera se otada koristi kao primer u mnogim raspravama o bezbednosti i radnoj etici.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Ovaj članak vezan za istoriju SAD je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |
 | Ovaj članak vezan za savremenu istoriju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
