Kata Dumbović

kata dumbović
Kata Dumbović Mati
Lični podaci
Datum rođenja	1903.
Mesto rođenja	Lukovac, kod Siska, Austrougarska
Datum smrti	14. jul 1941.(1941-07-14) (37/38 god.)
Mesto smrti	Zagreb, ND Hrvatska
Profesija	radnica
Porodica
Supružnik	Mate Dumbović
Delovanje
Član KPJ od	1938.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	20. decembar 1951.

Kata Dumbović — Mati (rođ. Kovačić; Lukovac, kod Siska, 1903 — Zagreb, 14. jul 1941) bila je učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Potiče iz siromašne seljačke porodice. Tokom Prvog svetskog rata poginuo joj je otac Marko, a majka je ostala sa šestoro male dece i starom babom. Da bi se smanjio broj članova porodice, majka je Katu vrlo rano udala; kao šesnaestogodišnjakinja, i sama je postala majka.

Posle nekoliko godina, brak se raspao i Kata je otišla od kuće. Privremeno je sklonila kod tetke, a zatim je, 1924. godine, otišla u Zagreb, gde se zaposlila kao kućna pomoćnica. Kasnije je počela da aktivno radi u Ujedinjenim radničkim sindikatima. Tu je upoznala i krojačkog radnika Matu Dumbovića, za kojeg se posle udala.

Učestvovala je u štrajkovima i drugim akcijama zagrebačkih radnika. Bila je veoma poznata, među radnicima Trešnjevke, gde je stanovala. Od milja su je zvali Mamica. Godine 1938. postala je član Komunističke partije Jugoslavije. Po uputstvima Rade Končara, 1939. godine, preko jednog narednika, nabavila je vojne isprave koje su sekretaru CK KP Hrvatske Radi Končaru služile za nesmetano kretanje po Hrvatskoj. Učestvovala je i u demonstracijama u Zagrebu, u jesen 1939. godine, kada je policija napala demonstrante.

Početkom 1940. godine, Kata je izabrana za člana Rejonskog komiteta KPH Trešnjevka u Zagrebu. Osim rada u Rejonskom komitetu, obavljala je i druge važne poslove. Prenosila je ilegalni partijski materijal i dr. Kad je, 1940. godine, trebalo pronaći poverljive ljude za rad partijske štamparije, odlučeno je da se taj zadatak poveri Kati. Po direktivi Rade Končara, Kata je u Zagrebu iznajmila kuću od Barice Levak, koja je pristala da je ustupi za tu svrhu. Aktivno je učestvovala u organizovanju rada Pete zemaljske konferencije KPJ, održane oktobra 1940. godine u Zagrebu. Brinula je za dopremu hrane, posuđa i drugih stvari potrebnih delegatima, kao i za smeštaj delegata.

Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije i proglašenja ustaške Nezavisne Države Hrvatske, aprila 1941. godine, Kata je ostala u Zagrebu. Tokom juna 1941. godine, u masovnim hapšenjima komunista, i Kata je bila uhapšena. Uprkos mučenju na saslušavanju, nije ništa priznala, pa je puštena zbog nedostatka dokaza.

Mesni komitet KPH za Zagreb je, jula 1941. godine, organizovao akciju oslobađanja zatvorenika iz ustaškog logora Kerestinec, u kome su tada bili zatvoreni — Ognjen Prica, Božidar Adžija, Otokar Keršovani, August Cesarec, kao i mnogi drugi komunisti, među kojima i Katin muž, Mato Dumbović. Akcija je bila izvedena u noći 13/14. jul, ali je bila neuspešna i Kata je u njoj poginula.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNR Jugoslavije 20. decembra 1951. proglašena je za narodnog heroja.

Literatura

• Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar.  COBISS.SR 49275399
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167