Kekauluohi
| Kekauluohi | |
|---|---|
 Kraljica supruga Havaja | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 27. jul 1794. |
| Mesto rođenja | Vaikiki - Oahu,  Kraljevina Havaji |
| Datum smrti | 7. jun 1845. (39/40 god.) |
| Mesto smrti | Honolulu - Oahu, Kraljevina Havaji |
| Grob | Kraljevski mauzolej (Mauna Ala) |
| Porodica | |
| Supružnik |
|
| Potomstvo | Lunalilo |
| Roditelji | Kalaʻimamahu Kalakua Kaheiheimalie |
| Dinastija | Kamehameha |
| Kuhina Nui Regent Kraljevina Havaji | |
| Period | 1839 - 1845. |
| Prethodnik | Kaahumanu II |
| Naslednik | Keoni Ana |
 | |
Kekauluohi rođena (27. jula 1794 - 7. juna 1845), njeno ime bilo je Miriam Auhea Kalani Kui Kavakiu o Kekauluohi Kealiʻiuhivaihanau o Kalani Makahonua Ahilapalapa Kai Vikapu o Kaleilei a Kalakua takođe poznata i kao Kaahumanu III. Bila je Regent Kuhina Nui Kraljevine Havaja, supruga kralja Kamehameha I i Kamehameha II, i majka kralja Lunalilo. Na havajskom, njeno ime Kekauluohi znači loza koja raste izdancima. Usvojila je svoje sekundarno ime Auhea, što znači (gde je on otišao), u znak sećanja na smrt Kamehameha I.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođena je 27. jula 1794. godine, jedina ćerka njenog oca, poglavice Kalaʻimamahu (polubrat Kamehameha I) i majke Kalakua Kaheiheimalie iz Mauia, koja je bila udata za Kamehameha I. Bila je hanai (usvojili su je baka i deda Namahana i Keaumoku, koji su je voleli „kao da je pero lei dragocene ptice mamo".[2]
Preko majke bila je poćerka Kamehameha I, osnivača Kraljevine Havaja, a preko oca rođaka Kamehameha I. Bila je i polusestra Kamamalu i Kinau.
Zaručena je za princa iz Tahitijske dinastije Pomare po rođenju, ali se nikada nije udala za njega zbog prinčeve rane smrti. 1809. godine zajedno sa Manonom II izabrao je Kamehameha I „da mu zagreje starost“. Kada je Kamehameha I umro 1819. godine, dala je sebi ime Auhea (gde je on otišao) u znak sećanja na svog prvog muža. Kasnije će se udati za svog rođaka Liholiha (koji je zauzeo presto kao kralj Kamehameha II) kao jednu od njegovih pet supruga. Iz prva dva braka nije imala dece. A 1821. godine dao ju je Kamehameha II svom prijatelju Čarls Kanainai u Kauai za brak.[3]
Uspon[uredi | uredi izvor]
Ona je postala Kuhina Nui sa Havaja 5. aprila 1839. godine i uzela je ime Kaahumanu III po dvojici prethodnih nosilaca funkcije. Kao Kuhina Nui, potpisivala je sa kraljem sva zvanična dokumenta; izvršavala sve izvršne poslove u vezi sa krunom; primio i preneo državnu zemlju; i služio je kao kraljevo posebno veće sa isključivim pravom veta na njegove odluke. Ona i Kamehameha III. Podržali su prvi ustav Kraljevine Havaja 1840. Predvodila je izabrano predstavljanje, prvi korak ka političkoj moći običnog naroda. Služila je u Domu plemića od njegovog nastanka. Ustav je takođe prvi put kodifikovao odgovornosti i ovlašćenja Kuhina Nui. Oba položaja je držala do svoje smrti.[4]
Ona i Kanaina dobili su dete. Kekauluohi je rodila sina 31. januara 1835. Kada je trebalo birati ime za princa, njegova majka je pevala: „I luna, ja luna, ja lunalilo, najviše, najviše, najviše od svih“. Iako je dobio hrišćansko ime Vilijam Čarls, postao je kralj Lunalilo na Havajima 1873. godine. Kekauluohi je umrla od gripa 7. juna 1845. godine u Honolulu. Prvobitno sahranjena u grobnici Pohukaina, smeštenoj u dvorcu Iolani, njeni posmrtni ostaci nisu među onim prevezenim 1865. u novoizgrađeni Kraljevski mauzolej u Mauna Ala u dolini Nuanu. Nije poznato da li je ovo bila greška ili previd, ali ogorčeni Lunalilo odbio je da sahrani majku u kraljevskom mauzoleju i umesto toga sahranio je njene ostatke na moru.[5]
Porodična loza njenog oca do danas preživljava preko njene rođake i imenjakinje Miriam Auhea Kekauluohi Krovningburg.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Kekauluohi, Miriam Auhea”. Arhivirano iz originala 21. 07. 2011. g. Pristupljeno 04. 02. 2021.
- ^ History of the Sandwich Islands
- ^ Place names of Hawaii
- ^ The 1840 Constitution of the Kingdom of Hawaii
- ^ The Story of Hawaiian Royalty
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Pukui, Mary Kawena (1974). Place names of Hawaii (Rev. and enl. izd.). Honolulu: University Press of Hawaii. ISBN 978-0-8248-0524-1.
- Young, Kanalu G. Terry (1998). Rethinking the native Hawaiian past. New York: Garland Pub. ISBN 978-0-8153-3120-9.
