Kikiriki

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kikiriki
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Fabales
Porodica: Fabaceae
Rod: Arachis
Vrsta:
A. hypogaea
Binomno ime
Arachis hypogaea
Subspecies and varieties
  • subsp. fastigiata Waldron
    • var. aequatoriana Krapov. & W. C. Greg
    • var. fastigiata (Waldron) Krapov. & W. C. Greg
    • var. peruviana Krapov. & W. C. Greg
    • var. vulgaris Harz
  • subsp. hypogaea L.
    • var. hirsuta J. Kohler
    • var. hypogaea L.
Sinonimi[1]
  • Arachis nambyquarae Hoehne
  • Lathyrus esquirolii H. Lév.

Kikiriki (lat. Arachis hypogaea)[2][3] je vrsta biljke iz porodice mahunarki (Fabaceae), potiče iz Južne Amerike, Meksika i Centralne Amerike. To je jednogodišnja biljka koja naraste od 30 do 50 cm.[4] Ima žute cvetove. Plodovi se razvijaju ispod zemlje, u mahunama u kojima bude 1-4 semena. U ljudskoj upotrebi nalazi se seme, kao hrana, dodatak kolačima, za proizvodnju kikiriki putera i sl. On se široko uzgaja u tropima i suptropima, što je važno za male i za velike komercijalne proizvođače. Klasifikovan je i kao zrna mahunarki,[5] a zbog visokog sadržaja ulja, kao uljarica.[6] Svetska godišnja proizvodnja oljuštenog kikirikija iznosila je 44 miliona tona u 2016, predvođena Kinom sa 38% ukupne svetske proizvodnje. Netipično među biljkama mahunarki, mahune kikirikija se razvijaju pod zemljom (geokarpija), a ne iznad zemlje. Imajući na umu ovu karakteristiku, botaničar Karl Line dao je kikirikiju specifičan epitet hypogaea, što znači „ispod zemlje“.

Kikiriki

Kikiriki pripada botaničkoj porodici Fabaceae (ili Leguminosae), poznatoj kao porodica mahunarki, pasulja ili graška.[1] Kao i većina drugih mahunarki, kikiriki sadrži simbiotske bakterije koje fiksiraju azot u čvorićima korena.[7] Kapacitet da fiksira azot znači da kikiriki zahteva manje đubriva koje sadrži azot i poboljšava plodnost zemljišta, što ga čini vrednim u plodoredu.

Kikiriki je po ukusu i nutritivnom profilu sličan orašastim plodovima kao što su orasi i bademi, i, kao kulinarski orasi, često se serviraju na sličan način u zapadnim kuhinjama. Botanička definicija oraha je „plod čiji zid jajnika postaje tvrd u zrelosti“. Po ovom kriterijumu, kikiriki nije orah.[8] Međutim, kikiriki se obično kategoriše kao orašasti plodovi za kulinarske svrhe i uopšteno u uobičajenom engleskom jeziku.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rod Arachis je endemski za Južnu Ameriku.[9] Kultivisani kikiriki (A. hypogaea) je nastao kao hibrid između dve divlje vrste kikirikija, za koje se smatra da su A. duranensis i A. ipaensis.[9][10][11] Početni hibrid bi bio sterilan, ali je spontano udvostručenje hromozoma vratilo njegovu plodnost, formirajući ono što se naziva amfidiploid ili alotetraploid.[9] Genetska analiza sugeriše da se hibridizacija možda dogodila samo jednom i da je dovela do A. monticola, divljeg oblika kikirikija koji se javlja na nekoliko ograničenih lokacija u severozapadnoj Argentini, ili u jugoistočnoj Boliviji, gde se ta domestikovana sorta kikirikija danas uzgaja,[12] a iz koje je veštačkom selekcijom nastao A. hypogaea.[9][10]

Nutritivna vrednost[uredi | uredi izvor]

Kikiriki, valencija, sirov
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija2.385 kJ (570 kcal)
21 g
Šećeri0,0 g
Prehrambena vlakna9 g
48 g
Zasićene7 g
Mononezasićene24 g
Polinezasićene16 g
25 g
Triptofan0,2445 g
Treonin0,859 g
Izoleucin0,882 g
Leucin1,627 g
Lizin0,901 g
Metionin0,308 g
Cistin0,322 g
Fenilalanin1,300 g
Tirozin1,020 g
Valin1,052 g
Arginin3,001 g
Histidin0,634 g
Alanin0,997 g
Asparaginska kiselina3,060 g
Glutaminska kiselina5,243 g
Glicin1,512 g
Prolin1,107 g
Serin1,236 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(52%)
0,6 mg
Riboflavin (B2)
(25%)
0,3 mg
Niacin (B3)
(86%)
12,9 mg
Vitamin B5
(36%)
1,8 mg
Vitamin B6
(23%)
0,3 mg
Folat (B9)
(62%)
246 μg
Vitamin C
(0%)
0 mg
Vitamin E
(44%)
6,6 mg
Minerali
Kalcijum
(6%)
62 mg
Gvožđe
(15%)
2 mg
Magnezijum
(52%)
184 mg
Mangan
(95%)
2 mg
Fosfor
(48%)
336 mg
Kalijum
(7%)
332 mg
Cink
(35%)
3,3 mg
Ostali konstituenti
Voda4,26 g
Link to full USDA Database entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.

Kikiriki je bogat esencijalnim hranljivim materijama (desna tabela, podaci USDA o nutrijentima). U referentnoj porciji od 100-gram (3 1⁄2-ounce), kikiriki obezbeđuje 2.385 kilojoules (570 kilocalories)) energije hrane i odličan je izvor (definisan kao više od 20% dnevne vrednosti, DV) nekoliko vitamina B, vitamina E, nekoliko prehrambenih minerala, kao što su mangan (95% DV), magnezijum (52% DV) i fosfor (48% DV), i dijetarnih vlakana (desna tabela). On takođe sadrže oko 25 g proteina u porciji od 100 g, što je veći udeo nego u mnogim orašastim plodovima.[13]

Neka istraživanja pokazuju da je redovna konzumacija kikirikija povezana sa nižim specifičnim rizikom od smrtnosti od određenih bolesti.[14][15] Međutim, kliničke studije ne dozvoljava da se zaključi uzrok i posledice. Prema američkoj Upravi za hranu i lekove, „naučni dokazi sugerišu, ali ne pružaju dokaze da konzumacija 1,5 unci dnevno većine orašastih plodova (kao što je kikiriki) kao deo ishrane sa niskim sadržajem zasićenih masti i holesterola može smanjiti rizik od srčanih oboljenja."[16]

Na drugom mestu posle soje, kikiriki je najveći svetski izvor biljnog ulja. Ona su glavni sastojak margarina i komercijalno se proizvode kao ulje za salatu i za kuvanje.[17]

Fitohemikalije[uredi | uredi izvor]

Kikiriki sadrži polifenole, polinezasićene i mononezasićene masti, fitosterole i dijetalna vlakna u količinama sličnim nekoliko orašastih plodova.[15]

Kore kikirikija sadrže resveratrol koji je pod preliminarnim istraživanjem zbog njegovog potencijalnog dejstva na ljude.[18][19]

Sastav ulja[uredi | uredi izvor]

Ulje od kikirikija, kao obično ulje za kuvanje i salatu, sadrži 46% mononezasićenih masti (prvenstveno oleinske kiseline), 32% polinezasićenih masti (prvenstveno linolne kiseline) i 17% zasićenih masti (prvenstveno palmitinske kiseline).[20][21] Ulje koje se može ekstrahovati iz celog kikirikija korišćenjem jednostavne vode i metode centrifugiranja, NASA razmatra u svom programu Napredne životne podrške za buduće dugotrajne ljudske svemirske misije.[22]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Znak upozorenja za prisustvo kikirikija i prašine od kikirikija
    Znak upozorenja za prisustvo kikirikija i prašine od kikirikija
  • Arachis hypogaea cvet
    Arachis hypogaea cvet
  • Izdanci kikirikija koji prodiru u zemlju
    Izdanci kikirikija koji prodiru u zemlju
  • Tekstualni detalj
    Tekstualni detalj
  • Razvijanje mahuna kikirikija
    Razvijanje mahuna kikirikija
  • Kombajn guseničar za kikiriki
    Kombajn guseničar za kikiriki
  • Ručna berba kikirikija (Haiti, 2012)
    Ručna berba kikirikija (Haiti, 2012)
  • Zdela sev mamre, koja se sastoji od prerađenog pirinča, kikirikija i prženih začinjenih rezanaca
    Zdela sev mamre, koja se sastoji od prerađenog pirinča, kikirikija i prženih začinjenih rezanaca
  • Slatkiš od kikirikija poznat kao čiki napravljen od kikirikija i džagerija
    Slatkiš od kikirikija poznat kao čiki napravljen od kikirikija i džagerija
  • Ulje od kikirikija
    Ulje od kikirikija
  • Puterr od kikirikija
    Puterr od kikirikija
  • Draže „čokoladirani kikiriki”
    Draže „čokoladirani kikiriki”

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanical Garden. 2013. Pristupljeno 13. 2. 2015. 
  2. ^ USDA GRIN Taxonomy, Pristupljeno 29. 6. 2016 
  3. ^ Domonoske, Camila (20. 4. 2014). „A Legume With Many Names: The Story Of 'Goober'”. NPR. National Public Radio. Arhivirano iz originala 6. 6. 2020. g. 
  4. ^ Putnam, D.H., et al. (1991) Peanut. University of Wisconsin-Extension Cooperative Extension: Alternative Field Crops Manual.
  5. ^ „Grain Legumes”. www.hort.purdue.edu. Pristupljeno 2015-09-29. 
  6. ^ „Oil crops for production of advanced biofuels”. European Biofuels Technology Platform. Arhivirano iz originala 9. 9. 2015. g. Pristupljeno 28. 9. 2015. 
  7. ^ „Legumes Of The World | Royal Botanic Gardens, Kew”. www.kew.org. Arhivirano iz originala 05. 09. 2015. g. Pristupljeno 2015-09-29. 
  8. ^ „The Peanut Institute – Peanut Facts”. peanut-institute.org. Arhivirano iz originala 8. 4. 2019. g. 
  9. ^ a b v g Seijo, Guillermo; Graciela I. Lavia; Aveliano Fernandez; Antonio Krapovickas; Daniel A. Ducasse; David J. Bertioli; Eduardo A. Moscone (1. 12. 2007). „Genomic relationships between the cultivated peanut (Arachis hypogaea, Leguminosae) and its close relatives revealed by double GISH”. American Journal of Botany. 94 (12): 1963—1971. PMID 21636391. doi:10.3732/ajb.94.12.1963 Slobodan pristup. 
  10. ^ a b Kochert, Gary; Stalker, H. Thomas; Gimenes, Marcos; Galgaro, Leticia; Lopes, Catalina Romero; Moore, Kim (1996-10-01). „RFLP and Cytogenetic Evidence on the Origin and Evolution of Allotetraploid Domesticated Peanut, Arachis hypogaea (Leguminosae)”. American Journal of Botany. 83 (10): 1282—1291. JSTOR 2446112. doi:10.2307/2446112. 
  11. ^ Moretzsohn, Márcio C.; Gouvea, Ediene G.; Inglis, Peter W.; Leal-Bertioli, Soraya C.M.; Valls, José F.M.; Bertioli, David J. (2013-01-01). „A study of the relationships of cultivated peanut (Arachis hypogaea) and its most closely related wild species using intron sequences and microsatellite markers”. Annals of Botany. 111 (1): 113—126. ISSN 0305-7364. PMC 3523650 Slobodan pristup. PMID 23131301. doi:10.1093/aob/mcs237. 
  12. ^ Krapovickas, Antonio; Gregory, Walton C. (2007). translated by David E. Williams and Charles E. Simpson. „Taxonomy of the genus Arachis (Leguminosae)” (PDF). IBONE. 16 (Supl.): 1—205. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 13. 9. 2016. 
  13. ^ „Nutrition facts for peanuts, all types, raw, USDA Nutrient Data”. Conde Nast, USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014. Pristupljeno 15. 1. 2015. 
  14. ^ Bao, Ying; Han, Jiali; Hu, Frank B.; Giovannucci, Edward L.; Stampfer, Meir J.; Willett, Walter C.; Fuchs, Charles S. (2013-11-21). „Association of Nut Consumption with Total and Cause-Specific Mortality”. New England Journal of Medicine. 369 (21): 2001—2011. ISSN 0028-4793. PMC 3931001 Slobodan pristup. PMID 24256379. doi:10.1056/NEJMoa1307352. 
  15. ^ a b „Nuts (including peanuts)”. Micronutrient Information Center. Corvallis, OR: Linus Pauling Institute, Oregon State University. 2009. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  16. ^ Taylor CL (14. 7. 2003). „Qualified Health Claims: Letter of Enforcement Discretion – Nuts and Coronary Heart Disease (Docket No 02P-0505)”. Center for Food Safety and Applied Nutrition, FDA. Pristupljeno 14. 10. 2015. 
  17. ^ Tredgold, Margaret H. (1986). Food plants of Zimbabwe. Natural History Museum of Zimbabwe Library: Mambo Press. str. 36. ISBN 9780869224007. 
  18. ^ „Resveratrol”. Micronutrient Information Center. Corvallis, OR: Linus Pauling Institute, Oregon State University. 2016. 
  19. ^ Sales, J. M.; Resurreccion, A. V. (2014). „Resveratrol in peanuts”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 54 (6): 734—70. PMID 24345046. S2CID 13183809. doi:10.1080/10408398.2011.606928. 
  20. ^ „Nutrition facts for oil, peanut, salad or cooking, USDA Nutrient Data”. Conde Nast, USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014. Pristupljeno 15. 1. 2015. 
  21. ^ Ozcan MM (2010). „Some nutritional characteristics of kernel and oil of peanut (Arachis hypogaea L.)”. J Oleo Sci. 59 (1): 1—5. PMID 20032593. doi:10.5650/jos.59.1 Slobodan pristup. 
  22. ^ Shi L, Lu JY, Jones G, Loretan PA, Hill WA (1998). „Characteristics and composition of peanut oil prepared by an aqueous extraction method”. Life Support Biosph Sci. 5 (2): 225—9. PMID 11541680. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кикирики&oldid=27739947”