Pređi na sadržaj

Kineska štampa graviranim drvenim blokovima

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kineska štampa graviranim drvenim blokovima
Štampa graviranim drvenim blokovima
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionKina
Svetska baština Uneska
Unesko oznaka00229
Datum upisa2009
Lokacija upisahttps://ich.unesco.org/en/RL/china-engraved-block-printing-technique-00229
Naslovna strana Dijamantne sutre iz Kine, doba dinastije Tang, najranijeg štampanog teksta na svetu koji sadrži datum proizvodnje, 868. n.e. (Britanska biblioteka)

Kineska štampa graviranim drvenim blokovima je tehnika štampanja teksta, slika ili šablona koja se široko koristi širom istočne Azije i potiče iz Kine kao metoda štampanja na tekstilu i kasnije papiru. Svaka stranica ili slika je napravljena rezbarenjem drvenog bloka kako bi se ostavile samo neke oblasti i linije na originalnom nivou; to su one koje su obojene mastilom i koje se prikazuju u štampanom materijalu, u procesu reljefne štampe. Rezbarenje blokova je vešt i mukotrpan posao, ali se može odštampati veliki broj otisaka.

Kao metod štampanja na tkanini, najraniji preživeli primeri iz Kine datiraju pre 220. godine nove ere. Štampanje drvenim blokovima postojalo je u Tang Kini od 7. veka nove ere i ostalo je najčešći istočnoazijski metod štampanja knjiga i drugih tekstova, kao i slika, sve do 19. veka.

2009. godine Unesko je uvrstio kinesku tehniku štampe graviranim drvenim blokovima na Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Tradicionalna kineska tehnika graviranog štampanja blokova zahteva saradnju nekoliko zanatlija koji poseduju stručnost, spretnost i timski duh. Sami blokovi, napravljeni od sitnozrnog drveta kruške ili žižule, seku se na debljinu od dva santimetra i poliraju brusnim papirom kako bi se pripremili za graviranje. Nacrti željenih slika se četkaju na izuzetno tanak papir i proveravaju da li postoje greške pre nego što se prenesu na blokove. Dezeni sa mastilom pružaju vodič za zanatliju koji rezbari sliku ili dizajn u drvo, stvarajući izdignute motive koji će na kraju naneti mastilo na papir. Međutim, prvo se blokovi testiraju crvenim, a zatim plavim mastilom i vrše se korekcije rezbarenja. Konačno, kada je blok spreman za upotrebu, prekriva se mastilom i pritiskuje rukom na papir da bi se odštampala konačna slika. Blok gravura se može koristiti za štampanje knjiga u različitim tradicionalnim stilovima, za kreiranje modernih knjiga sa konvencionalnim povezom ili za reprodukciju drevnih kineskih knjiga. Veliki broj štamparskih radionica i danas nastavlja ovu rukotvorinu zahvaljujući znanju i veštini stručnih zanatlija. [1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Fragment dharani štampe na sanskritu i kineskom, oko 650-670, dinastija Tang
Obojeni drvorez sa prikazom Bude, 10. vek, Kina

Prema Knjizi Južnog Ćia, 480-ih godina, čovek po imenu Gong Šuanji (龔玄宜) nazvao je sebe Gong mudracem i „rekao da mu je natprirodno biće dalo "pisanje sa pečatom od žada", koje nije zahtevalo četkicu: čovek je duvao po papiru i likovi su se formirali“. [2] Zatim je iskoristio svoja ovlašćenja da mistifikuje lokalnog guvernera. Na kraju se s njim obračunao guvernerov naslednik, koji je verovatno pogubio Gonga. [3] Timoti Hju Baret pretpostavlja da je Gongov magični blok od žada zapravo bio uređaj za štampanje, a Gong je bio jedan od prvih, ako ne i prvi štampač. Polumitski zapis o njemu stoga opisuje njegovu upotrebu procesa štampanja tako da namerno zbuni posmatrače i stvori sliku misticizma oko sebe. [4] Međutim, pronađeni su cvetni uzorci odštampanog drveta na svili u tri boje koji datiraju iz dinastije Han (pre 220. godine n.e.). [5]

Na uspon štamparstva u velikoj meri je uticao mahajana budizam. Prema verovanjima mahajane, verski tekstovi imaju suštinsku vrednost za prenošenje Budine reči i deluju kao talismanski predmeti koji sadrže svetu moć sposobnu da oteraju zle duhove. Kopiranjem i čuvanjem ovih tekstova, budisti su mogli da steknu lične zasluge. Kao posledica toga, ideja štampanja i njegove prednosti u repliciranju tekstova brzo su postali očigledni budistima, koji su do 7. veka koristili drvene blokove za kreiranje apotropejskih dokumenata. Ovi budistički tekstovi štampani su posebno kao ritualni predmeti i nisu bili široko rasprostranjeni ili namenjeni za javnu potrošnju. Umesto toga, oni su sahranjivani u osvećenom tlu. Najraniji sačuvani primer ove vrste štampanog materijala je fragment minijaturnog svitka dharani (budistička čarolija) napisanog na sanskritu, iskopan u grobnici u Sijanu. Zove se Velika čarolija neokaljane čiste svetlosti (Wugou jingguang da tuoluoni jing 無垢淨光大陀羅尼經) i štampana je pomoću drvene ploče tokom dinastije Tang, oko 650–670. [6] Sličan komad, Saddharma pundarika sutra, takođe je otkriven i datiran u 690. do 699. [7]

Ovo se poklapa sa vladavinom Vu Cetjena, pod kojom su Kineski monasi preveli Dužu Sukhāvatīvyūha Sūtra, koja zagovara praksu štampanja apotropejskih tekstova i slika. [6] Najstariji sačuvani dokazi o pečatima na drvetu napravljenim za čitanje su delovi Lotosove Sutre otkriveni u Turpanu 1906. godine. Oni su datirani u vreme vladavine Vu Cetjena koristeći prepoznavanje oblika karaktera. [6] Najstariji tekst koji sadrži precizan datum štampanja otkrio je Aurel Štajn u pećinama Mogao u Dunhuangu 1907. godine. Ova kopija Dijamantne sutre duga je 14 stopa i sadrži kolofon na unutrašnjem kraju koji glasi: „S poštovanjem učinjeno za univerzalnu besplatnu distribuciju od Vang Jia, u ime svoja dva roditelja 13. 4. meseca 9. godine Šentonga (tj. 11. maja 868. nove ere)“. Smatra se najstarijim svitkom na svetu sa sigurnim datumom. [6] Dijamantsku sutru je pomno pratio najraniji sačuvani štampani almanah, Qianfu sinian lishu (乾符四年曆書), datiran u 877. [6]

Bronzana ploča za štampanje reklame za radnju igala porodice Liu u Đinanu, dinastija Sung (960-1279). Najstariji postojeći štampani medij za oglašavanje na svetu.

Dinastija Sung[uredi | uredi izvor]

Od 932. do 955. štampano je Dvanaest klasika i niz drugih tekstova. Tokom dinastije Sung, Direkcija za obrazovanje i druge agencije koristile su ove blok otiske za širenje svojih standardizovanih verzija klasika. Ostala distribuirana dela uključuju Istorije, filozofska dela, enciklopedije, zbirke i knjige o medicini i ratnoj veštini. [6]

Godine 971. započeo je rad na kompletnom budističkom kanonu Tripitaka (Kaibao zangshu 開寶藏書) u Čengduu. Bilo je potrebno 10 godina da se završi 130.000 blokova potrebnih za štampanje teksta. Gotov proizvod, sičuansko izdanje kanona Kaibao, poznatog i kao Kaibao Tripitaka, štampano je 983. godine. [6]

Pre uvođenja štampe, veličina privatnih kolekcija u Kini je već porasla od pronalaska papira. Fan Ping (215–84) imao je u svojoj kolekciji 7.000 rolni (juan) ili nekoliko stotina naslova. Dva veka kasnije, Čang Mian je posedovao 10.000 juana, Šen Jue (441–513) 20.000 juana, a Sjao Tong i njegov rođak Sjao Mai su imali kolekcije od 30.000 juana. Priča se da je car Juan od Lianga (508–555) imao zbirku od 80.000 juana. Ukupan zbir svih poznatih privatnih kolekcionara knjiga pre dinastije Sung broji oko 200. [8]

Štampa na drvetu je takođe promenila oblik i strukturu knjiga. Svici su postepeno zamenjeni uvezima u koncertini (經摺裝) od perioda Tang pa nadalje. Prednost je bila u tome što je sada bilo moguće okrenuti referencu bez otvaranja celog dokumenta. Sledeći razvoj vezivanja (xuanfeng zhuang 旋風裝) bio je da se prvi i poslednji listovi pričvrste na jedan veliki list, tako da se knjiga može otvoriti kao harmonika. [9]

Gorijo[uredi | uredi izvor]

Godine 989. Seongdžong iz Gorijoa je poslao monaha Jeogu da zatraži od Sunga kopiju kompletnog budističkog kanona. Zahtev je odobren 991. godine kada je Seongdžongov zvaničnik Han Eongong posetio sud Sung. [10] Godine 1011, Hiendžong iz Gorijoa izdao je rezbariju sopstvenog kompleta budističkog kanona, koji će postati poznat kao Goryeo Daejanggyeong. Projekat je obustavljen 1031. nakon Hiendžongove smrti, ali su radovi ponovo nastavljeni 1046. nakon Mundžongovog stupanja na presto. Delo, od oko 6.000 tomova, završeno je 1087. godine. Nažalost, originalni set drvenih blokova uništen je u požaru tokom mongolske invazije 1232. Kralj Godžong je naredio da se napravi još jedan komplet i rad je počeo 1237. godine, ovog puta za samo 12 godina. Godine 1248. kompletan Goryeo Daejanggyeong brojao je 81.258 štampanih blokova, 52.330.152 karaktera, 1496 naslova i 6568 tomova. Zbog strogog procesa uređivanja koji je ušao u Goryeo Daejanggyeong i njegove iznenađujuće izdržljive prirode, pošto je preživeo potpuno netaknut više od 760 godina, smatra se najtačnijim budističkim kanonom napisanim na klasičnom kineskom, kao i standardnim izdanjem za istočnoazijsko budističko obrazovanje. [11]

Uprkos produktivnom efektu štampe na drvetu, istoričar Endimion Vilkinson primećuje da ono nikada nije zamenilo rukom pisane rukopise. Zaista, rukopisi su ostali dominantni do samog kraja carske Kine.

Ne samo da su rukopisi ostali konkurentni otiscima, [12] čak su ih preferirali elitni naučnici i kolekcionari. Doba štampanja dalo je činu ručnog prepisivanja novu dimenziju kulturnog poštovanja. Oni koji su sebe smatrali pravim naučnicima i pravim poznavaocima knjige nisu smatrali otiske za prave knjige. Prema tadašnjim elitističkim stavovima, „štampane knjige su bile za one koji nisu istinski marili za knjige“. [13]

Međutim, prepisivači i rukopisi su nastavili da budu konkurentni štampanim izdanjima samo dramatično snižavajući njihovu cenu. Prema autoru iz dinastije Ming Hu Jinglinu, „ako nije bilo štampanog izdanja dostupnog na tržištu, ručno kopirani rukopis knjige koštao bi deset puta više od štampanog dela“, [14] takođe „kada se štampano izdanje pojavi, prepisana kopija se više nije mogla prodati i bila bi odbačena“. [14] Rezultat je da je uprkos zajedničkom postojanju ručno prepisanih rukopisa i štampanih tekstova, cena knjige do kraja 16. veka opala za oko 90 procenata. [14] Kao rezultat toga, pismenost je porasla. Godine 1488, Korejac Čoe Bu primetio je tokom svog putovanja u Kinu da „čak i seoska deca, vozači trajekta i mornari“ mogu da čitaju, iako se to odnosilo uglavnom na jug, dok je severna Kina ostala uglavnom nepismena. [15]

Samo tokom dinastija Ming i Ćing drvene i metalne pokretne vrste alata za štampanje su imale značajnu upotrebu, ali je preferirani metod ostao blok od drveta. Upotreba pokretnog alata u Kini nikada nije prelazila 10 odsto svih štampanih materijala, dok je 90 odsto štampanih knjiga koristilo stariju tehnologiju blokova. U jednom slučaju za ogrev je korišćen ceo komplet drvenog tipa od 250.000 komada. [9] Drveni blokovi su ostali dominantna metoda štampanja u Kini sve do uvođenja litografije u kasnom 19. veku. [16]

Štampanje u boji[uredi | uredi izvor]

Najranija poznata štampa na drvetu je u boji — kineska svila iz dinastije Han štampana je u tri boje. [17]

Boja je veoma česta u azijskoj štampi na papiru; u Kini prvi poznati primer je Dijamantska sutra iz 1341. godine, štampana crno-crvenom bojom u hramu Zifu u savremenoj provinciji Hubej. Najranija knjiga štampana u više od 2 boje je Chengshi moyuan (kin: 程氏墨苑), štampana 1606. i tehnika dostigla je vrhunac u knjigama o umetnosti objavljenim u prvoj polovini 17. veka.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „China engraved block printing technique”. ich.unesco.org. Pristupljeno 23. 6. 2022. 
  2. ^ Barrett 2008, str. 60.
  3. ^ Barrett 2008, str. 50.
  4. ^ Barrett 2008, str. 61.
  5. ^ Shelagh Vainker in Anne Farrer (ed), "Caves of the Thousand Buddhas", 1990, British Museum publications. . ISBN 0-7141-1447-2.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  6. ^ a b v g d đ e Wilkinson 2012, str. 910.
  7. ^ Pan, Jixing (1997). „On the Origin of Printing in the Light of New Archaeological Discoveries”. Chinese Science Bulletin. 42 (12): 976–981 [pp. 979–980]. Bibcode:1997ChSBu..42..976P. ISSN 1001-6538. doi:10.1007/BF02882611. 
  8. ^ Wilkinson 2012, str. 930.
  9. ^ a b Wilkinson 2012, str. 912.
  10. ^ Hyun, Jeongwon (2013). Gift Exchange among States in East Asia During the Eleventh Century (PDF) (Teza). University of Washington. 
  11. ^ „Printing woodblocks of the Tripitaka Koreana and miscellaneous Buddhist scriptures”. UNESCO Memory of the World. United Nations. Pristupljeno 30. 7. 2016. 
  12. ^ Kai-Wing Chow (2004). Publishing, Culture, and Power in Early Modern China. Stanford University Press. str. 36. „In late Ming/early Qing China, cost for copying 20 to 30 pages was around .02 to .03 tael, which worked out to something like 0.005 tael per hundred characters, while a carver was typically paid 0.02 to 0.03 tael per hundred characters carved, and could carve 100 to 150 characters a day.” 
  13. ^ Chia 2011, str. 41.
  14. ^ a b v Tsien 1985, str. 373.
  15. ^ Twitchett 1998b, str. 636.
  16. ^ Wilkinson 2012, str. 909.
  17. ^ Shelagh Vainker in Anne Farrer (ed), "Caves of the Thousand Buddhas", 1990, British Museum publications. . ISBN 0-7141-1447-2.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Citirani radovi[uredi | uredi izvor]

  • Barrett, Timothy Hugh (2008), The Woman Who Discovered Printing, Great Britain: Yale University Press, ISBN 978-0-300-12728-7 
  • Bulliet, Richard W. (1987). „Medieval Arabic Tarsh: A Forgotten Chapter in the History of Printing” (PDF). Journal of the American Oriental Society. 107 (3): 427—438. JSTOR 603463. doi:10.2307/603463. Pristupljeno 17. 1. 2019. 
  • Carter, John (2006). An ABC for Book Collectors (8th izd.). Delaware: Oak Knoll Books. ISBN 9781584561125. 
  • Chia, Lucille (2011), Knowledge and Text Production in an Age of Print: China, 900-1400, Brill 
  • Lane, Richard (1978). Images from the Floating World: The Japanese Print. Old Saybrook, CT: Konecky & Konecky. ISBN 978-1-56852-481-8. OCLC 475522764. 
  • McMurtrie, Douglas C. (1962), THE BOOK: The Story of Printing & Bookmaking, Oxford University Press, seventh edition 
  • Tsien, Tsuen-Hsuin (1985), Science and Civilization in China. Vol. 5: Chemistry and Chemical Technology. Part 1: Paper and Printing, Cambridge University Press, ISBN 0-521-08690-6 
  • Twitchett, Denis (1998b), The Cambridge History of China Volume 8 The Ming Dynasty, 1368—1644, Part 2, Cambridge University Press 
  • Wilkinson, Endymion (2012), Chinese History: A New Manual, Harvard University Asia Center for the Harvard-Yenching Institute 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кинеска_штампа_гравираним_дрвеним_блоковима&oldid=26899345”