Kipu

Kipu
Tip	drevno pismo
Jezici	Ajmara, Kečua i jezik Pukina
Vremenski period	III milenijum p.n.e. do XVII veka (neke varijante se i danas koriste)
Sestrinski sistem	Vampumi i kinesko vezivanje

Kipu je pismo pomoću čvorova (uzlova). Reč khipu na kečuanskom jeziku ima značenje čvora. Narodi starih civilizacija su uzimali veliku i debelu užad na koju su potom vezivali čvorove. Često su na tu istu užad ili štapove vezivali veliki broj manjih užadi različitih boja i veličina. Značenje ovih čvorova zavisilo je od boje: crni su predstavljali smrt, beli - srebro i mir, crveni - rat, žuti - zlato, zeleni - hleb i žito, dok su neobojeni čvorovi predstavljali brojeve: jednostruki - desetice, dvostruki - stotine, trostruki - hiljade. Za značenje je takođe bila bitna i razdaljina između čvorova.

Istorijat

Prikaz kipua

Žitelji Anda su koristili andsko pismo koje zapravo i nije bilo pismo. Sastojalo se od vezivanja čvorova na raznobojnim gajtanima, koje su zvali kipu. Svaki kipu sastojao se od vunenih i pamučnih gajtana različitih boja. Na svakom gajtanu vezivano je, na raznim mestima, nekoliko čvorova. Jedan kipu mogle su da čine desetine gajtana s hiljadama čvorova. Kombinovanjem razih čvorova na gajtanima raznih boja mogle su da se zabeleže velike količine matematičkih podatakam na primer o prikupljanju poreza ili posedovanju imovine. Stotinama, možda čak i hiljadama godina, kipui su bili nezamenjivo sredstvo u vođenju poslova andskih gradova, kraljevstava i carstava. Svoj puni potencijal dostigli su u carstvu Inka. Inke su vladale nad deset do dvanaest miliona ljudi na teritorijama današnjeg Perua, Ekvadora, Bolivije i delovima Čilea, Argentine i Kolumbije. Zahvaljujući kipuima Inke su mogle da čuvaju i obrađuju velike količine podataka bez kojih ne bi mogli da održavaju složenu administraciju koju zahteva toliki broj ljudi i teritorija. Inke su ovo pismo najviše koristile i dovele ga do savršenstva. U najvećem broju pronađeni su u grobovima Inka. Sveštenici vladajuće kaste su najčešće koristili ovo pismo i to u magične svrhe. Peruanci su, sa druge strane, kipuima pisali dužinu vladanja pojedinih vladara i pored toga naveli njihove osobine, odlike njihovih vladavina i zakone i upravne akte koje su doneli. Kinezi su pre piktografskog pisma koristili kipue za vođenje trgovačkih računa i objavljivanje zakona. Lao Ce, kineski mudrac iz VI v.p.n.e., navodi takođe slične podatke. Prema nekim istoričarima ovo pismo se najpre javilo u Americi pa je potom odatle preneseno u Afriku i Aziju, dok hrvatski istoričar i književnik Zvonimir Kulundžić smatra da se samostalno javilo u različitim krajevima sveta. Herodot u svom delu takođe navodi podatke o postojanju kipua u Evropi. Garsilasno de la Vega, španski istoričar, je istraživao ovo pismo i dao određene teorije o njemu u svom delu Comentarios Reales. Prema njemu konopci različitih boja predstavljaju 24 slova abecede, ali nauka odbacuje ovu njegovu teoriju. Johan Jakob von Tačudi je napisao delo Peru i u njemu dao sledeću definiciju kipua: „Kipui se sastoji od osnovnog užeta, za koje su privezane različite grane. Prva grana označava redovno volove, druga krave, koje se, dele na krave muzare i one koje se ne muzu. Na sledećoj grani se nalaze telad, raspoređena prema vrsti, zatim ovce u nekoliko raznih podela, pa broj ubijenih lisica, količina upotrebljene soli i, naposletku, bremenita stoka.” Kipuima se u Peruu, pored toga, vodila državna statistika i upravljala država.

Španski osvajači Južne Amerike

Tačnost kipua su prepoznali i španski osvajači Južne Amerike. Koristili su ih u vladavini novim carstvom. Ipak, osvajači nisu znali kako tačno da koriste kipue u odnosu na domoroce koji su bili profesionalci u tom poslu. Španski osvajači su shvatili da ih to stavlja u podređeni položaj u odnosu na porobljene stanovnike, pa su izbacili kipu iz upotrebe, a ubacili knjige koje su u potpunosti bile vođene na latiničnom pismu.

Današnja upotreba

Kipui se i danas koriste u nekim nomadskim plemenima, uglavnom su to peruanska plemena, afrička plemena i Indijanci. U afričkim plemenima su korišćeni kao kalendari i hronike, dok su se na ostrvima Markezas koristili za slanje novosti. Džejms Džordž Frejzer u delu Zlatna grana piše o upotrebi kipua od strane meksičkih Indijanaca - Hvičolaca. Hvičolci su jednom godišnje odlazili u potragu za određenom vrstom kaktusa koja se smatrala svetom. U tom periodu žene su se skupljale oko vatre i navodno bogu vatre pobrojavale muškarce sa kojima su vodile ljubav. Tom prilikom, da ne bi zaboravile brojku, su spremale konopac sa onoliko čvorova, koliko su imale ljubavnika. Nakon ovog rituala bacale su te konopce u vatru. Indijanci Miskiti su takođe imali sličan običaj u Nikaragvi. Muškarci su pravili konopac sa onoliko čvorova, koliko dana će provesti na putu i taj konopac ostavljali ženama. Odsecanjem jednog čvora svakog jutra žena je iščekivala povratak muža. Dakle, danas se koriste prvenstveno u ritualima. Pripadnici naroda Mao-Ce danas koriste štapiće oko kojih su ispleteni konopci različitih boja sa čvorovima različitih veličina, povezanih na razne načine. Ovaj način pisanja se korisiti i na Tibetu.

Galerija

• 
  Kipu
• 
  Raznobojni vuneni gajtani
• 
  Fragment kipua
• 
  Slika kipua iz muzeja u Limi, u Peruu

Литература

• Kulundžić, Zvonimir (1948). Kroz istoriju pisanja. Zagreb: Prosvjeta. COBISS.SR 6479623
• De la Vega, G. (1985). Comentarios reales de los Incas (Vol. 1). Fundacion Biblioteca Ayacuch.
• von Tschudi, J. J. (1847). Travels in Peru during the years 1838-1842: on the coast, in the Sierra, across the Cordilleras and the Andes, into the primeval forests (Vol. 1). Wiley & Putnam.

Spoljašnje veze

• Drevni spisi Pristupljeno 13.4.2017.
• Thoughtco Pristupljeno 13.4.2017.