Kiril Moskalenko

Kiril Moskalenko
Kiril Moskalenko
Lični podaci
Datum rođenja	(1902-05-11)11. maj 1902.
Mesto rođenja	Grišno, Ruska Imperija
Datum smrti	17. jun 1985.(1985-06-17) (83 god.)
Mesto smrti	Moskva, Sovjetski Savez
Obrazovanje	Military Academy of Strategic Missile Forces

Kiril Semjonovič Moskalenko (rus. Кирилл Семёнович Москаленко; Grišno, 11. maj 1902 — Moskva, 17. jun 1985) je bio maršal Sovjetskog Saveza, glavnokomandujući Strateških raketnih snaga i Generalni inspektor ministarstva odbrane.

Biografija

Rođen je u selu Grišno, blizu Donjecka u Ukrajini. Stupio je u Crvenu armiju 1920, i borio se na raznim frontovima tokom Ruskog građanskog rata. Pohađao je više vojnih akademija. Tokom Sovjetsko-finskog rata je bio komandant artiljerije 51. divizije.

Kada je počela Nemačka invazija na Sovjetski Savez, juna 1941, Moskalenko je bio komandant protivtenkovske brigade. Između juna 1941, i marta 1942, Moskalenko je bio komandant sledećih formacija, ovim redom: 1. protivtenkovska brigada, XV streljački korpus, 6. armija, i VI konjički korpus. Bio je komandant reformisane 38. armije od marta do jula 1942. Zatim je bio komandant 1. tenkovske armije (juli - avgust 1942), 1. gardijske armije (avgust - oktobar 1942), pre nego što je konačno dobio komandu nad 40. armijom, što je dužnost koju će držati do oktobra 1943. Moskalenko je predvodio svoje trupe tokom zimske protivofanzive i tokom Kurske bitke. Zbog brojnih doprinosa u mnogim ključnim bitkama, kao što su Moskovska, Staljingradska, i Kurska bitka, bitka na Dnjepru Moskalenko je dobio zvanje Heroja Sovjetskog Saveza.

Od oktobra 1943, do kraja rata, Moskalenko je bio komandant 38. armije. Predvodio je ovu armiju pri izbacivanju Nemaca iz Ukrajine, Poljske, i Čehoslovačke. Nakon rata, Moskalenko je služio na raznim pozicijama u Moskovskom vojnom okrugu, pre nego što je postavljen za komandanta 1953.

25. jula 1953, Hruščov je od njega tajno zatražio da uhapsi Beriju, što je i učinjeno narednog dana tokom sastanka Prezidijuma, uz pomoć maršala Žukova. Zbog straha koji je sovjetska vlada imala od rasta popularnosti Žukova, nije mogao da unese pištolj u Kremlj. Moskalenko se ušunjao u Kremlj sa pištoljem kako bi uhapsio Beriju. Tokom narednih šest meseci, on i Rudenko su istraživali „Slučaj Berija“. Decembra 1953, sovjetski vrhovni sud je proglasio Beriju krivim, nakon pet dana suđenja. 23. decembra je streljan.

Moskalenku, zajedno sa petoricom drugih komandanata, je 11. marta 1955. dat čin Maršal Sovjetskog Saveza. Moskalenko je ostao u Moskovskom vojnom okrugu do 1960, kada je postavljen za glavnokomandujućeg Strateški raketnih snaga. 1962. je postavljen za Generalnog inspektora Ministarstva odbrane. Umro je 17. juna, 1985, i sahranjen je na groblju Novodevičije.