Klasni sukob

Demonstracije radnika u Njujorku 11. aprila 1914.

Klasni sukob (često označavan i kao klasni rat ili klasna borba) je tenzija ili antagonizam koji postoji u društvu, zbog suprotstavljenih društveno-ekonomskih interesa i želja među ljudima različitih klasa.

Klasni konflikt može zadobiti mnoge oblike: direktno nasilje, kao što su ratovi koji su se vodili za resurse i jeftinu radnu snagu; indirektno nasilje, kao što je siromaštvo, umiranje od gladi, bolesti ili nebezbednih uslova rada; prinude, kao što su opasnost od gubitka posla ili povlačenja važnih investicija, ili ideologije, bilo namerno (kao sa knjigama i člancima koji promovišu kapitalizam) ili nenamerno (kao sa promocijom konzumerizma putem oglašavanja).

Pored toga, mogući su i učestali i politički obrasci klasnog konflikta kao što je slučaj sa legalnim ili ilegalnim lobiranjem ili podmićivanjem državnih lidera za prolaz poželjnog zakonodavstva, uključujući zakone o radu, poreske zakone, kodekse potrošača, akcije kongresa ili druge sankcije, zabrane. Sukob može biti otvoren, kao što je blokada koja za cilj ima uništavanje sindikata, ili sakriven, kao što je slučaj sa neformalnim usporavanjem proizvodnje kao vidom protesta protiv niskih plata ili nefer radne prakse.

Termin

U prošlosti termin, klasni sukob, uglavnom su koristili socijalisti, koji definišu klasu s obzirom na njen odnos prema sredstvima za proizvodnju — kao što su fabrike, zemljište i mehanizacija. Sa ove tačke gledišta, socijalna kontrola proizvodnje i radne snage je takmičenje između klasa, a podela ovih sredstava nužno podrazumeva sukob i nanosi štetu. (Marks, 1848) Međutim, u današnje vreme ovaj termin zadobija nove definicije u savremenim kapitalističkim društvima.

Marksisti tvrde da klasni sukob igra ključnu ulogu u istoriji, na klasi baziranih hijerarhijskih sistema, kao što su kapitalizam i feudalizam Marksisti se odnose prema manifestacijama ovih sukoba kao prema klasnom ratu, revolucionarnoj borbi koja prema njima neophodna i neizbežna za radničku klasu pod plutokratskim kapitalističkim sistemom.

Klasni sukob i tip društva

Pred-kapitalistička društva

Gde god su društva podeljena na osnovu statusa, bogatstva, odnosno kontrole društvene proizvodnje i distribucije, neizbežno nastaje konflikt. Ovakvi sukobi kroz istoriju zadobijali su sasvim specifične oblike. Tokom srednjovekovnog perioda sukob je izazivalo insistiranje na pravu gospodara da kontrolišu pristup mlinovima i pekarskim pećima, ili recimo, čuveni rimski konflikt između plebejaca i patricija. Jedna od najranijih analiza ovih sukoba bila je ona Fridriha Engelsa u knjizi Nemački seljački rat. Dok je jedna od najranijih analiza razvoja klase kroz razvoj sukoba između klasa u nastanku, Kropotkinovo delo Uzajamna pomoć. U ovom radu, Kropotkin analizira odlaganje robe posle smrti u predklasnim ili lovačko-skupljačkim društvima i ustanovljuje da nasledstvo proizvodi rane klasne podele i sukobe.

Kapitalistička društva

Tipičan primer klasnog sukoba jeste sukob između klasa unutar kapitalizma. Ovaj oblik klasnog konflikta javlja se istorijski između buržoazije i proletarijata i dobija formu sukoba oko broja sati rada, vrednosti i visina plata, troškova robe široke potrošnje, kulture na poslu, kontrole nad parlamentom ili birokratijom i ekonomske nejednakosti. Posebno sprovođenje vladinih programa koji se mogu činiti posebno humanitarnim, kao što su pomoć u slučajevima katastrofe, zapravo mogu biti varijanta klasnog sukoba.

Iako je Tomas Džeferson (1743—1826) vodio SAD kao predsednik od 1801. do 1809. i smatra se jednim od Očeva osnivača, umro je sa ogromnim iznosima dugovanja. Što se tiče interakcija između društvenih klasa, on je napisao,

Uveren sam da društva poput indijanskog koje žive bez vlasti, uživaju beskonačno veći stepen sreće od onih koji žive pod evropskim vladama. Među prvima, javno mnjenje je mesto zakona i moralnog ograničenja koje deluje jako poput bilo kakvog zakona. Ovi drugi, pod izgovorom vladanja podelili su svoje narode u dve klase, u vukove i ovce. Ne preterujem. To je prava slika Evrope. Cenite dakle duh našeg naroda i držite živom njihovu pažnju. Nemojte biti previše ozbiljni prema njihovim greškama, već ih ispravite kroz prosvetljenje. Jednom kada postanu nepažljivi prema javnim poslovima, vi i ja, i Kongres i skupština, sudije i guverneri, svi ćemo postati vukovi. Čini se da je to opšti zakon naše prirode, i pored pojedinačnih izuzetaka, a iskustvo nas uči da je čovek jedina životinja koja proždire svoju vrstu, jer ja ne mogu upotrebiti blaži izraz u opisu vlada Evrope i opšteg plena koji od siromašnih prave bogati.

Maks Veber (1864—1920) je saglasan sa osnovnim idejama Karla Marksa o ekonomiji koja izaziva klasni konflikt, ali tvrdi da sukob klasa može takođe poticati i iz prestiža i moći. On navodi da prestiž rezultuje različitim statusnim grupisanjima. Ovaj prestiž je zasnovan na društvenom statusu nečijih roditelja. Prestiž je pripisana vrednost i najčešće se ne može promeniti. Veber smatra da razlike u količini moći dovode do formiranja političkih stranaka. Veber se ne slaže sa Marksom kada je reč o formiranju klasa. Dok Marks smatra da su grupe slične zbog svog ekonomskog statusa, Veber tvrdi da se klase u velikoj meri formiraju po osnovi društvenog statusa.

Sovjetski Savez i slična socijalistička društva

Mnogobrojni pretežno marksistički i anarhistički mislioci tvrde da klasni sukob postoji i u društvima sovjetskog tipa. U njihovoj argumentaciji kao klasa opisuje se birokratski sloj formiran od strane vladajuće političke stranke (poznat kao nomenklatura u Sovjetskom Savezu) — ponekad nazivan i „nova klasa“ — sa ciljem da kontroliše sredstva za proizvodnju. Ova vladajuća klasa nalazi se otuda u suprotnosti sa ostatkom društva, koji generalno čini proletarijat. Ova vrsta sistema se naziva od strane njegovih protivnika državnim kapitalizmom, državnim socijalizmom, birokratskim kolektivizmom ili novim klasnim društvom.

Teorijske perspektive

Marksističke perspektive

Karl Marks (1818—1883) bio je nemački filozof koji je živeo većinu svog odraslog života u Londonu, Engleska. U Manifestu komunističke partije, Karl Marks je tvrdio da je klasa formirana kada njeni članovi ostvare klasnu svest i solidarnost Ovo se u velikoj meri dešava kada pripadnici jedne klase postanu svesni njihove eksploatacije i sukoba sa drugom klasom. Klasa će tada shvatiti svoje zajedničke interese i zajednički identitet. Prema Marksu, klasa će preduzeti mere protiv onih koji vrše eksploataciju niže klase.

Dakle, Marksistička analiza društva identifikuje dve glavne društvene grupe:

1. Proletarijat ili radnici - obuhvata svakoga ko zarađuje za život prodajući svoju radnu snagu odnosno prima platu za svoj utrošeni rad. Oni nemaju drugog izbora nego da rade za kapital, obično jer nemaju nezavisni način da prežive.
2. Kapitalisti (buržoazija) obuhvata svakoga ko dobija svoje prihode ne od rada koliko iz viška vrednosti koje potiču od radnika koji stvaraju bogatstvo. Prihod kapitalista se, dakle, zasniva na njihovoj eksploataciji radnika (proletarijata).

Nije svaka klasna borba nasilna ili nužno radikalna, kao što je slučaj sa štrajkovima i blokadama. Klasni antagonizam može, umesto toga, da bude izražen i kao nizak radni moral, manje sabotaže, sitne krađe i zloupotrebe radničkog sitnog autoriteta. Takođe može biti izražen u većem obimu kroz podršku socijalističkim ili narodnjačkim partijama. Na strani poslodavaca, lobiranje za antisindikalne zakone predstavlja jedan od od mogućih i neretko korišćenih vidova klasne borbe.

Takođe, nije svaka klasna borba pretnja za kapitalizam, ili čak za autoritet individualnog kapitaliste. Ograničena borba za veće plate malog sektora radničke klase, što se često naziva „ekonomizam“, teško da ozbiljnije ugrožava status kvo. U stvari, primenom zanatsko-sindikalne taktike isključivanja drugih radnika iz stručnih udruženja može čak oslabiti radničku klasu kao celinu, izazivajući u njoj podelu.

Klasna borba postaje važnija u istorijskom procesu, jer postaje opštija, kako raste radnička klasa svest, i kako se oni samoorganizuju odvojeno od političkih stranaka. Marks naziva ovo napretkom proletarijata od toga da bude klasa „po sebi“, pozicija u društvenoj strukturi, ka tome da postane „za sebe“, aktivna i svesna sila koja može da promeni svet. Marks se u velikoj meri fokusira na kapitalistička industrijska društva kao na ključni izvor društvenog raslojavanja, koji na kraju dovodi do klasnog sukoba. On navodi da kapitalizam stvara podelu između klasa koje se u velikoj meri mogu videti u fabrikama za proizvodnju. Proletarijat je odvojen od buržoazije, jer proizvodnja postaje društveno preduzeće. Doprinos njihovog razdvajanja je tehnologija koja je u fabrikama. Tehnologija smanjuje nivo potrebne kvalifikovanosti radne snage i otuđuje radnike jer oni više ne poseduju specijalizovane veštine. Drugi efekat tehnologije je homogena radna snaga koja može biti lako zamenljiva. Marks je verovao da će klasna borba dovesti do obaranja buržoazije i da će privatna svojina postati komunalno vlasništvo. Način proizvodnje će ostati, ali će komunalno vlasništvo eliminisati klasni sukob. Čak i posle revolucije, dve klase će se boriti, ali na kraju borba će opadati i klase će se raspasti. Kad granice klasa iščeznu, državni aparat će uvenuti. Prema Marksu, osnovni zadatak jednog državnog aparata je da podrži moć vladajuće klase, ali bez ikakvih klasa ne bi bilo potrebe za državu. To bi dovelo do besklasnog, bezdržavnog komunističkog društva.

Nemarksističke perspektive

Jedan od prvih pisaca koji je komentarisao klasnu borbu u modernom smislu te reči bio je francuski revolucionar Fransoa Boasel. Drugi komentatori klasne borbe su Anri de Sen Simon, Ogsten Tijeri, Fransoa Gizo, Fransoa-Ogist Minje i Luj Adolf Tjer. Fiziokrate, Dejvid Rikardo, i posle Marksa, Henri Džordž su primetili neelastičnu ponudu zemlje i tvrdili da to stvara određene privilegije (ekonomsku rentu) za zemljoposednike. Prema istoričaru Arnoldu Dž. Tojnbiju, raslojavanje duž klasnih linija javlja se samo unutar civilizacija, i štaviše se pojavljuje samo tokom procesa propadanja civilizacije, a ne karakteriše fazu rasta civilizacije.

Socijalni komentatori, istoričari i socijalistički teoretičari su komentarisali klasnu borbu još u vreme pre Marksa, kao i vezu između klasne borbe, imovine i prava: Augustin Tijeri, Fransoa Gizo, Fransoa-Avgust Minje i Adolf Tijer. Fiziokrate David Rikardo i posle Marksa, Henri Džordž primetili su neelastična snabdevanje zemlje i tvrdili da je to stvorilo određene privilegije (ekonomska renta) za vlasnike zemljišta. Prema istoričaru Arnoldu Tojnbiju, stratifikacija duž linije klase se pojavljuje samo u okviru civilizacije, i dalje se pojavljuje samo u procesu opadanja jedne civilizacije, a ne karakteriše fazu rasta civilizacije.

Fašisti su se često suprotstavljali klasnoj borbi, ali su oni prilazili ovom problemu na nešto drugačiji način pokušavajući da apeluju na radničku klasu, uz obećanu zaštitu postojećih društvenih klasa, predlagavši alternativni koncept poznat kao klasna saradnja.

Literatura

• William Buck Guthrie (1907). Socialism Before the French Revolution: A History. Macmillan. str. 283. 
• Đilas, Milovan (1983). The New Class: An Analysis of the Communist System (paperback izd.). San Diego: Harcourt Brace Jovanovich. ISBN 978-0-15-665489-0. 
• Toynbee, Arnold (1947). „The Nature of Disintegration”. Ur.: Dorothea Grace Somervell. A Study of History: Abridgment of Volumes I - VI. New York, NY: Oxford University Press. str. 365. ISBN 978-0-19-505081-3. 
• Marx, Karl; et al. (1848). The Communist Manifesto. [2]: www.marxists.org. 
• Dahrendorf, Ralf (1959). Class & Class Conflict in Industrial Society. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0561-5.  (also available in hardback as. ISBN 978-0-8047-0560-8. and. ISBN 978-1-131-15573-9.).
• Faux, Jeff (2006). The Global Class War: How America's Bipartisan Elite Lost Our Future and What It Will Take to Win It Back. John Wiley and Sons. ISBN 978-0-471-69761-9. 
• Yi, Li (2005). The Structure and Evolution of Chinese Social Stratification. University Press of America. ISBN 978-0-7618-3331-4. 
• Abidor, Mitchell, ur. (2016). Death to Bourgeois Society: The Propagandists of the Deed. PM Press. ISBN 978-1629631127. Arhivirano iz originala 29. 03. 2019. g. Pristupljeno 29. 03. 2019. 
• The International Encyclopedia of Revolution and Protest: 1500 to the Present, ed. by Immanuel Ness, Malden, MA [etc.]: Wiley & Sons, 2009.
• Louis Adamic, Dynamite: The story of class violence in America, Revised Edition (1934)
• Leo Zeilig (Editor), Class Struggle and Resistance in Africa, New Clarion Press, 2002.
• Gerson Antell/Walter Harris, "Economics For Everybody", Amsco School Publications, 2007
• Mathew Maavak, "Class Warfare, Anarchy and the Future Society", Journal of Futures Studies, December 2012, 17(2): 15-36
• Ness, Immanuel (2014). New Forms of Worker Organization: The Syndicalist and Autonomist Restoration of Class-Struggle Unionism. PM Press. ISBN 978-1-60486-956-9. Arhivirano iz originala 29. 03. 2019. g. Pristupljeno 29. 03. 2019. 
• The Black Bloc Papers: An Anthology of Primary Texts From The North American Anarchist Black Bloc 1988-2005 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jul 2010), by Xavier Massot & David Van Deusen of the Green Mountain Anarchist Collective (NEFAC-VT), Breaking Glass Press, 2010.
• A Communiqué on Tactics and Organization to the Black Bloc, from within the Black Bloc, by The Green Mountain Anarchist Collective (NEFAC-VT) & Columbus Anti-Racist Action, Black Clover Press, 2001.
• Neither Washington Nor Stowe: Common Sense For The Working Vermonter, by David Van Deusen and the Green Mountain Anarchist Collective (NEFAC-VT), Catamount Tavern Press, 2004.
• „The Doctrine of Fascism”. Enciclopedia Italiana. Rome: Istituto Giovanni Treccani. 1932. 
• V. I. Lenin (23. 1. 1923). „How We Should Reorganise the Workers' and Peasants' Inspection”. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• 2008-2010 Study: CEOs Who Fired Most Workers Earned Highest Pay - video report by Democracy Now!
• Blair Community Center and Museum to help preserve and understand the largest labor uprising in US history—the Battle of Blair Mountain.
• Let’s Get This Class War Started. Chris Hedges, Truthdig.
• How a Real Class War, Like with Guns, Could Actually Happen. Vice, November 26, 2018.